NOĆ KADA JE KIŠA PADALA

Iz sveske na široke linije (28)

SAN LETNJE NOĆI

„Samo još malo da smo zajedno. Otići ću na poslednji bus“, šapnuo je i još jedan zagrljaj i poljubac.

„Požuri da ne pokisneš“, šapnula je.

Miris kiše i daleka grmljavina. Žurno je zatvorila prozor.

„Javiće mi se kad stigne kući“, šapnula je za sebe i spokojno se spremila za san.

Zazvonio je telefon:

„Nema busa. A i niko neće da stane. Mokar sam. Šta da radim? Da se vratim?“, tihim glasom, nekako sramežljivo, kao zalutali dečak, govorio je.

 „Vrati se“ - bilo je njeno obećanje u snu za njihovu Večnost.

JUTRO POSLE KIŠE

"Svitanje"
Foto: Nadica Janić

ON

Nedeljom ide u šetnju van grada. Bio je lep avgustovski dan. Uveče je naglo pala kiša. Žurio je pustom ulicom predgrađa do autobuske stanice. A kiša je padala, voda se slivana niz lice na usne,  kao nežni poljupci. Stigao je kući veoma kasno.

Nemiran san. Košmar. U postelji je sa voljenom ženom. Srećan. Slušaju kišu. 

Probudio se u drhtavici.  Otvara prozor. Sunce je obasjalo njegovu samoću. Pesma belog goluba u krošnji kestena.

 „Otkud ovaj san? Tako je stvaran!“, zapitao se. 

ONA

Bio je lep nedeljni avgustovski dan. Odmarala se čitajući na terasi. Uveče, naglo, sivi oblaci su prekrili nebo. Daleka grmljavina. Plašila se grmljavine. Zatvorila je šalone, obukla pidžamu i legla u krevet. U polusnu, sluša kišu. I neka neobjašnjiva sreća je preplavila.

Probudila ju je svetlost izlazećeg sunca. Sanjiva, otvara prozor. Svežina ranog avgustovskog  jutra posle kiše. Sunce je obasjalo njenu samoću. Beli golub na krovu susedne kuće. Svako jutro peva istu pesmu. Samo je ona razume. 

„San je bio tako stvaran!", šapnula je i zapisala ga u dnevnik snova i sećanja. Vratila je dnevnik u ormančić kraj uzglavlja. Uključila radio. I uobičajen dan je potekao...

Pesma na radiju:

"Nema prošlosti, postoji samo budućnost.

Postoji samo ovde, postoji samo sada."
(These are the days - Van Morrison)

Nadica Janić

Prevod:

Ovo su dani beskrajnog leta
Ovo su dani u vremenu  sada
Nema prošlosti, postoji samo budućnost
Postoji samo ovde, postoji samo sada

O, tvoje nasmejano lice, tvoje milo prisustvo
Vatre proleća se jako rasplamtavaju
O, blistavo srce i pesmo slave
Krik slobode u noći

Ovo su dani pored blistave reke
Njegova blagovremena milost i naše dragoceno otkriće
Ovo je ljubav jednog čarobnjaka
Koji je pretvorio vodu u vino

Ovo su dani beskrajnog plesa i
Duge šetnje u letnjoj noći
Ovo su dani istinske romanse
Kada te grlim tako čvrsto.

Ovo su dani sada u kojima moramo uživati
I moramo uživati koliko god možemo
Ovo su dani koji će trajati zauvek
Moraš ih čuvati u svom srcu.

KAD ŽIVOT OKRENE LIST

Iz sveske na široke linije (27)

"Zapis"
(akril; 10 x 7,5 cm)
Autor: Nadica Janić

Zapis - drvo zapis, zapis na listu, zapis na licu,

svuda je zapis o istini propadljivosti, stradanju,

krstu koga nosimo kao lični usud.

Koračali su stazom predodređenom za njih. Svako zagledan u svoje svetlo na kraju puta. Umorni od koraka, od tereta koji su nosili, od sećanja koja su pekla dušu. Koračali su… sami, tihi, kroz šumu ljudi, zlokobnih glasova u tmini, ptica zlosutnica. Bili si dva lista u šumi beznađa.

"Zapis"

(akril; 10 x 7,5 cm)

Autor: Nadica Janić

Zapis da će na kraju biti vatra spasenja.
Zapis u okamenjenoj večnosti
 o istini Vere, Nade i Ljubavi.

................

Vetar sudbine ih je poneo.

Poneo jedno ka drugom.

Dodir duša, spajanje dva Bića.

Postali su

JEDNO.

ON

Ti si svetlost mog života.

Sa tobom letim

hrabar, snažan

i uzdižem te u visine.

ONA

Promenio si moja jutra.

Osvetlio dan.

Nebo si moje plavo.

Plavo, volim te, plavo.

Nadica Janić

CELOVITOS DUŠE

Iz sveske na široke linije (26)
 

"Uno animo"

(akril na glini; 5 x 5 cm)

Autor: Nadica Janić

ON

Dinamičan - ne drži ga mesto.

ONA

Statična - zakucana za mesto.

ON

Impulsivan - izgara za Njom.

ONA

Smirena - stišane strasti.

ON

Sa lakoćom izgovara:

"Volim te, volim te, volim..."

zagledan u njene oči.

ONA

Pogledom kaže:

"Volim te, volim te, volim..."

i nežno ljubi njegove usne.

ON

Snažnim zagrljajem je zakrili
i čuva je od svakog zla. 

ONA

Svoju krhkost predaje u njegove ruke

i sigurna je, sigurna...

ON I ONA

Dva tela - jedna duša.

Celovitost Božjeg Bića.

Nadica Janić

LJUBAV

Iz sveske na široke linije (25)

ANIMA  I ANIMUS
Jedna duša
(kolaž, koža na lesonitu, 50 x 50 cm)
Autor: Nadica Janić

Vreme odmiče, neumitno, ali se u spirali života neprestano vraća na početak. Mi živimo sve naše živote, mi smo i dete, i mlado biće, i staro biće u istrošenom telu. Ali naša duša je uvek mlada, uvek u svim bojama i svim vremenima našeg postojanja.

Duhovna veza, najviši nivo ljubavi, nekima je nedostižna. Prizemljene strasti, zadovoljenje tela i požude je trenutak, a Ljubav kao Blagodat nadahnjuje, otvara sve mogućnosti izražavanja, inspiriše, daje snagu i polet.

----------

I pre ovog života bili su Jedno. Davno, tamo daleko, iza duge. Voleli su se kao dečak i devojčica, kao krhka devojka i visok momak. U ovom životu, njihove senke bile su blizu. U duši bili su prazni, željni ljubavi.

Oboje su tražili biće svoje duše. On je voleo, grlio, ali to nije Ona, govorio je u sebi. Smenjivali su se bol i sreća i prazne duše se pitao gde je Ona, ona sa kojom će da uzleti zauvek.

Znala je da On živi negde daleko, iza duge i pisala pesme o njemu, sanjala ga, zvala ga Leptirom, zvala ga Senkom... I jednom, u sasvim drugom svetu, nestvarnom, varljivom, svetu reči i slike, ugledala je njegovo lice. Te usne su me ljubile! Duša je zatreperila i jedan glas, glas Ljubavi joj je  šapnuo - ON. 

U varljivom svetu, gde je usamljenost jedini spas, gde se ljudi sreću i lažno predstavljaju, s malim "instrumentom" na dlanu, veze sa svetom i ljudima, ugleda ikonicu Njenog lika. Glas Ljubavi mu je šapnuo - ONA.

"Anemona"
(fito-kolaž na staklu; 30 x 40 cm)
Autor: Nadica Janić

Nadica Janić

SUSRET

Iz sveske na široke linije (24)

"Raskrsnica života"
(frotaž; 30 x 40 cm)
Autor: Nadica Janić

Život stvara čudne priče. Kratke priče. Ali i priče koje se ne završavaju. Život beleži na našim licima tragove sreće i bola. Život nam stavlja na pleća breme, zatvara put, gasi ljubav...

Koračamo stazom neizvesnosti i kada dođemo do mesta gde nam noge zadrhte, srce zamre, pogled se zamagli, pružena ruka Spasa prihvati nas, ojača i povede ka Svetlosti.

Lutali su
stazama bespovratnih koraka.

Tražio je
u bespuću tišine svog bića Biće.

Tražila je
u praznim rečima utehu.

Na raskrsnici života
sreli su se On i Ona.

ON
 - anđeo čuvar njene krhkosti -

ONA
- svetlost njegovog života -

Njegov čvrsti zagrljaj
spojio je sve slomljene delove
njenog srca i duše.

Njen nežni zagrljaj
vratio je sjaj u njegovim očima
i nadu u svaki novi dan
ljubavlju obasjan.

Nadica Janić

VERUJEM U ČUDO

Iz sveske na široke linije (23)

Foto: Privatna arhiva autora

Zalazak sunca je misterija.

Život je misterija.

Bljesak Ljubavi je misterija.

Kada poslednji zrak utone u beskraj, kada tama noći prikrije šta je dan učinio, kada nam snovi pošalju poruku - sviće. I čovek, kao vaskrsenje, nanovo, kao sunce koje se rađa, ide u susret izazovima i Dobra i Zla.

Život je kao jedan dan, satkan od momenata. Praznih ili ispunjenih, tužnih ili srećnih. Kada se najmanje nadamo, kada smo obeshrabreni i tužni, a čista srca nosimo svoj krst, bez vapaja, desi se Čudo. Desi se Ljubav. 

Bog sve posloži.

Nadica Janić

ODA ŽIVOTU

Iz sveske na široke linije (22)

Foto: Nadica Janić

Divan jesenji dan. Miholjske zadušnice. Groblje je za mene mesto lepote i smirenja. Tišina. Miris sveća. Lagani koraci nosioca uspomena u susret lebdećih duša.

Sređujem suprugov grob. Umro je 29. maja 2023. godine. Mirno, u svom krevetu, u zoru. Teška bolest ga nije dugo razarala. Pomagala sam mu koliko sam mogla. I ispratila na večni počinak. Nisam plakala. Ne plačem ni sada.

Nastavljam da živim u radosti buđenja i lepoti dana. A mesto gde ću i ja večno počivati čeka me. Biće dva imena i dve slike dva bića koja su proživela svoje skromne živote u punoći stvaranja, ne samo materijalnog, u punoći stvaranja i obnove života kroz našu ćerku Drenku i njenih petoro dece: Vuk, Bogdan, Nikola, Dušan i Ana.

Nadica Janić

PRAZNINA

Iz sveske na široke linije (21)

"Nightmare"

(akril; 10 x 10 cm)
 Autor: Nadica Janić

Sređivao je atelje... Slika u uglu okrenita zidu. Usudio se da je pogleda. Umesto lica žene bila je crna mrlja. 

„Nisam trebao da je uništim!“

Ostavio je započet posao. U hodniku, gde je uvek proveravao svoj izgled, u ogledalu je video čoveka bez lica.

---------

Probudila sam se i uzela svesku da zapišem san. Linije su nestale! „Široke linije“ moje "Plave sveske"  pretvorile su se u Prazninu Beline. 

Biseri iz oka su se rasuli. Jutro je bilo sivo. Crna ptica u krošnji trešnje je odletela u Beskraj.

Nadica Janić

ZOVEM SE SEĆANJE

Iz sveske na široke linije (20) 

"Anemona" (1996.)

(fito-kolaž kaširan na staklu; 40 x 30 cm)
Autor: Nadica Janić

Rastanak ili susret?
I jedna Reč – menja priču, život...
Poništiti ili oživeti?
Zaboraviti ili sećatise.

Sliku sam okrenula ka zidu.

---------

„Ljubav zahteva da damo sve od sebe, 

a moja ljubav ti postavlja samo jedan zahtev: 

ma šta da se desi i ma koliko dugo da traje, 

veruj u mene, sećaj se ko si 

i nikada nemoj pasti u očajanje.“

„Zovem se sećanje“,  En Brešers 

Priredila: Nadica Janić

DODIR VETRA

Iz sveske na široke linije (19) 

"Igra svetlosti"
(mixed media; 10 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić

Prolećni vetar je donosio nemir i žudnju. Zatvorila sam oči. Vetar je uplitao san u kosu. Prilazim mu u dugoj, lepršavoj letnjoj haljini. Provlačim prste kroz njegovu kosu. Grli mi struk i privlači k sebi. Dodir usana i želja...

Vetar je stao. Otvorila sam oči. Senka je nestala. Ostao je miris njegove kose i toplina u šakama. Grčevito sam nastavila da slikam. Poslednji potez četkicom je poništio (možda - oživio) njegov lik.

----------

Aprilsko jutro. Na stolu u vrtu ohlađena kafa i otvorena „Plava sveska“. Njegov lik ispred zatvorenih očiju. Vetar se igra mojom kosom... Prišla sam mu. Osećam njegove ruke oko struka. Provlači prste kroz moju kosu. Grč u grlu... 

Vetar je stao. Otvorila sam oči. Zatvorila „Plavu svesku“. 
Jednom sam već u jednoj pesmi, davno, napisala:

„Vetar je samo hteo da jače pomeri lišće“.

Nadica Janić

PLAVA SVESKA

Iz sveske na široke linije (18)

Fragment slike "Spasenje" (akril na kartonu)
 Autor: Nadica Janić

„Plava sveska“ i nije „plava“.

Velika, neugledna svaštara.

Snovi su plavi,

blistavi i večni

u mojoj „Plavoj svesci“.

Kao zabluda,

kao razočaranje,

kao neutešnost

su zgužvane korice

rokovnika iz 1989...

Zatvarala sam ga
u najdublju fioku,

govorila – „Neću više!“

Uzalud je...

A onda opet -

ujutro, uzimam rokovnik

i pišem plave snove

u „Plavu svesku“

i lakše mi je -

On i Ona postoje...

kao što postoji

požutela bela hrizantema,

iz jednog oktobra,

ispresovana i sačuvana

u „Plavoj svesci“,

kao što postoji san

o jednom plavom oktobru

kada će On otkinuti uz put

plavu hrizantemu

i staviti u Njenu belu kosu.

Nadica Janić

SAN BOJE LJUBIČICE

Iz sveske na široke linije (17)

"San boje ljubičice"

(akvarel ; 40 x 40 cm)

Autor: Nadica Janić

Svežina avgustovskog sutona. Uzdigla se crvena kugla i boji vodu. Nijanse crvene i ljubičaste se razlivaju stvarajući čarobnu boju vode. Oblaci prave senke i Dunav je u treptaju, uzburkan, strastven, snažan.

Živi sam na splavu sa svojim snom, sa našom tajnom... Mala kuhinja, improvizovano kupatilo i soba za spavanje. Najlepša je terasa. Drvenu ogradu, sto, stolice i klupu je sam napravio. Fenjer ispred sobe. I nameštaj u sobi - široki krevet, orman i dva noćna ormančića je sam napravio i na njima uradio reljefne slike. U uglu je lampa sa izrezbarenim drvenim postoljem. Posteljina bela sa rasutim plavim ljubičicama.

U noći punog meseca oseti po dašku vetra, po mirisu vode, po treptaju u sebi da dolazim. A ja se spremam celo popodne za naš susret. Kupam se u mirišljavim solima, mažem telo eteričnim uljem.

Uplela sam kosu, obukla dugu svilenu haljinu. Obula sam lagane sandale i ponela ceger sa još toplim čokoladnim kolačićima i čajem od poljskih trava.

Sanja na klupi.
Zatvorio je oči. Poželeo je San za sanjanje... i ja sam već bila pored njega.

Sanjam na klupi.

Zatvorila sam oči. Kao lahor, dodirujem usnama njegov obraz. Ne otvara oči. Obujmio mi je struk. Privukao k sebi. 

- Mirišeš na ljubičice, šapnuo je i grlio me u snu.

Prvi znaci zore. Svežina noći ispunila je moju sobu. Miriše na ljubičice.

Nadica Janić 

Objavljeno u Međunarodnom zborniku PLAVI SAFIR, 2018.

SAN BOJE TIRKIZA

Iz sveske na široke linije (16)

 „San boje tirkiza“
(akril na papiru; 10 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić

U našoj drvenoj kućici sve je skladno, uredno, toplo... Kupatilo je belo sa zelenom kadom. Spremila sam meke, bele peškire i mirišljavu so za kupanje. Dok se kada puni, podigla sam kosu, svukla odeću i stavila na ivicu kade čaše sa sokom od kupina.

Voda je prozirna, tirkizno-zelena. Kao na izvoru. Ugasila sam svetlo i upalila lampicu na ogledalu. Dve zagrljene senke na zidu iznad kade. Skida mi šnalu i spušta kosu niz leđa.

- Neka bude mokra. Neka me dodiruje u vodi.

Nežno mi mazi vrat. Ljubi ramena. Osećam golicljivi dodir lančića i kamenčića na vratu. Okrenuo me ka ogledalu.

- Pogledaj, šapnuo je.

U ogledalu je zatreperila tamno-zelena boja tirkiza.
Poljubio mi je kapke.

- Te oči tvoje zelene..., pevao je i grlio me u vodi.

Probudio me zvuk letnjeg pljuska. Ruka mi je bila na znojavom vratu, na tirkiznom privesku.

Nadica Janić

Objavljeno u Međunarodnom zborniku PLAVI SAFIR, 2018.

U PROSTORU TIŠINE

Iz sveske na široke linije (15)

"Prostor Tišine"

Foto: Nadica Janić

Budna sanjam.

Mesec me do Tebe vodi.
Usnule oči ti ljubim,
ime ti šapućem...
San mi čula gasi
i Tvoj lik nestaje
u prostoru Tišine.

Jutro mi je šapnulo
da si tužan i sam.
A tako si daleko...
Poljupcima bih ti
lice razvedrila,
ruke bih ti
u kosu splela,
telo bih ti
dahom osnažila...

A tako si daleko!

Veče mi je reklo
da si sam
i bez nade.
A tako si daleko
da ti svoju ruku dam,
da ti sa dve reči
u očima vratim sjaj.

Noć ćuti.
Htela bih da znam
da li si sam,
da li ti žudnja
telo lomi...

A tako si daleko!

Budna sanjam.
Mesec se skrio.
Tražim te
u prostoru Tišine.
Ime ti šapućem...


Nadica Janić

Objavljeno: 3. Evropski Fejsbuk pesnički festival 2012.
CD

IZMEĐU DVE OBALE

Iz sveske na široke linije (14)

Obala Dunava - Novi Banovci
Foto: Nadica Janić

Još sanjiva, uzimam svesku sa stolčića.

Široke linije, kao obale, su se razmakle

i slike sna su potekle:

„Smejali smo se. Ne znam zašto.

Sve naše želje pretvorile su se
u jedan trenutak sreće.“

Ustala sam i ispražnjenog srca 

počela da ispunjavam svoj životni prostor

između sna i jave.

----------

„Čuvam suze iza pogleda.

Sreća se događa drugima.

Pišem stihove i rasipam zlatne trenutke pred nepoznate oči.

Ruke su mi hladne, prazne.

Osipam dane. Telo, svežina - nestaće...“,

poveravam se "Plavoj svesci" pred san.

Nadica Janić

RAZLIVENA SVETLOST

Iz sveske na široke linije (13)

 

"Predeo sna" 

(akril na papiru; 21 x 21 cm)

Autor: Nadica Janić

Razgovor je bio topao, ali i malo usiljen. Znam da prolazi kroz tešku psihičku fazu i najbolje je izbeći temu o bolesti i skorašnjoj operaciji... Pred spavanje otvaram e-mail da mu poželim laku noć. Istovremeno dobijam od njega poruku da lepo spavam i „sanjam nas“.

Povukla sam se u svoju sobu i na brzinu legla u krevet. Osećala sam strahovito stezanje u grudima. Bol koji kao da hoće da iskoči. Ležala sam na leđima a suze su se slivale niz slepoočnice i klizile niz lice, vrat... Pustila sam da to traje ne pokrenuvši se... Tako sam i zaspala, u stvari  – potonula negde.

Sanjam.

On i ja pridržavamo teška, metalna vrata koja se otvaraju prema Gore... ne... zatvaraju prema Dole. On je sa leve strane, ja sa desne. Ispod vrata, koja su svega nekoliko santimetara podignuta od poda, curi crveno-žuta užarena masa. Svom silinom uspevamo da spustimo vrata. Crvena, razlivena masa je nestala... Gledamo se.  Na njegovom licu topao, širok osmeh. Oči mu sijaju. Imaju boju meda koja se razliva oko nas kao svetlost.

Probudila sam se.

Ruke sklopljene na grudima.
Blaženstvo je prožimalo moje telo.

Nadica Janić 

SAN O BESKRAJU

Iz sveske na široke linije (12)

"San o beskraju"

Foto: Nadica Janić

Pun mesec nad Dunavom... Držiš me za ruku. Poleteli smo u beskrajne prostore sna.

---------

Zatvorio se krug. Osećam punoću dovršenosti i duhovnu snagu da odem na novi izvor radosti, mira i svetlosti. Ne tražim više tvoje lice u odrazu prolaznosti voda.

Teče Dunav... Obale se razmiču. Nestaju. Očišćena od mladalačkih želja i strasti, vidim naša nova lica.

Nadica Janić

SAN U NOĆI PUNOG MESECA

Iz sveske na široke linije (11)

Obala Dunava - Novi Banovci
Foto Nadica Janić

Na obali smo. U sumrak. Pun mesec izlazi. Ušli smo u vodu. Talasi trepere i krive sliku na vodi.
Eho tvog glasa: "Hoću u tvoju dušu. Uzmi me!"
Voda je prestala da treperi. Tvoje i moje lice se jasno ocrtavaju u vodi.

Uzimaš me za ruku i ležemo na travu. Grlimo se. Ne osećam telo.
Šapušeć mi: „Ti si pesma svih pesama, ljubavi nedorečena.“

-----------

U besanim noćima punog meseca slike snova i jave se dopunjuju. Rasipam stranice svog života po memljivim hodnicima duše. Eho neizgovorenih reči probija zidove. Otvaram svesku i pišem  svoje nedosanjane noći. Setna, uzimam pismo koje mi je dao jednog novembarskog dana, kada avion nije poleteo zbog magle, i upijam u prazno srce ispisane reči:

„Ti si pesma svih pesama, ljubavi nedorečena.“

Nadica Janić

MAGLA

Iz sveske na široke linije (10)

Obala Dunava - Novi Banovci
Foto: Nadica Janić

Sedimo među mekanim šarenim jastučićima. Na stolčiću dve šolje sa čajem od jabuka i cimeta i tacna sa vanilicama. Stavljam ti mali, beli kolačić u usta i dodirujem usne. Ispijaš čaj nevoljno, polako, u malim gutljajima.

Poljupci sa ukusom vanile...

Daješ mi koverat: “Otvori kada odem“.

---------

Probudio me je miris tosta i pevušenje iz kuhinje.

Avion nije poleteo zbog magle.

Koverat nisam otvorila. 

Nadica Janić

BELI SAN

Iz sveske na široke linije (9)

 "Bele noći"
Foto: Nadica Janić

Neprozirna, bela jutarnja magla zastrla je prozor.
Soba miriše na bele hrizanteme.
Na stolčiću pored kreveta rasute beleške, pohabana knjiga i
otvorena sveska sa započetim tekstom:

„Čujem tvoje srce kao korake po snegu.
Pričaš mi o Lari, o zavejanom dvorcu i belim noćima...“


Nadica Janić