MIRIS ŠERBETA

Sećanje (2)

Dani prošlosti imaju boje i mirise. Najduže se pamte mirisi. Glasovi izblede iz sećanja. Ostaju emocije kao pečati izgovorenih reči.

Zimsko jutro kod baba Lele u Surčinu. Sićušna devojčica utonula u postelju od šuške i perine. 

Poljubac u čelo, prsti nežno klize po kosi. 

„Šššš... spavaj još!“ 

Nežno me ušuškava. 

Ne spavam. Osluškujem i mirišem. Kroz otvorena vrata dopire miris zimskog jutra i zvuk čekrka na bunaru. Od svežine, vatra je zapucketala. Čujem brze korake, zatvaranje vrata... Voda i upržen šećer - kao žubor na izvoru, kao pljusak, i čarobni miris šerbeta ispuni sobu. Udisala sam duboko, omamljena, radosna. 

Namešta mi jastuk, opet ušuškava i u ruke stavlja veliku šolju sa šerbetom. 

Nadica Janić