Duša slovenska (22)
U svim mitologijama sveta ognjište je sveto mesto – omfal. Središte života i utočište. Unutrašnje duhovno središte. Ono je i središte doma i znači žensko gospodarstvo – oganj u žensko-zemaljskom vidu. Predstavlja pupak, širanje i blagodarnost života porodice.
Kult vatre je prisutan u slovenskom narodu od iskona.
Strahopoštovanje prema bogovima vatre, praćenje običaja vezanih za vatru i
čuvanje vatre kao svetinje i stuba opstanka porodice proširilo se i na vatru u
kući - ognjište oko koga se okupljala porodica. Nije se gasilo od prve vatre u
novoj kući. Ugašeno ognjište bilo je kletva i propast familije. Napustiti
ognjište značilo je nepovratni odlazak iz kuće.
Ognjište je bazični element strukture kuće, izvor toplote i mesto gde se
priprema hrana. Ognjište je sakralni centar kuće; tu su obavljane i magijske
radnje namenjene blagostanju kuće,
zdravlju i uspehu ukućana. Po narodnim predstavama, ognjište je mesto gde borave
kućni duhovi (domovoj), gde se okupljaju preci.
U novoj kući ognjište se pravilo na kraju. Za ognjište je mesto određivano u centru ili u istočnom delu kuće, osvećivali su ga i kadili tamjanom. Prvu vatru palila je najstarija žena u porodici donevši žar iz rođačke kuće i izgovarala bi blagoslov: “Da nikad ne ugasne ovo ognjište i da se na njemu kuva u posudama i kotlovima za svadbe i slave”. Za useljenje u novu kuću svaki gost je donosio poklon koji je kačio iznad ognjišta. Predmeti koji su pratili ognjište nova porodica dobijala je na svadbi ili prilikom osvećenja nove kuće. Nevesta je od oca dobijala mašice i tronožac, kao deo miraza.
U novoj kući ognjište se pravilo na kraju. Za ognjište je mesto određivano u centru ili u istočnom delu kuće, osvećivali su ga i kadili tamjanom. Prvu vatru palila je najstarija žena u porodici donevši žar iz rođačke kuće i izgovarala bi blagoslov: “Da nikad ne ugasne ovo ognjište i da se na njemu kuva u posudama i kotlovima za svadbe i slave”. Za useljenje u novu kuću svaki gost je donosio poklon koji je kačio iznad ognjišta. Predmeti koji su pratili ognjište nova porodica dobijala je na svadbi ili prilikom osvećenja nove kuće. Nevesta je od oca dobijala mašice i tronožac, kao deo miraza.
Pored ognjišta obavljani su mnogi porodični obredi; upravo tu se zbivalo
uvođenje novog člana porodice. Prvo kupanje novorođenčeta je bilo pored
ognjišta da bi bilo dugog veka i privrženo kući. Kršteno dete se ostavljalo
neko vreme pored ognjišta.
Oko ognjišta obavljane su ritualne radnje u vreme kalendarskih praznika: na
Badnje veče, Božić, Novu godinu i Blagovesti. Pored ognjišta su postavljali
prazničnu trpezu i izvodili su obrede. Pored ognjišta su klali crnu kokošku u
čast duha – pokrovitelja kuće. Oko ognjišta obnosili su božićnu slamu,
položajnik je prvi prilazio ognjištu, tu su pekli obredni hleb – česnicu, i pripremali
ritualno jelo – pečenicu.
Preko ognjišta su pokušavali da privuku bogatstvo. Za Novu godinu su bacali u ognjište rečni
kamen i blagosiljali ukućane da im se novac sliva u džepove lako, kao što se
reka sliva preko kamenja, i da im novčanici budu teški kao što je kamen težak.
Plodonosna snaga ognjišta prenošena je i na predmete vezane za njega. Tako je
žarač korišćen u vreme prve grmljavine – njime su lupali po naćvama, zemljanim
sudovima i ambaru, iskazujući želje “da se pune žitom”, “da bude plodova”.
Ognjište i njegovi prateći predmeti korišćeni su u narodnoj medicini i magiji:
ognjištu su se obraćali s molbom za pomoć, koristili su vatru i žar za skidanje
čini.
Ognjište je prevashodno povezano sa vatrom čija su se osnovna obeležja (lustrativna
i zaštitna) prenosila na ognjište i njegove atribute. Mašice i žarač korišćeni
su za teranje gradonosnih oblaka i u prolećnim obredima za zaštitu od zmija i
guštera. Ove predmete su obavezno postavljali pored porodilje i deteta u toku
40 dana od porođaja da bi ih štitili od zlih duhova i bolesti.
Za ognjište kao sveto mesto vezan je niz zabrana. Deci je zabranjivano da
džaraju po vatri, da ubadaju nož u ognjište, da nogom udaraju u ugarke jer će
se razboleti.
Kod Srba ognjištu su se ispovedali grešnici. Pored ognjišta postizali su se
dogovori, davalo se i uzimalo u zajam… Kod Crnogoraca najstrašnija kletva vezuje se upravo za
ognjište.
Vatra u ognjištu nikada nije gašena. Ugaslo ognjište gubilo je svoju
stvaralačku snagu. Na ugaslom ognjištu obavljale su se crne magijske radnje.
Literatura:
F. Guirand - J. Schmidt, MITOVI I
MITOLOGIJA
J.Chevalier - A.Gheerbrant, REČNIK SIMBOLA
Enciklopedijski rečnik SLOVENSKA MITOLOGIJA
J.Chevalier - A.Gheerbrant, REČNIK SIMBOLA
Enciklopedijski rečnik SLOVENSKA MITOLOGIJA
"Odžaklija" - Dragica Gajić, 1972.
(ulje na platnu, 46 x 64 cm)
Muzej naivne umetnosti, Jagodina
(ulje na platnu, 46 x 64 cm)
Muzej naivne umetnosti, Jagodina
Upućeni na prirodu, naivni
sikari sa sela najčešće u pejzaž postavljaju prizore koje prikazuju jer se
život sela odvija uglavnom napolju. Na unutrašnjost kuće više su upućene žene,
pa stoga slike sa motivima domaćih “ženskih “ poslova susrećemo mnogo više kod
žena naivnih slikara.
Dragica Gajić, naslikala je seoski enterijer: prostoriju u starinskoj srbijanskoj seoskoj kući – “odžakliju”, nazvanu tako po ugrađenom ognjištu – odžaku, u kome uvek gori vatra. Gajićeva ovde brižljivo slika sve pokućstvo koje je nekad imala seoska kuća i predstavlja ga sa puno osećanja za meru i uzdržljivost, kao i za uravnoteženost same kompozicije. Žena koja priprema hleb da ga peče pod “sačom” podređena je opštoj celini slike. Predstavom ovog ambijenta, slikarka je pored likovnih vrednosti dala i dokumentarnu vrednost, čiji je značaj tim veći jer se takav način života danas izgubio.
Dragica Gajić, naslikala je seoski enterijer: prostoriju u starinskoj srbijanskoj seoskoj kući – “odžakliju”, nazvanu tako po ugrađenom ognjištu – odžaku, u kome uvek gori vatra. Gajićeva ovde brižljivo slika sve pokućstvo koje je nekad imala seoska kuća i predstavlja ga sa puno osećanja za meru i uzdržljivost, kao i za uravnoteženost same kompozicije. Žena koja priprema hleb da ga peče pod “sačom” podređena je opštoj celini slike. Predstavom ovog ambijenta, slikarka je pored likovnih vrednosti dala i dokumentarnu vrednost, čiji je značaj tim veći jer se takav način života danas izgubio.
KUĆA
Samo vetar još otvara vrata
kuće stare što se padu nada.
Ukraj zida cveta bela rada,
kuće stare što se padu nada.
Ukraj zida cveta bela rada,
a koprive niču iz pregrada.
Živi kuća, živi kućna zmija,
mali svet se sveo na tišinu.
Ćuti tamna kućna istorija,
jer sve minu niz vek, u mračninu.
jer sve minu niz vek, u mračninu.
I prag kućni više ne svedoči
zašto ga je sekira ranila.
Ni opanak, ni čizma da kroči
pod krov gde je vatra žuborila.
pod krov gde je vatra žuborila.
Zoran Vučić (1947. Svrljig)
Izvor:
naivaca Srbije, Crne Gore i Republike Srpske
PASTIR TRAŽI DNO NEBA
Beograd, „Draganić“, 2001.
RUINA
Ona
Usamljena,
ni sa čim nespojiva.
Sama sebi dovoljna.
Od Srca neodvojiva.
ni sa čim nespojiva.
Sama sebi dovoljna.
Od Srca neodvojiva.
Milija Dikić (1949. umetnički fotograf, Sevojno)
U Jagoštici, na Zvijezdi - Srbija
Foto: Milija Dikić
Za SRPSKU TELEVIZIJU USA priredila: Nadica Janić
Foto: Milija Dikić
"Lepi dani mladosti... cvetne livade pune čobana, pesma i stada. Samotni dani starosti i nestajanja sela. Lagano gašenje života i ognjišta... U zadnje vreme, neki strani ljudi, koji povremeno prozuje zaraslim putevima,
pokušavaju da fotografijom zaustave nezaustavljivo vreme..." (Milija Dikić)
Za SRPSKU TELEVIZIJU USA priredila: Nadica Janić
Veza:
ARHIVA STV USA, Stari sajt
Sveta mesta kuće STV USA, Novi sajt
ARHIVA STV USA, Stari sajt
Sveta mesta kuće STV USA, Novi sajt