SAMOĆA

 

"Nebo se otvorilo"
Foto: Nadica Janić

Oktobarsko jutro. Sama. Muzika sa radija. Ispijam kafu u krevetu. Dobro mi je. Osećaj zdravlja i krepkosti. Izaći ću napolje. Uvek ima posla u dvorištu. 

 

"Zahvalnost Suncu"
Foto (selfi): Nadica Janić 

Dašak vetra i blagoslovena Tišina u kojoj je Sve. Samo je treba doživeti i prihvatiti u Suštini svoje duše. Osećaj samosvojnosti i bliskosti sa samim sobom. 

Ne postoji samoća. Sami je stvaramo prazninom misli. Samoća je bol za Dušu.

 Nadica Janić

 

ODA ŽIVOTU

Iz sveske na široke linije (23)

Foto: Nadica Janić

Divan jesenji dan. Miholjske zadušnice. Groblje je za mene mesto lepote i smirenja. Tišina. Miris sveća. Lagani koraci nosioca uspomena u susret lebdećih duša.

Sređujem suprugov grob. Umro je 29. maja 2023. godine. Mirno, u svom krevetu, u zoru. Teška bolest ga nije dugo razarala. Pomagala sam mu koliko sam mogla. I ispratila na večni počinak. Nisam plakala. Ne plačem ni sada.

Nastavljam da živim u radosti buđenja i lepoti dana. A mesto gde ću i ja večno počivati čeka me. Biće dva imena i dve slike dva bića koja su proživela svoje skromne živote u punoći stvaranja, ne samo materijalnog, u punoći stvaranja i obnove života kroz našu ćerku Drenku i njenih petoro dece: Vuk, Bogdan, Nikola, Dušan i Ana.

Nadica Janić