SUZA

Sećanje (16)

Ana Aras, "More suza" (ulje na platnu) 

Opomiljali su nas da se ne smejemo glasno. Deda Pera je bolestan.
Kako da se smejem tiho, pitala sam se.

Nas šestoro unučadi, uvodili su u dedinu sobu jedno po jedno.
Zašto sam ja bila poslednja, pitala sam se.

Gledala sam dedino lice na vezenom jastuku.
Samo iz jednog oka je potekla suza.

Zašto ne plače na oba oka, pitala sam se...
i otišla da se tiho smejem sa decom.

Sutradan mama je rekla da je deda umro.
Sakrila sam se i plakala da niko ne vidi.

Imala sam 10 godina i prvi put spoznala bol u duši.
Ali zašto se deda oprostio sa mnom posle svih unuka, pitam se i danas.

Samo jedna suza iz jednog oka klizila je niz dedin obraz. Uzdržavao se. Nije hteo da me rastuži. Poznavao je moju detinju dušu. Poznavao je svoju Alisu iz sveta čuda. Nije dao da spoznam stvarnost života. Verujem mu. I srešću ga. U Svetlosti. 

Nadica Janić