BLAGOSLOVENI DAN

Milica i Nadica

Blagoslovenom danu prethode iskušenja i trenuci osećaja sićušnosti i nemoći u ovom tamnom beskraju. Postoje dani otkrovenja. Istina života ispisuje krug. Zatvara polja patnje, bespomoćnosti, usamljenosti. I u krug Svetlosti šalje nam osobe iz čijih reči dobijamo saznanja, otvoren put.

Oko mene i u meni ovih dana samo praznina koja podrhtava. Prazne ulice, prazna prodavnica, prazna kuća… Pratim vesti. Nije mi dobro - ni fizički, ni psihički… I poziv, telefonski poziv, od drage osobe. Od Milice, moje sestričine. Spojile su nam se duše. A reči ne dolaze od nas, dolaze od Svemogućeg, od Stvoritelja, večno prisutnom u duši.

„I beše Reč!

I Reč beše od Boga…“

I dan blagosloven posta.

Nadica Janić

IMATI NEKOG...

Sreća je imati Nekog
da u sjaju oka vidiš sebe,
da sa osmehom ispuniš dan,

Nadica Janić

Unuka Ana

Voda sve nosi a sećanja ostaju
u plavetnilu Večnosti.

Foto: Obala Dunava u Novim Banovcima

Priredila: Nadica Janić

MISTERIJA DUHA

"Fluid" (senka - selfi)
Foto: Nadica Janić

Ljubav.
Božanska promisao.
Strast duše.

Blaženstvo i sreća
izvan pojavnog, saznajnog...
Oboženo stanje duha.

Čudesno osećanje
u savršenim trenucima
stvorenim snagom misli.

Drhtaj u srcu
i osmeh u tišini noći
između sna i jave.

Voljeno Biće
postaje Misao
u bojama Duge.

DANI...

 "Dodir praznine"
(selfi odraza senke na zidu)
Autor: Nadica Janić

Postoje dani praznine i tihe sete koja se šunja.
Zlokobna, hladna, kao jesenja magla.
 Obavija srce, steže, i ulazi u prazninu duše.
A plesala bih, smejala bih se.
 Obukla bih najlepšu odeću i otišla…
Otišla negde, brzim koracima, u susret radosti.

Postoje dani smirenja, blagosti…
I sedela bih, sama, naslonjena na drvo i slušala tišinu.

Postoje dani nadahnuća.
Sine tako ideja. Beležem. Grabim od zaborava.

Postoje dani kada samo šetam.
 Koraci kao ritam otkucaja sata. Koračam, koračam…
U susret ili se vraćam - svejedno.
 Koraci koji ne znaju pravac, ali me vode.
Vode… Negde. Gde neću stići ili gde se neću vratiti.
 Svejedno - lepo je.

Postoje dani bezrazložne radosti.
Ne prepoznajem sebe u ogledalu. 
Ukradem osmeh bleska duše i sakrijem ga
 u zadnji džep pohabanog ogrtača života.

Postoje dani kada mislim na Tebe.
 Plakala bih, i nikad se utešila ne bih.

Nadica Janić

PROLAZNOST

 "Senka" (selfi)
Foto: Nadica Janić

Teku dani obasjani nadom...

Život stavlja sve na svoje mesto. 

Prolaznost je najveća uteha. 

NOĆ

 "Mesečeva noć"
Foto: Nadica Janić

Beograd u sazvežđu mog sećanja.

Kao hiljade palih zvezda.

Pišem nebeski e-mail… Znaće!

SUTON

 "Između dana i noći"
Foto: Nadica Janić

Čarobni trenutak smiraja, nestajanja svetlosti.
Crveno sunce tone. Ptice utihnu, vetar stane... 
A ujutro, kao vaskrsenje, budi se Život.

VEČE

 Foto: Nadica Janić

San o Beskraju. Večita zapitanost o Smislu. 
Život - splet radnji, događanja, osećanja, snova...
A Dunav teče... teče... I iste slike godinama ali moj pogled je drugačiji.
  

JUTRO

"Jutro na Dunavu"
Foto: Nadica Janić 
 

Radost Novog Dana. I kažem sebi: "Kreni..."

Nižu se poslovi.
A misli, kao nit odmotavaju se, susreću, zapliću.

Teče Dan, teče Život!

PUNOĆA VREMENA

Radost na dlanu
Foto: Nadica Janić 

Kao beskonačna nit proteže se vreme.

Hodamo ka nečemu, ka nekome... 

Dokle?
Dok ne ostvarimo punoću datog nam vremena:

Da uradimo zadatu misiju. Da ispunimo stranicu Života.

Da izrazimo blagosloveni talenat.
Da sačekamo željeni trenutak spremni i ozareni,

trenutak povratka voljenog iz dalekog sveta,

trenutak osmeha i zagrljaja,
trenutak osećaja prvog ploda trešanja na dlanu,

trenutak buđenja u sobi obasjanoj jutarnjim suncem...

i ništa te ne boli, i ništa ne moraš,

i sve imaš da spokojno ispuniš dan.

Nadica Janić

OGLEDALO

 

Nadica Janić

Ogledalo,
sjajno i duboko.
Izdajica ili drug?

Pred njim nema laži.
Ne prikriva, nemilosrdan je.
Ali i poklanja istinu o nama,
ne samo kroz beležnicu života na licu
već istinu u duši.

Pred njim pričam, 
ne zadržavam ni suze.
Daje mi odgovor i daruje osmeh.

Nadica Janić

NOVI POČETAK

 

Sunčano jutro...

Probudila sam se radosna. Božja blagodat je to. Pišem. Duša se otvara i reči se oslobađaju. Ništa nije od nas. Božja promisao je u svemu što stvaramo. 

Ispijam čaj...

Gledam kroz prozor crnu pticu na krovu. I setih se reči iz biblijske priče o Jovu:

"Dani moji prođoše, misli moje pokidaše se što imah u srcu.
Od noći načiniše dan i svetlost je blizu mraka."

Muzika...

Pokreće mi se telo. Ozarena. Proleće je u meni - novi početak.

Hvala! Hvala Tebi, Čuvaru moje duše.

Nadica Janić