VEČE

 Foto: Nadica Janić

San o Beskraju. Večita zapitanost o Smislu. 
Život - splet radnji, događanja, osećanja, snova...
A Dunav teče... teče... I iste slike godinama ali moj pogled je drugačiji.
  

JUTRO

"Jutro na Dunavu"
Foto: Nadica Janić 
 

Radost Novog Dana. I kažem sebi: "Kreni..."

Nižu se poslovi.
A misli, kao nit odmotavaju se, susreću, zapliću.

Teče Dan, teče Život!

PUNOĆA VREMENA

Radost na dlanu
Foto: Nadica Janić 

Kao beskonačna nit proteže se vreme.

Hodamo ka nečemu, ka nekome... 

Dokle?
Dok ne ostvarimo punoću datog nam vremena:

Da uradimo zadatu misiju. Da ispunimo stranicu Života.

Da izrazimo blagosloveni talenat.
Da sačekamo željeni trenutak spremni i ozareni,

trenutak povratka voljenog iz dalekog sveta,

trenutak osmeha i zagrljaja,
trenutak osećaja prvog ploda trešanja na dlanu,

trenutak buđenja u sobi obasjanoj jutarnjim suncem...

i ništa te ne boli, i ništa ne moraš,

i sve imaš da spokojno ispuniš dan.

Nadica Janić

NOĆ

 "Mesečeva noć"
Foto: Nadica Janić

Beograd u sazvežđu mog sećanja.

Kao hiljade palih zvezda.

Pišem nebeski e-mail… Znaće!

OGLEDALO

 

Nadica Janić

Ogledalo,
sjajno i duboko.
Izdajica ili drug?

Pred njim nema laži.
Ne prikriva, nemilosrdan je.
Ali i poklanja istinu o nama,
ne samo kroz beležnicu života na licu
već istinu u duši.

Pred njim pričam, 
ne zadržavam ni suze.
Daje mi odgovor i daruje osmeh.

Nadica Janić

DANI...

 "Dodir praznine"
(selfi odraza senke na zidu)
Autor: Nadica Janić

Postoje dani praznine i tihe sete koja se šunja.
Zlokobna, hladna, kao jesenja magla.
 Obavija srce, steže, i ulazi u prazninu duše.
A plesala bih, smejala bih se.
 Obukla bih najlepšu odeću i otišla…
Otišla negde, brzim koracima, u susret radosti.

Postoje dani smirenja, blagosti…
I sedela bih, sama, naslonjena na drvo i slušala tišinu.

Postoje dani nadahnuća.
Sine tako ideja. Beležem. Grabim od zaborava.

Postoje dani kada samo šetam.
 Koraci kao ritam otkucaja sata. Koračam, koračam…
U susret ili se vraćam - svejedno.
 Koraci koji ne znaju pravac, ali me vode.
Vode… Negde. Gde neću stići ili gde se neću vratiti.
 Svejedno - lepo je.

Postoje dani bezrazložne radosti.
Ne prepoznajem sebe u ogledalu. 
Ukradem osmeh bleska duše i sakrijem ga
 u zadnji džep pohabanog ogrtača života.

Postoje dani kada mislim na Tebe.
 Plakala bih, i nikad se utešila ne bih.

Nadica Janić

NOVI POČETAK

 

Sunčano jutro...

Probudila sam se radosna. Božja blagodat je to. Pišem. Duša se otvara i reči se oslobađaju. Ništa nije od nas. Božja promisao je u svemu što stvaramo. 

Ispijam čaj...

Gledam kroz prozor crnu pticu na krovu. I setih se reči iz biblijske priče o Jovu:

"Dani moji prođoše, misli moje pokidaše se što imah u srcu.
Od noći načiniše dan i svetlost je blizu mraka."

Muzika...

Pokreće mi se telo. Ozarena. Proleće je u meni - novi početak.

Hvala! Hvala Tebi, Čuvaru moje duše.

Nadica Janić