уторак, 14. мај 2024.

IMATI NEKOG...



Gde Dunav ljubi Nebo

 Sreća je 
imati Nekog
da u sjaju oka vidiš sebe,
da sa osmehom počneš dan,
da u zagrljaju utoneš u san. 




Unuka Ana





Foto: Nadica Janić

среда, 1. мај 2024.

PRVOMAJSKI URANAK



Nemački prikaz Valpurgijske noći iz 17. veka
Sunny Celeste Profimedia

Praznik rada. Beograd pust. Po koji užurbani prolaznik...
Na televiziji snimci sa izletišta. Raskomoćenost. Puši se i cvrči roštilj na sve strane. Mnogi su dišli već u dva sata noću da zauzmu mesto.
Komentar voditelja:
- Ori se podrazumevana pesma "Đurđevdan".




Odlazak u prirodu 1. maja, rano ujutro, paljenje vatre, gozba i veselje uz muziku je paganski običaj Staroslovenskog naroda u čast prirode i posvećen je plodnosti i napretku. Narod je slavio početak leta, dolazak jakog sunca i odlazak zimske hladnoće. I danas postoji običaj u narodu da se 1. maja očisti i okadi kuća i bace nepotrebne stvari i svo đubre iz dvorišta i bašte i time otklone negativne sile koje vladaju u zimskom periodu. Prate se snovi u noći 30. aprila i daje im se sudbinsko značenje.

Od davnih vremena slavila se i noć između 30. aprila i 1. maja, zvana Valpurgijska noć, a dobila je ime po Valpurgi, franačkoj opatici, a potom i hrišćanskoj svetiteljki iz 8. veka. Valpugra je smatrana zaštitnicom od vradžbina i veštica, a kanonizovana je 1. maja.

Obeleževanje Valpurgijske noći potiče iz germanskog i nordijskog folklora, a u davna vremena verovalo se da je ovo noć kada su se okupljale veštice i kada je njihova moć bila najsnažnija. Ova noć spomenuta je i u Geteovom romanu "Faust". Ona se i dan danas praznuje širom Evrope, u Holandiji, Nemačkoj, Češkoj, Švedskoj, Sloveniji, Litvaniji, Letoniji, Finskoj, Estoniji...


Nadica Janić

уторак, 19. март 2024.

SEĆANJE

 


Navire sećanje, iznenada, nečim izazvano. Nekada je to miris, dodir vetra na licu, muzika, cvet…

Pred san, kao utvara, uvuče se u dušu i razora spokoj. Sećanje na bol je jača od bola iz prošlosti. Sećanje na sretne dane je tiha seta, osmeh duše i blagosloveni smiraj.

Nadica Janić

понедељак, 18. март 2024.

SVETILIŠTE

 






"Gde Dunav ljubi Nebo"
Foto: Nadica Janić

Obala Dunava u Novim Banovcima. Široki vidik do Fruške Gore i Beograda. Mesto gde se molim, nalazim smirenje, utehu i suzama oslobodim dušu od bola. Voda sve nosi… A samo Nebo zna sve moje tajne, želje i snove. Mesto gde doživim punoću spoznaje Života.


Nadica Janić




недеља, 17. март 2024.

SMIRENJE

 




Razmišljala sam u koju kategoriju na blogu da postavim video sa sajta Manastira Ribnica  

Redovno ga pratim. Reči monaha Arsenija ispunjavaju moju dušu, oplemenjuju svakodnevicu. Zato sam odlučila da bude u kategoriji "Crtice iz svakodnevice".

A šta je naša svakodnevica? Previše informacija. Briga. Uznemirenost. I gde je onaj osećaj smirenja i siguran korak kroz Dan?

“Smirenje je božanska osobina. Smirenje gde god caruje, bilo u porodici bilo u društvu, ma gde, ono uvek iza sebe izliva božanski mir i radost.” (Otac Tadej)

“Smiri se gordi čoveče i pobedi sebe u sebi. Istina je tu u tebi samom. Pobediš li sebe usrećićeš i sebe i druge. Osetićeš radost kakvu nikad nisi ni mogao zamisliti!” (Dostojevski)

„Smirenje je kada pobediš u sebi mnogo šta što znaš da nije dobro, pa se boriš jako dugo sa tim. Teško da se može uopšte zamisliti pravo smirenje, čak i u nekom, dobrom velikom manastiru. Bilo je religioznih ljudi koji su se na kraju plašili smrti. Hrišćanstvo nam je to dalo kao ideal da pokušamo da ostvarimo potpuni mir, bar na neko određeno vreme. A traganje za mirom je težak zadatak kojem se posvećujemo tokom celog života, ali to nikako ne znači da treba da stanemo i da prestanemo da se trudimo. Kada je srce ispunjeno unutrašnjim mirom, život je odeven u radost i lakoću. Zato, iako je teško postići smirenje, neprestano treba na njemu da radimo i da ga razvijamo kao svoju vrlinu“ (Vladeta Jerotić)


Nadica Janić




петак, 8. март 2024.

ŽELJA




"Slobodna"
Foto: Nadica Janić
 

ŽELJA

Kao prica na žici,
oslobođena od prizemnog sveta,
s pogledom u nazad 
molim za oproštaj.

Kao ptica na žici
sa malenim srcem i toplim krilom,
s pogledom u napred
molim za zagrljaj.

Kao ptica na žici
na granici između Dole i Gore
s pogledom u nebo
molim za Večnost.

Nadica Janić 




уторак, 27. фебруар 2024.

VREME


 

"Horizontala beskraja"
Foto: Nadica Janić

Tmurno februarsko jutro. Ustaljeni ritual ispijanja kafe u krevetu i pogled kroz prozor. Istok. Na vrhu drveta crna ptica. Njiše košava drvo a ona dugo opstaje na vrhu. Sama.

Moj rođendan. Broj proživljenih godina 75. Osipalo se moje vreme! Ispunjavala sam ga, propuštala, čekala… I čekam ga. Da nema te nade u Sutra bila bi prazna, bez snova.

A šta je Vreme? Vreme koje beleži sat? Vreme u obnavljanju života u prirodi? Vreme u čoveku? Nastajanje i nestajanje. Horizontala beskraja.

Nadica Janić