GOVOR DUŠE: TRADICIJA KUĆE FABERŽE

Ljudi i vreme - Karl Faberže (7)

Kuća Faberže poštovala je tradiciju tokom pravljenja uskršnjih jaja: svako jaje je čuvano u tajnosti. Ni sam car, kao naručilac izrade, nije znao kako će jaje izgledati, a ovo se nije promenilo ni sa promenom naručioca iz Aleksandra u Nikolaja. Takođe, izrada je morala ispunjavati tri uslova: oblik jaja, iznenađenje u vezi sa nekim događajem iz života carske porodice i treći uslov je da se delo ne ponovi. Kao i spoljašnjost jaja, i iznenađenja su bivala sve komplikovanija, čak toliko komplikovana da je ptičica, veličine oko 2 cm, u krošnji lovorovog drveta (jaje “Lovorovo drvo”) mahala krilima, vrtela glavom, otvarala kljun i pevala.

Faberžeovo jaje "Lovorovo drvo" (1911)

U godinama koje slede dizajn se komplikovao, trajanje izrade produžavalo, očekivanja su rasla, ali jaja su se nizala. Po nekoliko juvelira bivalo je zaposleno na jednom jedinom jajetu, dok je Karl postavljao zahteve dizajnerima, usvajao ili odbijao njihove predloge i dorađivao ih. Izrada carskih uskrnjih jaja počinjala je u Svetu nedelju pred Uskrs, trajala godinu dana i završavala se na Svetu nedelju pred Uskrs. Na pitanja naručioca o toku izrade i ideji, Faberže je jednostavno odgovarao: “Bićete zadovoljni”.

Dizajn jaja je bio inspirisan umetničkim delima koja je Faberže preslikavao tokom svojih poseta Ermitažu a neke od tema su bile vezane za istoriju carske porodice. Zanimljivo je da sam Faberže nije zapravo napravio ni jedno jaje, već je posao bio podeljen specijalizovanim radionicama, a glavni majstori za njihovu izradu su bili Rus Mihajlo Perčin i Jevrejin Henrik Vingštrem.

Za osnovu jaja je korišćen poludragi kamen, a Faberže je eksperimentisao sa tehnikom delimično providnog emajla. Uspeo je da dođe do 140 nijansi dok se u to vreme koristilo samo nekoliko boja u toj tehnici. Najčuveniji je bio emajl u boji ostrige koji je menjao boju u zavisnosti od ugla pod kojim pada svetlost. U izradi su još korišćeni srebro i paladijum, a prilikom završnog ukrašavanja nije se štedelo na rubinima, smaragdima i dijamantima.

Faberžeovo "Krunidbeno" jaje (1897)

Najvrednije Faberžeovo jaje je “Krunidbeno” (1897). Visoko je 12,7 centimetara, u crvenkastozlatnoj ljusci, a naručio ga je car Nikolaj II za caricu Aleksandru. Prekriva ga pregršt svetlucavih dijamanata sa ugraviranim caričinim monogramom. U njemu je i minijaturna kočija sa kojom se buduća carica Aleksandra prevezla do Kremlja gde je obavljeno krunisanje.

Zlatna kočija - Muzej Ermitaž

Jaje je bilo miljenik carice Aleksandre. Osim što slavi dan kada je Aleksandra postala carica cele Rusije, 14. maj 1896, ono sadrži identičnu minijaturu kočije iz doba Katarine Velike, u kojoj je Aleksandra vožena na krunisanje. Iako je replika dugačka svega 5 cm, vrata kočije se otvaraju, točkovi okreću i skreću, a unutrašnjost kočije je obložena skarletnim jastučićima.

Karl Faberže, koji je davao početne ideje za dizajn jaja, i koji je veoma dobro poznavao život Romanovih, procenjivao je šta bi bilo adekvatno da se napravi koje godine. Određena jaja su u vezi sa nekim detaljem iz života carske porodice, druga prate tadašnja aktuelna dešavanja u Rusiji, ali bilo je i onih koja se vode parolom da je za umetnost dovoljno samo lepota. Svako jaje je bilo remek delo za sebe.

Faberžeovo jaje "Sećanje na Azovu "(1891)

Godine 1891. Faberže je uradio jaje „Sećanje na Azovu“, izvajano od zelenog jaspisa (smaragda) sa šarama izvezenim od zlata i dijamanata u stilu Luja XV. Jaje je inspirisano burnim periodom u carskoj porodici. Kao iznenađenje sadrži minijaturnu repliku istoimenog ratnog broda na koji se mladi Nikolaj, tada carević i prestolonaslednik, ukrcava na nagovor roditelja i polazi na dužu plovidbu u cilju, kako kažu car i carica, „širenja vidika“. Tračevi, međutim, govore suprotno. U to vreme Nikolaj je bio u vezi sa Matildom, balerinom Kraljevskog pozorišta u Sankt Peterburgu. Car i carica nisu odobravali vezu i odlučili su da ga udalje od Matilde. Posle putovanja, veza je nastavljena a roditelji su ga oženili drugom, odgovarajućom devojkom, u skladu sa carskom tradicijom. Nedugo posle ženidbe, na carevića je tokom boravka u Japanu, pokušan atentat u kome je Nikolaj zadobio teže povrede glave. Iako je carici Mariji ovo jaje uručeno pre pokušaja atentata, izvesno je da ono nije bilo jaje-miljenik.

Faberžeovo jaje "Transsibirska železnica" (1900)

Faberže je inspiraciju za svoja umetnička dela tražio ne samo u aktuelnim prilikama iz života carske porodice već i u značajnim društvenim događajima koji su pratili njihovu vladavinu pa je jaje “Transsibirska železnica” napravio 1900. godine u čast završetka Transsibirske železnice, najduže železničke trase na svetu. Vajao ga je iz nekoliko slojeva prozirnog emajla, a svaki deo pekao u malim pećima posebno pravljenim za to. U završnoj obradi dodao mu je zlato, a po vrhu ga ukrasio dijamantima. Na jajetu je karta Evrope i Rusije, sa rutom železnice, a u jajetu lokomotiva i pet vagona od zlata i platine. Sastavljena, kompozicija može da se navije zlatnim ključićem - i da vozi.

Faberžeovo "Čelično vojno jaje" (1916)

Poslednje jaje koje je Faberže uradio za carsku porodicu je "Čelično vojno jaje" (1916) na podlozi od žada. Jaje je napravljeno u čast dodele Ordena Svetog Đorđa u prvom svetskom ratu. Ono je i najmanje ekstravagantno - pritiskom na dugme podiže se grb ruskog carstva koji otkriva minijaturnu sliku cara Nikolaja II i sina Alekseja na položaju ruske armije. Slika je urađena vodenim bojama na slonovači. Nosač slike je štafelaj sa monogramom carice Aleksandre.