JUTRO

Nadica Janić

Radost Novog Dana. I kažem sebi: "Kreni..."

I nižu se poslovi. A misli, kao nit odmotavaju se, susreću, zapliću.

Teče Dan, teče Život!

"Jutro na Dunavu"
Foto: Nadica Janić 
 

DANI...

 "Dodir praznine"
(selfi odraza senke na zidu)
Autor: Nadica Janić

Postoje dani praznine i tihe sete koja se šunja.
Zlokobna, hladna, kao jesenja magla.
 Obavija srce, steže, i ulazi u prazninu duše.
A plesala bih, smejala bih se.
 Obukla bih najlepšu odeću i otišla…
Otišla negde, brzim koracima, u susret radosti.

Postoje dani smirenja, blagosti…
I sedela bih, sama, naslonjena na drvo i slušala tišinu.

Postoje dani nadahnuća.
Sine tako ideja. Beležem. Grabim od zaborava.

Postoje dani kada samo šetam.
 Koraci kao ritam otkucaja sata. Koračam, koračam…
U susret ili se vraćam - svejedno.
 Koraci koji ne znaju pravac, ali me vode.
Vode… Negde. Gde neću stići ili gde se neću vratiti.
 Svejedno - lepo je.

Postoje dani bezrazložne radosti.
Ne prepoznajem sebe u ogledalu. 
Ukradem osmeh bleska duše i sakrijem ga
 u zadnji džep pohabanog ogrtača života.

Postoje dani kada mislim na Tebe.
 Plakala bih, i nikad se utešila ne bih.

Nadica Janić

NOĆ

 "Mesečeva noć"
Foto: Nadica Janić

Beograd u sazvežđu mog sećanja.

Kao hiljade palih zvezda.

Pišem nebeski e-mail… Znaće!

NOVI POČETAK

 

Sunčano jutro...

Probudila sam se radosna. Božja blagodat je to. Pišem. Duša se otvara i reči se oslobađaju. Ništa nije od nas. Božja promisao je u svemu što stvaramo. 

Ispijam čaj...

Gledam kroz prozor crnu pticu na krovu. I setih se reči iz biblijske priče o Jovu:

"Dani moji prođoše, misli moje pokidaše se što imah u srcu.
Od noći načiniše dan i svetlost je blizu mraka."

Muzika...

Pokreće mi se telo. Ozarena. Proleće je u meni - novi početak.

Hvala! Hvala Tebi, Čuvaru moje duše.

Nadica Janić

NOĆ KADA JE KIŠA PADALA

Iz sveske na široke linije (28)

SAN LETNJE NOĆI

„Samo još malo da smo zajedno. Otići ću na poslednji bus“, šapnuo je i još jedan zagrljaj i poljubac.

„Požuri da ne pokisneš“, šapnula je.

Miris kiše i daleka grmljavina. Žurno je zatvorila prozor.

„Javiće mi se kad stigne kući“, šapnula je za sebe i spokojno se spremila za san.

Zazvonio je telefon:

„Nema busa. A i niko neće da stane. Mokar sam. Šta da radim? Da se vratim?“, tihim glasom, nekako sramežljivo, kao zalutali dečak, govorio je.

 „Vrati se“ - bilo je njeno obećanje u snu za njihovu Večnost.

JUTRO POSLE KIŠE

"Svitanje"
Foto: Nadica Janić

ON

Nedeljom ide u šetnju van grada. Bio je lep avgustovski dan. Uveče je naglo pala kiša. Žurio je pustom ulicom predgrađa do autobuske stanice. A kiša je padala, voda se slivana niz lice na usne,  kao nežni poljupci. Stigao je kući veoma kasno.

Nemiran san. Košmar. U postelji je sa voljenom ženom. Srećan. Slušaju kišu. 

Probudio se u drhtavici.  Otvara prozor. Sunce je obasjalo njegovu samoću. Pesma belog goluba u krošnji kestena.

 „Otkud ovaj san? Tako je stvaran!“, zapitao se. 

ONA

Bio je lep nedeljni avgustovski dan. Odmarala se čitajući na terasi. Uveče, naglo, sivi oblaci su prekrili nebo. Daleka grmljavina. Plašila se grmljavine. Zatvorila je šalone, obukla pidžamu i legla u krevet. U polusnu, sluša kišu. I neka neobjašnjiva sreća je preplavila.

Probudila ju je svetlost izlazećeg sunca. Sanjiva, otvara prozor. Svežina ranog avgustovskog  jutra posle kiše. Sunce je obasjalo njenu samoću. Beli golub na krovu susedne kuće. Svako jutro peva istu pesmu. Samo je ona razume. 

„San je bio tako stvaran!", šapnula je i zapisala ga u dnevnik snova i sećanja. Vratila je dnevnik u ormančić kraj uzglavlja. Uključila radio. I uobičajen dan je potekao...

Pesma na radiju:

"Nema prošlosti, postoji samo budućnost.

Postoji samo ovde, postoji samo sada."
(These are the days - Van Morrison)

Nadica Janić

Prevod:

Ovo su dani beskrajnog leta
Ovo su dani u vremenu  sada
Nema prošlosti, postoji samo budućnost
Postoji samo ovde, postoji samo sada

O, tvoje nasmejano lice, tvoje milo prisustvo
Vatre proleća se jako rasplamtavaju
O, blistavo srce i pesmo slave
Krik slobode u noći

Ovo su dani pored blistave reke
Njegova blagovremena milost i naše dragoceno otkriće
Ovo je ljubav jednog čarobnjaka
Koji je pretvorio vodu u vino

Ovo su dani beskrajnog plesa i
Duge šetnje u letnjoj noći
Ovo su dani istinske romanse
Kada te grlim tako čvrsto.

Ovo su dani sada u kojima moramo uživati
I moramo uživati koliko god možemo
Ovo su dani koji će trajati zauvek
Moraš ih čuvati u svom srcu.

KAD ŽIVOT OKRENE LIST

Iz sveske na široke linije (27)

"Zapis"
(akril; 10 x 7,5 cm)
Autor: Nadica Janić

Zapis - drvo zapis, zapis na listu, zapis na licu,

svuda je zapis o istini propadljivosti, stradanju,

krstu koga nosimo kao lični usud.

Koračali su stazom predodređenom za njih. Svako zagledan u svoje svetlo na kraju puta. Umorni od koraka, od tereta koji su nosili, od sećanja koja su pekla dušu. Koračali su… sami, tihi, kroz šumu ljudi, zlokobnih glasova u tmini, ptica zlosutnica. Bili si dva lista u šumi beznađa.

"Zapis"

(akril; 10 x 7,5 cm)

Autor: Nadica Janić

Zapis da će na kraju biti vatra spasenja.
Zapis u okamenjenoj večnosti
 o istini Vere, Nade i Ljubavi.

................

Vetar sudbine ih je poneo.

Poneo jedno ka drugom.

Dodir duša, spajanje dva Bića.

Postali su

JEDNO.

ON

Ti si svetlost mog života.

Sa tobom letim

hrabar, snažan

i uzdižem te u visine.

ONA

Promenio si moja jutra.

Osvetlio dan.

Nebo si moje plavo.

Plavo, volim te, plavo.

Nadica Janić

CELOVITOS DUŠE

Iz sveske na široke linije (26)
 

"Uno animo"

(akril na glini; 5 x 5 cm)

Autor: Nadica Janić

ON

Dinamičan - ne drži ga mesto.

ONA

Statična - zakucana za mesto.

ON

Impulsivan - izgara za Njom.

ONA

Smirena - stišane strasti.

ON

Sa lakoćom izgovara:

"Volim te, volim te, volim..."

zagledan u njene oči.

ONA

Pogledom kaže:

"Volim te, volim te, volim..."

i nežno ljubi njegove usne.

ON

Snažnim zagrljajem je zakrili
i čuva je od svakog zla. 

ONA

Svoju krhkost predaje u njegove ruke

i sigurna je, sigurna...

ON I ONA

Dva tela - jedna duša.

Celovitost Božjeg Bića.

Nadica Janić