DANI...

 "Dodir praznine"
(selfi odraza senke na zidu)
Autor: Nadica Janić

Postoje dani praznine i tihe sete koja se šunja.
Zlokobna, hladna, kao jesenja magla.
 Obavija srce, steže, i ulazi u prazninu duše.
A plesala bih, smejala bih se.
 Obukla bih najlepšu odeću i otišla…
Otišla negde, brzim koracima, u susret radosti.

Postoje dani smirenja, blagosti…
I sedela bih, sama, naslonjena na drvo i slušala tišinu.

Postoje dani nadahnuća.
Sine tako ideja. Beležem. Grabim od zaborava.

Postoje dani kada samo šetam.
 Koraci kao ritam otkucaja sata. Koračam, koračam…
U susret ili se vraćam - svejedno.
 Koraci koji ne znaju pravac, ali me vode.
Vode… Negde. Gde neću stići ili gde se neću vratiti.
 Svejedno - lepo je.

Postoje dani bezrazložne radosti.
Ne prepoznajem sebe u ogledalu. 
Ukradem osmeh bleska duše i sakrijem ga
 u zadnji džep pohabanog ogrtača života.

Postoje dani kada mislim na Tebe.
 Plakala bih, i nikad se utešila ne bih.

Nadica Janić

PROLAZNOST

 "Senka" (selfi)
Foto: Nadica Janić

Teku dani obasjani nadom...

Život stavlja sve na svoje mesto. 

Prolaznost je najveća uteha. 

NOĆ

 "Mesečeva noć"
Foto: Nadica Janić

Beograd u sazvežđu mog sećanja.

Kao hiljade palih zvezda.

Pišem nebeski e-mail… Znaće!

SUTON

 "Između dana i noći"
Foto: Nadica Janić

Čarobni trenutak smiraja, nestajanja svetlosti.
Crveno sunce tone. Ptice utihnu, vetar stane... 
A ujutro, kao vaskrsenje, budi se Život.

VEČE

 Foto: Nadica Janić

San o Beskraju. Večita zapitanost o Smislu. 
Život - splet radnji, događanja, osećanja, snova...
A Dunav teče... teče... I iste slike godinama ali moj pogled je drugačiji.
  

JUTRO

"Jutro na Dunavu"
Foto: Nadica Janić 
 

Radost Novog Dana. I kažem sebi: "Kreni..."

Nižu se poslovi.
A misli, kao nit odmotavaju se, susreću, zapliću.

Teče Dan, teče Život!

PUNOĆA VREMENA

Radost na dlanu
Foto: Nadica Janić 

Kao beskonačna nit proteže se vreme.

Hodamo ka nečemu, ka nekome... 

Dokle?
Dok ne ostvarimo punoću datog nam vremena:

Da uradimo zadatu misiju. Da ispunimo stranicu Života.

Da izrazimo blagosloveni talenat.
Da sačekamo željeni trenutak spremni i ozareni,

trenutak povratka voljenog iz dalekog sveta,

trenutak osmeha i zagrljaja,
trenutak osećaja prvog ploda trešanja na dlanu,

trenutak buđenja u sobi obasjanoj jutarnjim suncem...

i ništa te ne boli, i ništa ne moraš,

i sve imaš da spokojno ispuniš dan.

Nadica Janić