Sećanje (2)
Dani prošlosti imaju boje i mirise. Najduže se pamte mirisi. Glasovi izblede iz sećanja. Ostaju emocije kao pečati izgovorenih reči.
Zimsko jutro kod baba Lele u Surčinu. Sićušna devojčica utonula u postelju od šuške i perine.
Poljubac u čelo, prsti nežno klize po kosi.
„Šššš... spavaj još!“
Nežno me ušuškava.
Ne spavam. Osluškujem i mirišem. Kroz otvorena vrata dopire miris zimskog jutra i zvuk čekrka na bunaru. Od svežine, vatra je zapucketala. Čujem brze korake, zatvaranje vrata... Voda i upržen šećer - kao žubor na izvoru, kao pljusak, i čarobni miris šerbeta ispuni sobu. Udisala sam duboko, omamljena, radosna.
Namešta mi jastuk, opet ušuškava i u ruke stavlja veliku šolju sa šerbetom.
Nadica Janić
.JPG)
Нема коментара:
Постави коментар