недеља, 24. април 2022.

BLAGOSLOVENO SEĆANJE




Hristos vaskrse! Novi početak u duhu. Imam radost u duši. Sećanja me obgrle toplinom ljubavi... Mama je na Veliki petak sa posebnom pažnjom birala biljke u bašti. Raspoređivala ih je po jajima i pažljivo umotavala u svilenu čarapu. Uranjala ih je u boju od lukovine i kada su bila kuvana i staklasto sjajna, sa posebnim osmehom na licu slagala ih je u činiju prostrtu travom.

Na Uskrs smo uzimali po jaje i meni je bilo žao da sestre lupe moje odabrano jaje. Gladila sam ga u ruci, prislanjala na obraz... i ostalo je očuvano kao i ovo blagosloveno sećanje. 

Nadica Janić



уторак, 5. април 2022.

PUT KA SVETLOSTI

 

Foto: Internet

Umesto da pred san pravim planove za sutrašnji dan ili razmišljam o proteklom danu, vratila sam se molitvi „Oče naš“ koju me je mama naučila i koju sam zajedno sa njom izgovarala pred san. Detinja duša je verovala i osećala sreću i ljubav.

Novo vreme, spoznaja u školi koja se nije uklapala u mamine priče o Bogu i veri, kasnije talas životnih obaveza, ponelo me je u druge vode svakodnevice. Sreća je u povratku smirenosti, čistoti i nevinosti. Duša ne stari i njena vrata su uvek otvorena za toplinu Svetlosti.

Nadica Janić




„Molitva "Oče naš" - to nisu samo najvažnije reči za svakog hrišćanina. U tim redovima sadržan je skriveni smisao života, poimanje Boga i svega što nas okružuje. S tekstom te molitve povezano je mnogo zanimljivih činjenica, čak i tajni, koje može da postigne samo istinski vernik.

"Oče naš" je jedina molitva koju nam je Gospod dao. Smatra se da je nju čovečanstvu dao Isus Hrist. Upravo u tome je i njena velika snaga. Tekst molitve glasi:

 Oče naš,
 koji si na nebesima,
 da se sveti ime Tvoje;
 da dođe Carstvo Tvoje,
 da bude volja Tvoja,
 i na zemlji kao na nebu.
 Hleb naš nasušni daj nam danas;
 i oprosti nam dugove naše,
 kao što i mi opraštamo dužnicima svojim;
 i ne uvedi nas u iskušenje,
 no izbavi nas od zloga.

Ove reči odražavaju sve ljudske potrebe, težnju i stremljenje za spasenje duše. Smisao i tajna ove molitve je u tome što je ona univerzalna Božja riječ, koja se može koristiti za blagoslov i za zaštitu od zla, bolesti i od bilo koje nesreće.

Mnogi hrišćanski predstavnici kažu da čitanje molitve "Oče naš" u najštrašnijim trenucima života može pomoći da se izbegne užasna sudbina. Glavna tajna ove molitve je u njenoj snazi. Bezizlazne situacije su najbolji trenutak za izgovaranje ovih moćnih reči. Ali glavna tajna ove molitve ne spoznaje se samo u patnji. Čitanje "Oče naš" svaki dan, ispunjava život svetlošću i dobrotom.“

Izvorni tekst: Тайны молитвы «Отче наш»

Prevela: Beba Muratović - bebamur.com

недеља, 3. април 2022.

ČUVAR SEĆANJA

 

Suvi bagrem na obali Dunava.
Grane se lome, otpadaju ali ukorenjen je - opstaje... 
(Foto: Nadica Janić)

 



Tmurno, hladno aprilsko nedeljno popodne. Slušam muziku. Omiljena stanica Radio Karolina. Leonard Koen. Nije više na ovom svetu.

Setih se dragih osoba. Želim da im čujem glas ali samo su u mom sećanju.

Muzika ispunjava prostor tople sobe. Miriše čaj i biskvit… Rej Čarls: „Ne mogu prestati da te volim“.

Nisam sama, nisam tužna, sve dok sam čuvar sećanja.

Nadica Janić




петак, 25. март 2022.

NOVI POČETAK

 


Davno nisam pisala u mojoj  "Plavoj svesci" . Osećanja su bila zaključana u srcu. 

Sunčano jutro... Probudila sam se radosna. Božja blagodat je to. Duša se otvara i reči se oslobađaju. Pišem. Ništa nije od nas. Božja promisao je u svemu što stvaramo. 

Ispijam čaj... Gledam kroz prozor crnu pticu na krovu. I setih se reči iz biblijske priče o Jovu:
"Dani moji prođoše, misli moje pokidaše se što imah u srcu.
Od noći načiniše dan i svetlost je blizu mraka."
I pored muka od iskušavanja Zlog, verovao je Jov u Dobrog i sve izdržao.

Muzika... Pokreće mi se telo. Proleće je u meni - novi početak.
Hvala! Hvala Tebi, čuvaru moje duše.

Nadica Janić



четвртак, 3. март 2022.

AKO DOĐE DO NUKLEARNOG RATA...


"Ako nuklearni rat bude objavljen onako kako Bog zapoveda nikakav jod neće pomoći" - kaže nuklearni fizičar Tonči Tadić i dodaje:

"Da na neku zemlju, padne neka bomba, to je razaranje. Dva kilometra od mesta pada bombe imate spaljenu zemlju i ljude, na četiri kilometra ljudi više ne postoje - isparili su, zgrade su spaljene na 20 do 200 kilometra, zavisno o visini eksplozije ne rade auti, inkubatori, pejsmejkeri, dakle niko vam ne može pomoći jer ne mogu nikako doći do vas, a niti im vi možete ikako javiti, jer telefoni ne rade" - upozorava Tadić.


"Apokalipsa"
(kolaž; 29,5 x 21 cm)
Autor: Nadica Janić

Veza: BLIC

среда, 2. март 2022.

STRAHOTE RATA


U medijima svi postaju vojni analitičati, poznavaoci ratovanja. Iz udobne fotelje prati se na televiziji situacija na frontu... I podele među ljudima! Večite podele o Dobru i Zlu u kojima otkrivaju sebe a ne Istinu.   

„A napolju su psi i vračari i kurvari i krvnici i idolopoklonici i svaki koji ljubi i čini laž. I evo ću doći skoro, i plata moja sa mnom da dam svakome po delima njegovim.

Blago onima koji tvore zapovesti Njegove, da im bude vlast na Drvo Života…“

(Otkrivenje Jovanovo)



"Apokalipsa"
(kolaž, 29,5 x 21 cm)
Autor: Nadica Janić


уторак, 1. март 2022.

HOROSKOP


Ribe su astrološki znak koji simboliše nesvesni deo naše ličnosti, tajne namere, izolaciju, obaveze i kazne. Pripadaju grupi spiritualnih znakova i pod njihovim uticajem je bilo mnogo pesnika, umetnika i naučnika. Međutim, budući da je ovo dvojni znak koji predstavlja dualnost, među osobama koje imaju prenaglašenu ovu energiju brojni su oni koji su potonuli u svet iluzija i bolesti.

Ribe su prijemčljivi i osetljivi ljudi koji intuitivno reaguju na okruženje. Ovaj njihov dar može biti veoma koristan ukoliko je usmeren na pravi način. Međutim, ako senzibilnost nije pod njihovom kontrolom, psihički doživljaji ih vode u energetsku neravnotežu koja ih potom uvodi u bolest zbog zadržanih emocija. Bez obzira što ovi ljudi, na prvi pogled, izgledaju opušteno, oni u sebi preživljavaju brojne fobije i strahove.

Ako bismo slikovito opisali kako izgleda sadašnja pozornica koja je predstavljena scenografijom Riba, to bi bila - magla i tamna noć.
A svet je upravo pred velikom nepoznanicom.

(Astrolog Suzana Ban)



"Tišina noći"
(akril na papiru; 10 x 7,5 cm)
Autor: Nadica Janić


Ponekad, snovi su protiv mene.
Zarobljena u tišini noći,
nemoćna, bez otpora, predajem se.

Nadica Janić

понедељак, 28. фебруар 2022.

BILANS


Zaokruže se tako neke godine… Sedam decenija je prošlo u mom životu. Kažu da se svake sedme godine regenerišu ćelije. Tako obnavljamo i sećanja, svakog dana. Blede pa ponovo ožive, promenjenih boja, nekako svežija i lepša. Kao da hoćemo da ulepšamo prošli život. Ali, da li su sećanja realna? Čega se ja sećam ličnost u toj temi sećanja ima sasvim druge slike. Baš kao što je i istina. Dva lica ima sve na ovom svetu.

Juče, na rođendan, pravim neki bilans. Mnogo toga nisam ostvarila, završila, ispunila vlastita očekivanja. Valjda zato i živim već osmu deceniju što još nisam doživela sanjano, što još nisam naslikala željeno, što još nisam videla neviđeno…

Još uvek u srcu osećam ljubav, još uvek duboko verujem u dobrotu… i nadam se, tako se silno nadam! A ljubav, vera i nada su suština postojanja.



"Fluid"
 (akril na kartonu; 50 x 50 cm)
 Autor: Nadica Janić

недеља, 27. фебруар 2022.

ROĐENDAN


Na svaki moj rođendan je drugačije vreme. Sećam se još od detinjstva. Danas je hladno, tmurno… Nikada nisam pravila slavlje od tog dana. Kome značim u životu seti me se, čestita mi. Najrođenijih, roditelja i sestara više nema, ali se ja njih i njihove pažnje setim. Tako smo na ovaj dan zajedno. Gledam u nebo i šapnem njihova imena. Verujem u postojanje njihove energije. Samim tim što mogu da ih vidim i čujem dušom u onom prošlom vremenu oni su za trenutak i u ovom vremenu. Tačno je što kažu da čovek nije mrtav (i onaj upokojen i onaj koji opstaje među živima) sve dok ima neko ko ga se seti.
 



Na štafelaju je moja slika "Ženska duša". Smirenost i spokoj. Daje mi samopouzdanje i volju da nastavim da slikam. To je i moja želja upućena Nadici, večitoj devojčici koja voli da se igra.

VITA

Otvori oči, Vita!
Neka Božanska Svetlost
otvori vrata tvoje duše.
Neka iz njenih tajnih odaja
duh slobode izroni
i osvetli ti put.

Širom otvori oči, Vita!
Pruži ruke i prihvati vetar.
Digni glavu i pogledaj u sunce.
Grli mesec i šapući zvezdama.

Vita, ne stari duhom.
Ne poklekni pred bolom.
Opraštaj, pomiluj pogledom…
Rane u duši Svetlost leči.

Nadica Janić

субота, 26. фебруар 2022.

ZADUŠNICE

Danas su zimske zadušnice. Posvećujemo pažnju dragim osobama koje nisu više sa nama u ovoj realnosti. Negde, Tamo, van naše spoznaje su ali žive u sećanju. Svetlost sveće zatreperi kao i srce u nama.

Od prijatelja sam dobila link ka tekstu: 

ŽIVOT I SMRT U DIJASPORI

"Najusamljeniji čovek u Švedskoj živeo je i umro u Stokholmu i zvao se Branislav Tešanović.
Ovo je priča o njemu"

Piše: PREDRAG DRAGOSAVAC

Objavljeno 23. februara 2022. godine na sajtu RTS


Grob Branislava Tešanovića, Šumsko groblje, Stokholm

"Na drvenoj ploči kojom je grob obeležen nema Branislavljevog imena. Samo broj: 143."

Priredila: Nadica Janić

субота, 5. фебруар 2022.

PITANJE KOJE JE IZGUBILO SMISAO

 "KAKO SI?"

Momo Kapor


Dragi naši u tuđini, napisao bih vam da smo, hvala Bogu, dobro i zdravo, kao što i vama od sveg srca želimo, ali kod nas su takva vremena da je nepristojno kazati da ste dobro, kad nikome nije.

Kako si?

- Dobro.

- Hajde, neka je bar nekom danas dobro! - kažu vam uterujući vas u krivicu. Ako kažete da niste dobro, proneće u varoši glas da ste na samrti.

Znajući to, Beograđani su izmislili najmanje stotinu varijanti odgovora na to pitanje: Kako si? "Gura se…", "Ide, ide, pa stane!", "Kako drugi hoće!", "Živi se…", "Životinjari se", "Provlačim se nekako!", "Langzam, langzam, aber ziher!" (nikada nisam saznao šta to znači), da ne nabrajam dalje…

Ali najlepši odgovor svakako je "Pomalo…" U njemu ima neke stare lukavosti i mudrosti: on je kao bajalica, magična reč koja čuva od nesreće. "Pomalo" kao da govori neprilikama da zaobiđu njegovog vlasnika, jer je beznačajan i nikome ne zauzima mesto.

"Pomalo" je filozofija skromnosti i neprimetljivosti u životu. Ta reč je proizvod vekovne mudrosti i opreza: slična je onoj tabli koju je na grudima nosio neki ludak, a na kojoj je pisalo: MOLIM DA ME SE NE PRIMEĆUJE.

Ali, najbrojniji su oni Beograđani koji vas pitaju kako ste, a uopšte i ne sačekaju odgovor. Viče vam tako čovek s druge strane ulice: "Kako si?", a vi mu odviknete da vam je umrla majka i da se baš vraćate sa sahrane, ili da morate na operaciju u bolnicu, a on maše i dovikuje: "Onda, da ne kvarimo!" ili diže palac uvis: "Bravo! Samo napred!" Kod nas, naime, "kako si?" ne znači baš ništa.

Da bih prekinuo tu laž, odlučim jednog dana da stvarno, ali stvarno, ispričam kako sam onome ko me bude pitao. I evo ga, vidim ide mi u susret brzim korakom, očigledno se nekuda žuri. Dovikuje mi: "Zdravo, kako si?" i hoće da prođe, ali ja ga hvatam za rever jakne i počinjem da pričam.

Obaveštavam ga da mi je donji pritisak sto dvadeset a gornji dvesta, da me je uhvatio išijas, i to u desnu nogu… (otima se, ali ga ne ispuštam), što se tiče materijalnog stanja prezadužen sam, a niko ništa ne plaća; noćas me uhvatila gorušica, a i pas mi nije dao oka da sklopim jer je u blizini neka kučka u teranju, pa se uznemirio, prokišnjava mi krov i hoće da mi popišu stvari zbog neplaćenog poreza…

Najzad, on se otme i otrči kao bez glave. Kladim se da skoro neće nikoga pitati kako je.

Čovek se ipak pokatkad zaželi da ga neko pita kako je i da ga to zaista zanima, ali to je u Beogradu danas nemoguće. Još jedino u najzabitijim selima ljude zanima kako su drugi. Susretneš seljaka na putu, nazove ti Boga i zastane, pa pita: Kako si? Kako familija, imaš li đece, jesu li ti živi roditelji, možeš li da živiš od svog posla i kuda si se uputio? I sve ga to zaista zanima!

U Beogradu se godinama susrećemo sa komšijama, a ne znamo ni ko su, niti kako se zovu! Zujimo u liftovima licem u lice, a ne progovaramo ni reči. Na ulici se ne pozdravljamo. U kakvom to svetu živimo?

U moje susedstvo došla je baba iz nekog dalekog sela, da prezimi kod sina, majstora. Kako izađe iz kuće, pozdravlja sve koji naiđu:

- Dobar dan, kako ste?

Svi misle da je luda i zagledaju je sa čuđenjem. A ona je trenutno jedina lepo vaspitana žena u Beogradu. "Šta je ovo, sine, niko ne otpozdravlja?", pita me i ne može da dođe sebi od čuda.

"Kakav je ovo narod?" Ne umem da joj odgovorim…

- Zdravo, baba! Kako si?

- A, eto, pomalo…

Mislim da bi svet, kojim smo nezadovoljni, trebalo početi popravljati najpre od tog naizgled tako nevažnog pitanja "Kako si?", koje je sasvim izgubilo smisao. Počnimo, dakle, da se zaista zanimamo kako su naši bližnji, saslušajmo ih pažljivo i potrudimo se da ih shvatimo. Možda je u tome izlaz.

Autor priče: Momo Kapor


O životu Mome Kapora

"Momina priča je pomalo biblijska. Detinjstvo je proveo u Sarajevu, gde je išao u školu. U Beogradu je upisao gimnaziju, ali je izbačen i poslednja dva razreda je završio u rodnom gradu. Bio je loš đak. Njegova majka Bojana je poginula 13. aprila 1941. tokom bombardovanja Sarajeva, prekrivši njegovo telo svojim i tako mu spasla život. To je najtužnija i najfantastičnija priča. Prava antička tragedija.

U kući u kojoj su se krili poginulo je 40 ljudi, a on je jedini preživeo. Poginula je i njegova baka. Tragedija je ostavila žig na njegovoj duši. Momo dugo nije hteo da mi ispriča tu priču. Držao je to u sebi, a prvi put o svojoj majci napisao je knjigu "Hronika izgubljenog grada". Roman je nastao tokom njegovog boravka na Hilandaru. Boravio je tamo jednu noć, a kao da je proveo ceo život.


Momo Kapor sa majkom

Na njegovim slikama su motivi anđela, devojke i Beograd, a krajem pedesetih dela nisu ličila na ona poznata javnosti. Bio je veoma avangardan. Majku nikad nije slikao. Nije želeo svetsku karijeru. Njujork je najviše voleo nakon Beograda“, kaže Ljiljana Kapor na otvaranju izložbe "Momo, par lui-meme" (Momo, o sebi samom) u Domu vojske koju je priredila posle smrti svog supruga. Prvi put u javnosti prikazane su fotografije članova njegove porodice i otkrivena je tajna o kojoj je pisac i slikar nerado govorio.


Za SRPSKU TELEVIZIJU USA priredila: Nadica Janić

Veza: STV USA