NOĆ

 "Mesečeva noć"
Foto: Nadica Janić

Beograd u sazvežđu mog sećanja.

Kao hiljade palih zvezda.

Pišem nebeski e-mail… Znaće!

NOVI POČETAK

 

Sunčano jutro...

Probudila sam se radosna. Božja blagodat je to. Pišem. Duša se otvara i reči se oslobađaju. Ništa nije od nas. Božja promisao je u svemu što stvaramo. 

Ispijam čaj...

Gledam kroz prozor crnu pticu na krovu. I setih se reči iz biblijske priče o Jovu:

"Dani moji prođoše, misli moje pokidaše se što imah u srcu.
Od noći načiniše dan i svetlost je blizu mraka."

Muzika...

Pokreće mi se telo. Ozarena. Proleće je u meni - novi početak.

Hvala! Hvala Tebi, Čuvaru moje duše.

Nadica Janić

NOĆ KADA JE KIŠA PADALA

Iz sveske na široke linije (28)

SAN LETNJE NOĆI

„Samo još malo da smo zajedno. Otići ću na poslednji bus“, šapnuo je i još jedan zagrljaj i poljubac.

„Požuri da ne pokisneš“, šapnula je.

Miris kiše i daleka grmljavina. Žurno je zatvorila prozor.

„Javiće mi se kad stigne kući“, šapnula je za sebe i spokojno se spremila za san.

Zazvonio je telefon:

„Nema busa. A i niko neće da stane. Mokar sam. Šta da radim? Da se vratim?“, tihim glasom, nekako sramežljivo, kao zalutali dečak, govorio je.

 „Vrati se“ - bilo je njeno obećanje u snu za njihovu Večnost.

JUTRO POSLE KIŠE

"Svitanje"
Foto: Nadica Janić

ON

Nedeljom ide u šetnju van grada. Bio je lep avgustovski dan. Uveče je naglo pala kiša. Žurio je pustom ulicom predgrađa do autobuske stanice. A kiša je padala, voda se slivana niz lice na usne,  kao nežni poljupci. Stigao je kući veoma kasno.

Nemiran san. Košmar. U postelji je sa voljenom ženom. Srećan. Slušaju kišu. 

Probudio se u drhtavici.  Otvara prozor. Sunce je obasjalo njegovu samoću. Pesma belog goluba u krošnji kestena.

 „Otkud ovaj san? Tako je stvaran!“, zapitao se. 

ONA

Bio je lep nedeljni avgustovski dan. Odmarala se čitajući na terasi. Uveče, naglo, sivi oblaci su prekrili nebo. Daleka grmljavina. Plašila se grmljavine. Zatvorila je šalone, obukla pidžamu i legla u krevet. U polusnu, sluša kišu. I neka neobjašnjiva sreća je preplavila.

Probudila ju je svetlost izlazećeg sunca. Sanjiva, otvara prozor. Svežina ranog avgustovskog  jutra posle kiše. Sunce je obasjalo njenu samoću. Beli golub na krovu susedne kuće. Svako jutro peva istu pesmu. Samo je ona razume. 

„San je bio tako stvaran!", šapnula je i zapisala ga u dnevnik snova i sećanja. Vratila je dnevnik u ormančić kraj uzglavlja. Uključila radio. I uobičajen dan je potekao...

Pesma na radiju:

"Nema prošlosti, postoji samo budućnost.

Postoji samo ovde, postoji samo sada."
(These are the days - Van Morrison)

Nadica Janić

Prevod:

Ovo su dani beskrajnog leta
Ovo su dani u vremenu  sada
Nema prošlosti, postoji samo budućnost
Postoji samo ovde, postoji samo sada

O, tvoje nasmejano lice, tvoje milo prisustvo
Vatre proleća se jako rasplamtavaju
O, blistavo srce i pesmo slave
Krik slobode u noći

Ovo su dani pored blistave reke
Njegova blagovremena milost i naše dragoceno otkriće
Ovo je ljubav jednog čarobnjaka
Koji je pretvorio vodu u vino

Ovo su dani beskrajnog plesa i
Duge šetnje u letnjoj noći
Ovo su dani istinske romanse
Kada te grlim tako čvrsto.

Ovo su dani sada u kojima moramo uživati
I moramo uživati koliko god možemo
Ovo su dani koji će trajati zauvek
Moraš ih čuvati u svom srcu.

KAD ŽIVOT OKRENE LIST

Iz sveske na široke linije (27)

"Zapis"
(akril; 10 x 7,5 cm)
Autor: Nadica Janić

Zapis - drvo zapis, zapis na listu, zapis na licu,

svuda je zapis o istini propadljivosti, stradanju,

krstu koga nosimo kao lični usud.

Koračali su stazom predodređenom za njih. Svako zagledan u svoje svetlo na kraju puta. Umorni od koraka, od tereta koji su nosili, od sećanja koja su pekla dušu. Koračali su… sami, tihi, kroz šumu ljudi, zlokobnih glasova u tmini, ptica zlosutnica. Bili si dva lista u šumi beznađa.

"Zapis"

(akril; 10 x 7,5 cm)

Autor: Nadica Janić

Zapis da će na kraju biti vatra spasenja.
Zapis u okamenjenoj večnosti
 o istini Vere, Nade i Ljubavi.

................

Vetar sudbine ih je poneo.

Poneo jedno ka drugom.

Dodir duša, spajanje dva Bića.

Postali su

JEDNO.

ON

Ti si svetlost mog života.

Sa tobom letim

hrabar, snažan

i uzdižem te u visine.

ONA

Promenio si moja jutra.

Osvetlio dan.

Nebo si moje plavo.

Plavo, volim te, plavo.

Nadica Janić

CELOVITOS DUŠE

Iz sveske na široke linije (26)
 

"Uno animo"

(akril na glini; 5 x 5 cm)

Autor: Nadica Janić

ON

Dinamičan - ne drži ga mesto.

ONA

Statična - zakucana za mesto.

ON

Impulsivan - izgara za Njom.

ONA

Smirena - stišane strasti.

ON

Sa lakoćom izgovara:

"Volim te, volim te, volim..."

zagledan u njene oči.

ONA

Pogledom kaže:

"Volim te, volim te, volim..."

i nežno ljubi njegove usne.

ON

Snažnim zagrljajem je zakrili
i čuva je od svakog zla. 

ONA

Svoju krhkost predaje u njegove ruke

i sigurna je, sigurna...

ON I ONA

Dva tela - jedna duša.

Celovitost Božjeg Bića.

Nadica Janić

LJUBAV

Iz sveske na široke linije (25)

ANIMA  I ANIMUS
Jedna duša
(kolaž, koža na lesonitu, 50 x 50 cm)
Autor: Nadica Janić

Vreme odmiče, neumitno, ali se u spirali života neprestano vraća na početak. Mi živimo sve naše živote, mi smo i dete, i mlado biće, i staro biće u istrošenom telu. Ali naša duša je uvek mlada, uvek u svim bojama i svim vremenima našeg postojanja.

Duhovna veza, najviši nivo ljubavi, nekima je nedostižna. Prizemljene strasti, zadovoljenje tela i požude je trenutak, a Ljubav kao Blagodat nadahnjuje, otvara sve mogućnosti izražavanja, inspiriše, daje snagu i polet.

----------

I pre ovog života bili su Jedno. Davno, tamo daleko, iza duge. Voleli su se kao dečak i devojčica, kao krhka devojka i visok momak. U ovom životu, njihove senke bile su blizu. U duši bili su prazni, željni ljubavi.

Oboje su tražili biće svoje duše. On je voleo, grlio, ali to nije Ona, govorio je u sebi. Smenjivali su se bol i sreća i prazne duše se pitao gde je Ona, ona sa kojom će da uzleti zauvek.

Znala je da On živi negde daleko, iza duge i pisala pesme o njemu, sanjala ga, zvala ga Leptirom, zvala ga Senkom... I jednom, u sasvim drugom svetu, nestvarnom, varljivom, svetu reči i slike, ugledala je njegovo lice. Te usne su me ljubile! Duša je zatreperila i jedan glas, glas Ljubavi joj je  šapnuo - ON. 

U varljivom svetu, gde je usamljenost jedini spas, gde se ljudi sreću i lažno predstavljaju, s malim "instrumentom" na dlanu, veze sa svetom i ljudima, ugleda ikonicu Njenog lika. Glas Ljubavi mu je šapnuo - ONA.

"Anemona"
(fito-kolaž na staklu; 30 x 40 cm)
Autor: Nadica Janić

Nadica Janić

SUSRET

Iz sveske na široke linije (24)

"Raskrsnica života"
(frotaž; 30 x 40 cm)
Autor: Nadica Janić

Život stvara čudne priče. Kratke priče. Ali i priče koje se ne završavaju. Život beleži na našim licima tragove sreće i bola. Život nam stavlja na pleća breme, zatvara put, gasi ljubav...

Koračamo stazom neizvesnosti i kada dođemo do mesta gde nam noge zadrhte, srce zamre, pogled se zamagli, pružena ruka Spasa prihvati nas, ojača i povede ka Svetlosti.

Lutali su
stazama bespovratnih koraka.

Tražio je
u bespuću tišine svog bića Biće.

Tražila je
u praznim rečima utehu.

Na raskrsnici života
sreli su se On i Ona.

ON
 - anđeo čuvar njene krhkosti -

ONA
- svetlost njegovog života -

Njegov čvrsti zagrljaj
spojio je sve slomljene delove
njenog srca i duše.

Njen nežni zagrljaj
vratio je sjaj u njegovim očima
i nadu u svaki novi dan
ljubavlju obasjan.

Nadica Janić