MUZEJ DIJAMANATA

Ljudi i vreme - Karl Faberže (14)

Oružarnica (muzej-riznica), Kremlj

Palata oružja (Oružarnica) - prvi javni muzej Rusije, osnovan je 10. marta 1806. godine u Kremlju ukazom Aleksandra I. Istoričari tvrde da je skoro sto godina ranije Petar I počeo da pretvara carske riznice u muzej. Oružarnica je bila radionica pri carskom dvoru gde su radili najveštiji majstori koji su pravili umetnička dela od metala i drveta.

Palata oružja, Kremlj

Kada je pretvorena u prvi javni muzej, Oružarnica je postala mesto gde se nalazi zbirka carskih kočija ukrašenih zlatom, jedinstvena zbirka carskih vagona, tron Ivana Groznog, neprocenjiva kolekcija zlatnih i srebrnih predmeta, carska odeća, haljine za krunisanje, Monomahova kapa - krznena kapa ukrašena smaragdima i rubinima. U ovom muzeju nalazi se i oko 4.000 eksponata dekorativne i primenjene umetnosti Rusije, Evrope i Istoka od 4. do 20. veka, koji su doneli Oružarnici svetsku slavu.

U okviru Palate oružja postoji zaseban deo nazvan Muzej dijamanata u kome su izložene krune ruskih careva, neprocenjiva zbirka nakita ruskih carica među kojima je i dijamant od 180 karata. Ali, sve to je u senci čuvenih deset Faberžeovih jaja.

Muzej Moskovski Kremlj

Ova jedinstvena palata muzej delila je sudbinu Kremlja i kad je Napoleon u svom ratnom pohodu bio pred vratima Moskve (1812). Radnici su danonoćno pakovali eksponate kako bi se blago sklonilo na sigurno mesto. Sve je spakovano u 150 zaprežnih vozila koja su maskirana kao vojni konvoj i u podmoskovskom gradu Kolomne blago je utovareno na brod i prevezeno u Nižnji Novgorod. Napoleon je ušao u ispražnjenu, spaljenu Moskvu i revoltiran naredio da se crkve u Kremlju pretvore u konjušnice. Želeo je da spali Kremlj do temelja posle povlačenja, ali na sreću nije uspeo u svom naumu.

Ukazom cara Petra I koji je 1917. godine propisao da "te stvari pripadaju državi", nakit je čuvan u velikim sanducima sa tri zamke. Sanduci su se smeli dopremiti do carskog dvora i otvoriti samo zbog važne proslave, a kada svečanost bude završena dame su nakit predavale carskom oficiru dobijajući revers natrag.

Posle oktobarske revolucije, 10. aprila 1922. godine, nakit sa jajima je predat u državno hranilište "Gohran", koje je 1924. godine preimenovano u Almazni fond SSSR, a od 1991. godine u Almazni fond Rusije. Stalna izložba otvorena je u Kremlju od 1967. godine i od tada ovo jedinstveno bogatstvo dostupno je očima naroda.

Faberže u Almaznom fondu Kremlja

Nepregledni su redovi onih koji iz svih krajeva sveta hrle da vide najveću kolekciju carskih Faberžeovih jaja kao i carski nakit neprocenjive vrednosti. U specijalnim staklenim komodama, u kojima se svetlost ne prelama da bi nakit jednako sijao sa svih strana, aranžirana je jedinstvena, najskuplja kolekcija juvelirskih ukrasa. Nakit je sistematizovan po boji i kvalitetu dragog kamenja.

Još od 1839, od vremena cara Nikolaja I, kada je otvorena "Brilijantska soba" koju je čuvalo specijalno obezbeđenje, drago kamenje, nakit i skupocena Faberžeova jaja postali su više od vlasništva carskih i visokih porodica. Oni su znak državnog preimućstva.

Priredila: Nadica Janić