Sećanje (13)
Nadica Janić, 7 godina
Zemunska bolnica, januar 1956. godine. Imala sam sedam godina. Velika soba sa puno kreveta. Časna sestra me dovela do kreveta. Sela sam, uplakana, uplašena. Ruke u krilu, pogled spušten.
Malena ruka na mojoj ruci. Ugledah nebo u njegovim očima.
„Ja sam Žarko“, reče sa osmehom. "Ne boj se."
Budili smo se sa spojenim pogledom. Pričali smo, smejali se. Jedno drugo bodrili da pojedemo sve što nam daju. I kada ugase svetlo pred spavanje, gledali smo se.
.JPG)
Нема коментара:
Постави коментар