недеља, 10. јул 2011.

PORTRET

Priče iz Usnulog grada (14)


Pored toaletnog stola okačila je sliku njenog portreta koju joj je poklonio. Divila se njegovom slikarskom talentu, spontanosti, šarmu... U njemu je pronalazila sve vrline muškarca - za nju bitne. Prijala joj je njegova pažnja i uvažavanje.

Odlučila je da ga pozove u svoj stan na zakusku i time iskaže zahvalnost i toplinu svojih osećanja. Ustreptala je od priprema. Sve je trebalo da bude savršeno. Njen izgled je bio isti kao na slici: osmeh devojčice na licu pedesetogodišnje žene.

Zakasnio je sat vremena. Na brzinu je pojeo punu tacnu malih, šarenih sendvič-zalogaja. Led i viski su se smenjivali u čaši. Uz povremeno štucanje, oduševljeno je pričao o starinskim ramovima koje je „za bagatelu“ kupio na buvljaku...
Pogledom je odmeravao trosed: „Hoćemo li ovde?“

Tru puta je proveravala bravu kada ga je izbacila. Dok je skidala šminku, sa portreta joj se smejala uspaljena šiparica.


Nadica Janić