Ljudi i vreme - Karl Faberže (1)
Karl Faberže
Karl Faberže, veliki umetnik i najbogatiji čovek 19. veka, ruski patriota, umro je u siromaštvu, u tuđini. Oni koji su ga tada poznavali kažu da je umro od “slomljenog srca”. Ali, kroz njegovu umetnost živeće večno. Obeležio je jedan period uspona i pada čovečanstva. Lepota i sjaj njegovih uskršnjih jaja zauvek će pleniti pogled a neprocenjiva vrednost biti želja posedovanja kolekcionara.
Faberžeova carska jaja su vrhunska primenjena umetnost i najvrednija umetnička kolekcija svih vremena. Svedočanstvo su jednog burnog, prohujalog vremena i klasne podvojenosti. U njima je eho istorije i potvrda večite želje za blagom. Faberžeova jaja su imperijalni prestiž, ogledalo raskoši elite a za građane - turistička atrakcija. Muzeji čuvaju njihovu jedinstvenu lepotu, a njen sjaj ostaje zauvek u očima posmatrača.
Faberžeova jaja - remek dela zlatarske umetnosti
Pretpostavlja se da je Faberžeje uradio ukupno 71 jaje u periodu od 1885. do 1917. godine. Za carsku porodicu napravljeno je ukupno 56 (od kojih su 2 nedovršena). Jaja nisu rađena samo 1904. i 1905. u vreme rusko-japanskog rata a 43 preživela su revoluciju. Za 10 se ni danas ne zna kako su izgledala i gde su i smatraju se najvećim izgubljenim blagom (u kategoriji sa umetninama koje su zaplenili nacisti tokom drugog svetskog rata).
Po specijalnim zahtevima u naručivanju uradio je uskršnja jaja za znamenite ličnosti: vojvotkinju od Malboroua i porodice Nobel, Rotšild i Jusupov; 7 velikih jaja za Aleksandra Keljha, sibirskog vlasnika rudnika zlata i kolekciju od 12 jaja sa satom.
Faberžeovo jaje Keljhova koka (1898)
Posle ruske revolucije 1917. godine, Faberžeova kolekcija je rasuta i mnoga jaja su kasnije prodata na Zapadu. Pojedina su danas deo privatnih zbirki vlasnika u Švajcarskoj, Americi, Japanu, Rusiji, Monaku... Ruski oligarh Viktor Vekselberg ih ima 9 u privatnom Muzeju Faberže u Sankt Peterburgu a državni Muzej dijamanata u Kremlju ima najveću kolekciju od 10 Faberžeovih jaja. Pet se nalazi u Muzeju likovne umetnosti u Virdžiniji a 3 su u Bakingemskoj palati, dok se o sudbina 8 jaja ne zna ništa.
Faberžeovo carsko jaje "Đurđevak" (1898)
Ako se pitate koliko mogu da koštaju ova jaja, jedno od njih je na aukciji kod Kristija 2007. godine postiglo cenu od 18,5 miliona dolara a kupio ga je Aleksandar Ivanov, direktor Ruskog nacionalnog muzeja. Procenjuje se da je najskuplje prodato jaje “Đurđevak”, a cifrom, koja je ostala tajna, se spekuliše i ona ide i do 100 miliona dolara. I danas kolekcionari ne pitaju za cenu, samo da dođu do nekog Faberžeovog jajeta.
Priredila: Nadica Janić
.JPG)
Нема коментара:
Постави коментар