среда, 17. јул 2024.

PISMO

 


"Veza"
 (kolaž; 21 x 29,5 cm)
 Autor: Nadica Janić


Mali koverat, svetlo roze boje, nalazim ujutro u sandučetu. Samo moje ime njegovom rukom ispisano. U sandučetu i crveni karanfil. Srce mi treperi. Prislanjam pismu uz lice. Otvaram ga, mirišem roza hartiju. Njegov parfem.

Gde je sada On? Pisma su u kutiji za nakit. Nemam nakit, ali čuvam bogatstvo naše mladosti.

Tražim ga na Internetu. Nema njegovog imena. Nema naših prijatelja. Ostaje moj san. 


Nadica Janić



уторак, 16. јул 2024.

LIČNA PSIHOTERAPIJA

 

"Svitanje"
Foto: Nadica Janić

Zlo čoveka natera da razmišlja, bori se u sebi i štiti sebe od Zlog. Razmišljam o efektu reči koje je i patrijarh Pavle uvek govorio: "Voli neprijatelje svoje". Znači isključi mržnju i osvetu, "osvesti" problem, saosećaj sa Zlotvorom i žali ga zbog onog što ti radi.

"Oprosti mu jer ne zna šta radi." Velike i svete su ove reči. Nisam primitivna bogomoljka i ne razmišljam površno o svim postulatima vere u Boga.

Posle teškog psihičkog stanja izazvanog nedavno uvredom i pretnjom u porukama od Bližnjeg, meditirala sam, vodila unutrašnji razgovor, molila se... Sinoć sam legla ranije, ustala ranije. Jutros sam izašla u dvorište, pojela dva lista čuvarkuće, doručkovala 10 ubranih smokava, zalila biljke, ograbuljala pokošen travnjak, ubrala matičnjak za čaj, povadila iz zamrzivača šta mi treba... Krepka i smirena.


Nadica Janić