недеља, 22. април 2018.

KARL FABERŽE


Ljudi i vreme - Karl Faberže (15)



Karl Faberže


USKRŠNJI SIMBOLI KARLA FABERŽEA

Karl Faberže, veliki umetnik i najbogatiji čovek 19. veka, ruski patriota,  umro je u siromaštvu, u tuđini. Oni koji su ga tada poznavali kažu da je umro od “slomljenog srca”. Ali, kroz njegovu umetnost živeće večno. Obeležio je jedan period uspona i pada čovečanstva. Lepota i sjaj Faberžeovih uskršnjih jaja zauvek će pleniti pogled a neprocenjiva vrednost biti želja posedovanja kolekcionara.

Faberžeova carska jaja su vrhunska primenjena umetnost i najvrednija umetnička kolekcija svih vremena. Svedočanstvo su jednog burnog, prohujalog vremena i klasne podvojenosti. U njima je eho istorije i potvrda večite želje za blagom. Faberžeova jaja su imperijalni prestiž, ogledalo raskoši elite a za građane - turistička atrakcija. Muzeji čuvaju njihovu jedinstvenu lepotu, a njen sjaj ostaje zauvek u očima posmatrača.

Pretpostavlja se da je Faberžeje uradio ukupno 71 jaje u periodu od 1885. do 1917. godine. Za carsku porodicu napravljeno je ukupno 56 (od kojih su 2 nedovršena)Jaja nisu rađena samo 1904. i 1905. u vreme rusko-japanskog rata a 43 preživela su revoluciju. Za 10 se ni danas ne zna kako su izgledala i gde su i smatraju se najvećim izgubljenim blagom (u kategoriji sa umetninama koje su zaplenili nacisti tokom drugog svetskog rata).

Po specijalnim zahtevima u naručivanju uradio je uskršnja jaja za znamenite ličnosti: vojvotkinju od Malboroua i porodice Nobel, Rotšild i Jusupov; 7 velikih jaja za Aleksandra Keljha, sibirskog vlasnika rudnika zlata i kolekciju od 12 jaja sa satom.

Posle ruske revolucije 1917. godine, Faberžeova kolekcija je rasuta i mnoga jaja su kasnije prodata na Zapadu. Pojedina su danas deo privatnih zbirki vlasnika u Švajcarskoj, Americi, Japanu, Rusiji, Monaku... Ruski oligarh Viktor Vekselberg ih ima 9 u privatnom Muzeju Faberže u Sankt Peterburgu a državni Muzej dijamanata u Kremlju ima najveću kolekciju od 10 Faberžeovih jaja. Pet se nalazi u Muzeju likovne umetnosti u Virdžiniji a 3 su u Bakingemskoj palati, dok se o sudbina 8 jaja ne zna ništa.

Ako se pitate koliko mogu da koštaju ova jaja, jedno od njih je na aukciji kod Kristija 2007. godine postiglo cenu od 18,5 miliona dolara a kupio ga je Aleksandar Ivanov, direktor Ruskog nacionalnog muzeja. Procenjuje se da je najskuplje prodato jaje "Đurđevak", a cifrom, koja je ostala tajna, se spekuliše i ona ide i do 100 miliona dolara. I danas kolekcionari ne pitaju za cenu, samo da dođu do nekog Faberžeovog jajeta.


KUĆA FABERŽE

Porodica Faberže je poreklom iz Francuske, čiji je jedan deo zbog protestantskih shvatanja prebegao u Rusiju krajem XVII veka.

Petar Karl Faberže, poznat i kao Karl Gustavovič Faberže, rođen je 30. maja 1846. godine u Sankt Peterburgu u porodici juvelira Gustava Faberžea i njegove supruge, Dankinje, Šarlote Jungštet. Umro je u Lozani 24. septembra 1920. godine. Sahranjen je u Kanu.

Završio je nemačku školu St. Anne u Sankt Peterburgu. Po završetku škole se preselio u Frankfurt gde je izučavao juvelirski zanat u čuvenoj juvelirskoj kući Fridman. Vratio se u Sankt Peterburg 1864. godine i pridružio očevoj juvelirnici. Godine 1872. nasledio je očevu Kuću Faberže osnovanu nekoliko godina pre njegovog rođenja i potpuno preuzeo njeno poslovanje. Istovremeno je dobrovoljno radio na restauraciji relikvija u Ermitažu.

Rad u Ermitažu Karlu je donelo neprocenjivu korist. Upoznao je najbolje primerke nakita iz prošlih vekova koji su bili inspiracja za budući rad. Njegova četiri sina su takođe bili majstori juvelirskog zanata i nastavili tradiciju svojih predaka.

Pored nakita i uskršnjih jaja Faberže je svrstao svoje radove u takozvane “objekte fantazije” i “korisne predmete”. Objekti fantazije su figure ljudi, životinja i ptica, cveće i voće izrađeni od stakla, dijamanata, zlata i kombinacije više materijala.

U korisne predmete spadali su proizvodi za domaćinstvo, okviri za slike, satovi, zvona, ručke štapova i suncobrana, kutije za slatkiše, poklon kutije, tabakere, pudrijere… Ove stvari napravljene od zlata i srebra, poludragog kamena i drveta čak i sa skromnom dekoracijom zauzimaju isto mesto sa drugim radovima.

Svaki Faberžeov rad je imao grb Kuće Faberže. Jedino kameno cveće i voće nije imalo grb zbog svoje krhkosti. Ali u određivanju autorstva nikada nije bilo sumnje jer je Faberže imao jedinstveni stil. Svaki njegov proizvod je prošao kroz prizmu njegove ličnosti.

Uskršnja jaja, nakit i ostali proizvodi od Faberžea bili su dostupni različitim slojevima - bilo je lako kupiti broš po ceni rublje ili sto hiljada rubalja. Cena Karlu Faberžeu nije bila važna. Ideju je vrednovao. Inspiraciju je često nalazio u kineskoj umetnosti ali je smatrao da čisto kopiranje nije dobro i da radovi svakog umetnika treba da budu jedinstveni.

Osim što je proizvodila sve - od srebrnih tacni do najfinijih orglica, Kuća Faberže bavila se i katalogizacijom i održavanjem predmeta iz zbirke obližnjeg Ermitaža. U to vreme prošlo je više od jednog veka od kako je Katarina Velika sakupila prvu kolekciju umetničkih dela za Ermitaž, pa u Karlovo doba ovaj muzej predstavlja najznačajniju riznicu umetnina u Rusiji. Karl tako dolazi u dodir sa visokom umetnošću iz čitavog sveta, što će uticati na formiranje njegovog kompleksnog stila u dizajniranju nakita i drugih predmeta. I danas, Faberžeovi veličanstveni radovi svojom lepotom plene poglede i inspiracija su mnogim umetnicima.

Vlasnik juvelirske manufakture u Sankt Peterburgu bio je tri i po decenije, do 1917. i jedan od glavnih dobavljača predmeta od najskupocenijih materijala za rusku carsku porodicu. Iako je u asortimanu imao različit nakit, kameno cveće i voće, figure i mnoge luksuzne upotrebne stvari, danas se u prvom redu pamti po izuzetnim uskršnjim jajima za ruske carice.

specijalista ruske umetnosti Helen Culver Smith (aukcijska kuća Christie's) opisuje legendarnu Kuću Faberže, govoreći o svemu - od iskonskih imperijalnih jaja do cveća, figurica i različitih stilova majstora.


JEDINSTVENI FABERŽE

Karl Faberže je bio veoma cenjeni umetnik i čovek. Skroman i uzdržljiv poštovao je svoje saradnike i davao slobodu ispoljavanja njihove kreativnosti. Majstori su imali slobodu da biraju pomoćnike i šegrte. Cenio je kreativnost mladih i podsticao je njihov rad.

U kompaniji su radile čitave porodice, poštovane i nagrađivane od Faberžea. U radionicama se radilo svaki dan od 7 do 23 sata a nedeljom od 8 do 13 sati. Vladalo je uzajamno poverenje bez provere radnika. Sam je bio uzor i uživao poštovanje a njegova dela su plenila kupce iz celog sveta. Savremenci su o njemu govorili da je inteligentan i kreativan sa velikim smislom za humor a uvrede i zlonamernike je izbegavao. Bio je nepoverljiv u papire i poslove je ugovarao usmeno i veoma lično.

Široko obrazovanje, upoznat sa istorijatom nakitske umetnosti Zapada i Istoka, Faberže je stvorio svoj jedinstveni stil. Uspeo je da ujedini i asimiliše sve oblasti koje su ikad poznavale posao izrade nakita, klasicizam i barok, savremeni i gotski, renesansni i rokoko stil. U delima njegovih majstora kulturni motivi Evrope i drevne Rusije, Indije, Kine, Japana i Persije, a posebno antike su jasno vidljivi. 

Faberže je takođe inovator u proizvodnji nakita. Radio je samo sa plemenitim metalima (platina, zlato, srebro) i dragim kamenjem. Za njega, nakit je bio prvenstveno umetnost. Stvorio je neponovljiva remek dela. Imao je uvek čekić kod sebe i ukoliko je bio nezadovoljan radom, razbijao ga je, uz poštovanje truda radnika da delo dovedu do savršenstva. 

U njegovim radovima su kombinovani materijali koji nikada ranije nisu korišćeni. Kombinovao je zlato i srebro sa kalajem i belim čelikom, gravirao emajlom za plemenite metale čija paleta je imala oko 500 boja. Niko nije mogao da reši zagonetku Fabržea: kako je postigao jedinstveni efekat igranja svetlosti na sjajnoj površini emajla, što je karakteristično za sve njegove proizvode.

Po rođenju Francuz, bio je veliki patriota i dušom vezan za zemlju Rusiju u kojoj je živeo ali je uvek isticao svoje nemačko poreklo. Za vreme prvog svetskog rata prekinuo je izradu nakita i proizvodio razne predmete od bakra za rusku vojsku, posuđe, lampe, tabakere i ostale upotrebne sitnice koje je car poklanjao vojnicima i oficirima. Sav novac iz inostranih banaka uložio je u Rusiju.

Napuštanje Rusije 1917. godine i odlazak u Rigu, kasnije u Nemačku, zatim u Lozanu, nije mogao da preboli. U Rusiji je ostavio sve jer ga nada u povratak nije napuštala. Posle oktobarske revolucije ostao je bez imovine. Nacionalizacijom kompanije ugasila se poslednja nada. U tuđini, u 71. godini života, bilo je kasno za novi početak. Skrhan i razočaran ostavio je ovaj svet, a svetu ostavio lepotu i sjaj vrhunske umetnosti zlatarstva.

Prolaznost života i krhkost ljudske prirode izrazio je kroz kamene cvetove. Čuveni kameni cvet "Maslačak" je prirodan i savremena tehnologija ne može da otkrije Faberžeovu tajnu okamenjenog nežnog, paperjastog maslačka.

Na poslednjem Faberžeovom snimku u Rigi, Faberže vezuje belu maramicu u čvor i stavlja u džep kaputa. Simbol. Poruka. Zavet na sećanje... Jedna mala planeta koju su otkrili ruski astronauti nosi njegovo ime a njegov grob u Kanu samo je tužna senka postojanja na zemlji.


KULT FABERŽE

Od podrumske radionice do svetske slave prošlo je mnogo vremena, ali ove dve uzastopne godine bile su ključne prekretnice u nastajanju kulta Faberže:

1881. vođenje porodičnog biznisa preuzima Karl, a u rukovođenju i dizajniranju predmeta pridružuje mu se i šesnaest godina mlađi brat Agaton;

1882. na Sve-ruskoj izložbi u Moskvi, Karl je predstavio originalne komade nakita, koje je napravio zajedeno sa svojim bratom Agatonom i za njih su ga car Aleksandar III Aleksandrovič Romanov i carica Marija nagradili zlatnom medaljom, uz obrazloženje da je započeo novu eru u umetnosti izrade nakita. Car Aleksandar zapoveda da se radovi Kuće Faberže izlože u Ermitažu, kako bi svako mogao da vidi blistavost ruskog zanatstva savršenosti.

Ermitaž je najveći muzej na svetu i jedan od najstarijih aktivnih muzeja sa preko tri miliona eksponata izloženih u šest zgrada na obali Neve. Glavna zgrada je Zimski dvorac, nekada zvanična rezidencija ruskih careva i mesto mnogih istorijskih događanja. Kolekcija muzeja datira iz 1764. iz zbirke umetničkih predmeta carice Katarine II. Najznačajnije zbirke u muzeju su sa delima Mikelanđela, Da Vinčija, Rembranta, Rubensa, Van Goga, Pikasa, Matisa, arheološka zbirka i zbirka evropske srednjevekovne umetnosti. Čuvena je „Galerija s blagom“ i „Rafaelov hodnik“ - kopija galerije u Vatikanu.

Godine 1885. na izložbi likovne umetnosti u Ninbergu, Faberže je izložio kopije starinskog zlatnog nakita napravljenih od uzoraka iz Ermitaža. Evropa govori o njemu, stižu narudžbine da pravi nakit za poznate zlatarske kuće ali bez oznake Faberžea. Takve predloge je uvek odbijao a uskoro je prestao da izrađuje kopije i prešao da radi isključivo svoje autorske proizvode.

Dela Faberžea su privukla pažnju rukog cara Aleksandra koji je bio veliki ljubitelj i poštovalac zlatarskog zanata. Želeo je da završi svoju kolekciju blaga Ermitaža. Smatrao je da izradu nakita treba da rade domaći proizvođači i već afirmisanog Faberžea angažovao je da pravi replike carskog nakita i elegantnih sitnica, poput kutija za burmut, koje su preci cara dobijali kao poklon od francuskih kraljeva. Faberže je prihvatio ovu neočekivanu ponudu i prevazišao sva očekivanja cara Aleksandra. Od 1883. radi po narudžbini carkog dvora. To je bio početak jednog divnog prijateljstva Faberžea i ruske kraljevske porodice koje je trajalo 30 godina, sve do smrti poslednjeg ruskog cara.


PRVO FABERŽEOVO CARSKO JAJE "KOKOŠKA"

Daleke 1885. godine car Aleksandar III i carica Marija Fjodorovna slavili su dvadesetu godišnjicu braka. U želji da je obraduje angažovao je dvorskog draguljara Karla Faberžea da za nju napravi najdragocenije do tada ukrašeno jaje. Prema instrukcijama koje je dobijao od cara lično, Faberže je napravio jaje od zlata "Kokoška" , sa jednostavnom opnom od porcelana koja se otvara poput ruskih babuški. Unutrašnjost krije iznenađenje - zlatno žumance koje se takođe otvara. U njemu se nalazi zlatna koka unutar koje je još jedno iznenađenje - minijaturna dijamantska kruna sa rubinom. 

Carica je bila očarana jajetom jer je u njegovu izradu utkano jedno sećanje iz njenog detinjstva za koje je car znao. Kao devojčica, obožavala je jaje koje se otvaralo i skrivalo mnoga iznenađenja, a koje je posedovala njena tetka, princeza Vilhemina Marija od Danske.

Lepota u jednostavnosti i savršenoj izradi ovog poklona carici otvorila je put tradiciji i svetskoj slavi Faberžeovih uskršnjih jaja. Car je Faberžea imenovao zlatarem imperijalističke krune i naložio mu da za svaki naredni Uskrs osmisli posebno jaje, a jedini uslov je bio da je jaje originalno, da u sebi krije iznenađenje i da je rađeno u tajnosti.


TRADICIJA CARSKOG DARIVANJA

Car Aleksandar III Romanov nije dozvolio ni da jedan Uskrs prođe, a da carica ne bude obradovana, i tako sve do svoje smrti, 1894. godine, kada ga na prestolu nasleđuje sin Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, poslednji ruski car. Sa dvadeset i šest godina, koliko je imao kada je postao car, Nikolaj je odlučio da za Uskrs poklanja po dva Faberžeova jaja: jedno za majku, Mariju Fjodorovnu, a drugo za svoju suprugu, caricu Aleksandru Fjodorovnu.

Od Uskrsa 1895. godine pa do kraja carske Rusije (sa izuzetkom 1904. i 1905. kada se vodio japansko-ruski rat), Kuća Faberže je carskoj porodici isporučivala po dva jajeta.

Jedno od poslednjih Faberžeovih  jaja  je "Suton" (1917). Pretpostavlja se da je namenjeno carskoj porodici. Od 1923. godine bilo je vlasništo porodice u Kini. Tek 1976. godine je viđeno na aukciji u Ženevi  i prodato anonimnom kupcu.

Zlatno jaje „Suton“, mozaikom od dijamanata tamno plave boje, dočarava večernje nebo. Sa strane jajeta je zlatna kapija koja se otvara i vidi se vrt. Na pozadini jajeta je grb porodice Romanov a datum izrade je iznad. Iznenađenje jajeta je  izgubljeno. 


TRADICIJA KUĆE FABERŽE

Kuća Faberže poštovala je tradiciju tokom pravljenja uskršnjih jaja: svako jaje je čuvano u tajnosti. Ni sam car, kao naručilac izrade, nije znao kako će jaje izgledati, a ovo se nije promenilo ni sa promenom naručioca iz Aleksandra u Nikolaja. Takođe, izrada je morala ispunjavati tri uslova: oblik jaja, iznenađenje u vezi sa nekim događajem iz života carske porodice i treći uslov je da se delo ne ponovi. Kao i spoljašnjost jaja, i iznenađenja su bivala sve komplikovanija, čak toliko komplikovana da je ptičica, veličine oko 2 cm, u krošnji lovorovog drveta (jaje "Lovorovo drvo" ) mahala krilima, vrtela glavom, otvarala kljun i pevala.

U godinama koje slede dizajn se komplikovao, trajanje izrade produžavalo, očekivanja su rasla, ali jaja su se nizala. Po nekoliko juvelira bivalo je zaposleno na jednom jedinom jajetu, dok je Karl postavljao zahteve dizajnerima, usvajao ili odbijao njihove predloge i dorađivao ih. Izrada carskih uskrnjih jaja počinjala je u Svetu nedelju pred Uskrs, trajala godinu dana i završavala se na Svetu nedelju pred Uskrs. Na pitanja naručioca o toku izrade i ideji, Faberže je jednostavno odgovarao: “Bićete zadovoljni”. 

Dizajn jaja je bio inspirisan umetničkim delima koja je Faberže preslikavao tokom svojih poseta Ermitažu a neke od tema su bile vezane za istoriju carske porodice. Zanimljivo je da sam Faberže nije zapravo napravio ni jedno jaje, već je posao bio podeljen specijalizovanim radionicama, a glavni majstori za njihovu izradu su bili Rus Mihajlo Perčin i Jevrejin Henrik Vingštrem. 

Za osnovu jaja je korišćen poludragi kamen, a Faberže je eksperimentisao sa tehnikom delimično providnog emajla. Uspeo je da dođe do 140 nijansi dok se u to vreme koristilo samo nekoliko boja u toj tehnici. Najčuveniji je bio emajl u boji ostrige koji je menjao boju u zavisnosti od ugla pod kojim pada svetlost. U izradi su još korišćeni srebro i paladijum, a prilikom završnog ukrašavanja nije se štedelo na rubinima, smaragdima i dijamantima.

Najvrednije Faberžeovo jaje je "Krunidbeno jaje" (1897). Visoko je 12,7 centimetara, u crvenkastozlatnoj ljusci, a naručio ga je car Nikolaj II za caricu Aleksandru. Prekriva ga pregršt svetlucavih dijamanata sa ugraviranim caričinim monogramom. U njemu je i minijaturna kočija sa kojom se buduća carica Aleksandra prevezla do Kremlja gde je obavljeno krunisanje. 

Jaje je bilo miljenik carice Aleksandre. Osim što slavi dan kada je Aleksandra postala carica cele Rusije, 14. maj 1896, ono sadrži identičnu minijaturu kočije iz doba Katarine Velike, u kojoj je Aleksandra vožena na krunisanje. Iako je replika dugačka svega 5 cm, vrata kočije se otvaraju, točkovi okreću i skreću, a unutrašnjost kočije je obložena skarletnim jastučićima. 

Karl Faberže, koji je davao početne ideje za dizajn jaja, i koji je veoma dobro poznavao život Romanovih, procenjivao je šta bi bilo adekvatno da se napravi koje godine. Određena jaja su u vezi sa nekim detaljem iz života carske porodice, druga prate tadašnja aktuelna dešavanja u Rusiji, ali bilo je i onih koja se vode parolom da je za umetnost dovoljno samo lepota. Svako jaje je bilo remek delo za sebe.

Godine 1891. Faberže je uradio jaje "Sećanje na Azovu", izvajano od zelenog jaspisa (smaragda) sa šarama izvezenim od zlata i dijamanata u stilu Luja XV. Jaje je inspirisano burnim periodom u carskoj porodici. Kao iznenađenje sadrži minijaturnu repliku istoimenog ratnog broda na koji se mladi Nikolaj, tada carević i prestolonaslednik, ukrcava na nagovor roditelja i polazi na dužu plovidbu u cilju, kako kažu car i carica, „širenja vidika“. Tračevi, međutim, govore suprotno. U to vreme Nikolaj je bio u vezi sa Matildom, balerinom Kraljevskog pozorišta u Sankt Peterburgu. Car i carica nisu odobravali vezu i odlučili su da ga udalje od Matilde. Posle putovanja, veza je nastavljena a roditelji su ga oženili drugom, odgovarajućom devojkom, u skladu sa carskom tradicijom. Nedugo posle ženidbe, na carevića je tokom boravka u Japanu, pokušan atentat u kome je Nikolaj zadobio teže povrede glave. Iako je carici Mariji ovo jaje uručeno pre pokušaja atentata, izvesno je da ono nije bilo jaje-miljenik.

Faberže je inspiraciju za svoja umetnička dela tražio ne samo u aktuelnim prilikama iz života carske porodice već i u značajnim društvenim događajima koji su pratili njihovu vladavinu pa je jaje "Transsibirska železnica" napravio 1900. godine u čast završetka Transsibirske železnice, najduže železničke trase na svetu. Vajao ga je iz nekoliko slojeva prozirnog emajla, a svaki deo pekao u malim pećima posebno pravljenim za to. U završnoj obradi dodao mu je zlato, a po vrhu ga ukrasio dijamantima. Na jajetu je karta Evrope i Rusije, sa rutom železnice, a u jajetu lokomotiva i pet vagona od zlata i platine. Sastavljena, kompozicija može da se navije zlatnim ključićem - i da vozi.

Poslednje jaje koje je Faberže uradio za carsku porodicu je "Čelično vojno jaje" (1916) na podlozi od žada. Jaje je napravljeno u čast dodele Ordena Svetog Đorđa u prvom svetskom ratu. Ono je i najmanje ekstravagantno - pritiskom na dugme podiže se grb ruskog carstva koji otkriva minijaturnu sliku cara Nikolaja II i sina Alekseja na položaju ruske armije. Slika je urađena vodenim bojama na slonovači. Nosač slike je štafelaj sa monogramom carice Aleksandre.


FABERŽEOV ČAROBNI VRT

Cvetni motivi su zastupljeni u većini Faberžeovih radova. Koristio je simboliku boja i poruku cveća. Od ukupno 54 carskih jaja 10 jaja su sa cvetnim motivom. Takođe, na mnogim upotrebnim predmetima je motiv cveća.

Najpoznatija dela Karla Faberžea su uskršnja jaja. Međutim, poznavaoci zlatarske umetnosti smatraju Faberžeovo kameno cveće  kao autentična remek dela.

Ovi izuzetni cvetovi imaju orijentalne korene. Jedan od glavnih Faberžeovih majstora ostavio je pismeni iskaz o nastanku ideje pravljena kamenih cvetova : "Po prvi put smo obratili pažnju na ovu granu kineske umetnosti, kada su nam doneli buket hrizantema na popravku. Zahvaljujući veštim izborom boja i transparentnosti nekih od kamenja, ovaj rad je proizveo odličan utisak."

Restauracija kineskog buketa stvorila je Faberžeu jedinstvenu ideju. Počeo je da pravi herbarijum, da istražuje osobine cveća, njihovu simboliku. U ostvarenju ideje pravljenja kamenih cvetova pomogao mu je i staklenik u kome je gajio “modele” kamenog cveća. Fotografisao je cveće, pravio niz skica i uputstva za rad, odabirao materijal i pronalazio rešenja da prirodan cvet sačuva posebnom tehnologijom izrade. U oko 80 studija iz oblasti cveća učestvovali su mnogi umetnici i draguljari.

U albumu sa detaljnim fotografijama cveća dominirao je đurđevak. Kao carski zlatar planirao je da uradi korpu sa đurđevkom za caricu inspirisan drevnim kineskim korpama cveća sa ukrasima. Dizajn je uradio Faberže a rad majstora se odvijao u složenim fazama: postavljanje dragocenog kamenja, emajliranje cveća, dodavanje zlatnih stabljika biljaka i konačno formiranje buketa. Kvalitet izrade, posebnost detalja i maštovitost su uvek bili važni indikatori Faberžeovog rada. Iako je retko radio kopije, nastala je čuvena "Korpa sa đurđevkom", kopija korpe iz palate kineskog cara. Trgovci iz Nižnji Novgoroda su je poklonili Aleksandri Fjodorovnoj u čast krunisanja. Carica je bila oduševljena biserima dijamantskog đurđevka sa žadovim listovima u zlatnoj korpi. Od tada, ovaj buket je uvek bio na njenom stolu.

Posle sto godina od izrade čuveni "Maslačak" Karla Faberžea smešten je 1995. godine u Oružanoj palati Kremlja i uvek iznenađuje posetioce u prozoru broj 20. Otkupljen je devedestih godina od privatnog lica iz Moskve. Najupečatljivije na ovom čudesnom radu je paperjasti srebrni cvet koji je prirodan. Draguljari ne mogu da shvate kako je Faberže uspeo da očvrsne najmekšu lepršavost koja se rasprši od bilo kog dodira. Ali to Faberžeu nije bilo dovoljno. Na vrhu cveta, razbacani mali dijamanati prave sjaj kao jutarnja rosa. 

Naučnici su dugo vremena sumnjali u prirodnost maslačka. Muzej je pozvao eksperta iz Botaničkog vrta Moskovskog državnog univerziteta, koji je analizom utvrdio da je maslačak prirodan s naznakom datuma sakupljanja koji se poklapao sa godinom izrade kamenog cveta. Faberže je na čaroban način uspeo da sačuva jedinstvenu trenutnu prirodu mističnog maslačka, simbola slabosti bića. 

"Daninoć" je jedini kameni cvet u čarobnom vrtu Faberžea opremljen mehanizmom za pokretanje sa portretnim minijaturama. Cvet je napravljen 1904. godine i poklonio ga je Nikolaj II carici Aleksandri za deceniju njihovog braka. Kada se pritisne dugme, latice cveta se otvaraju i postaju vidljivi minijaturni portreti kćeri i sina imperijalnog para.

Faberžeovo kameno cveće i voće u mnogim su privatnim kolekcijama.Vrednost im raste i dostiže basnoslovne cifre. Najveća kolekcija kamenih cvetova, 26 od 80 proizvedenih, je u vlasništvu britanske kraljice Elizabete.


EHO BURNE ISTORIJE

Uticaj prvog svetskog rata nije zaobišao ni Kuću Faberže, a ni Romanove. Prva dva jajeta iz ratnog perioda, uručena su Mariji i Aleksandri na Uskrs 1915. godine. Iako je tradicija ispoštovana, jaja su se bitno razlikovala od pređašnjih, raskošnih. Oba bela, znatno skromnija, slavila su požrtvovanost dve carice i njihovo učešće u radu Crvenog krsta.

Marija Fjodorovna bila je doživotna predsednica ruske grane međunarodnog Crvenog krsta i Marijino jaje je za iznenađenje imalo pet minijaturnih portreta žena iz dinastije Romanov u uniformama Crvenog krsta, uključujući i Aleksandru Fjodorovnu.

Aleksandra je sa svojim starijim ćerkama Olgom i Tatjanom pristupila službi Crvenog krsta za vreme rata, kada su čak i neka krila carske palate pretvorena u bolnička. Aleksandrino jaje je jedno od retkih koje se otvara vertikalno i unutra otkriva triptih na kome srednju scenu zauzima slika Isusovog vaskrsenja, dok se levo i desno nalaze Sveta Olga i Sveta Tatjana.

Godine 1916. poslednji put su uskršnja Feberžeova jaja uručena Mariji i Aleksandri. I naredne godine, izrada dva jajeta su poručena, ali je završeno samo jedno - "Karelijska breza". Simbolizuje svetost i dobrotu. To je jedino jaje čija je osnova napravljena od drveta, od breze koja raste samo u Rusiji, u Kareliji. Unutrašnjost jajeta krije iznenađenje - minijaturnog slona od zlata i srebra. Ono nije stiglo u Marijine ruke, a Aleksandrino jaje nije završeno.

Poslednje Faberžeovo carsko jaje "Sazvežđe carevića" trebalo je da bude isporučeno 1918. godine. Praveći skicu za izradu jajeta Faberže je govorio: "Napravićemo veliko uskršnje jaje od belog kvarca i žada, izuzetan umetnički rad".

Jaje je započeto i nagoveštava Faberžeovu zamisao. Na belom kristalnom oblaku su dve hemisfere od plavog stakla obložene dijamantima. Na nekim mestima, dijamanti su postavljeni i sačuvani. Intuicijom umetnika određena je simbolika i ovog jajeta.

U revoluciji 1917, car je skinut sa trona, a 1918. je cela carska porodica Romanov pobijena od strane komunističkih revolucionara. Po odobrenju Lenjina, Boljševici su u noći između 17. i 18. jula 1918. godine pogubili cara i caricu, njihove četiri ćerke i sina.

Od momenta kada je carska porodica odvedena iz Sankt Peterburga (izuzev Marije Fjodorovne koja je uspela da izbegne u rodnu Dansku), sudbinu jaja kroje razne ruke. Neka od njih odnesena su u Kremlj, neka su ukradena, neka preprodavana među preostalom buržoazijom, neka među boljševicima, a neka, kako se čini, zauvek izgubljena. Ali, u svima je sačuvan eho jednog burnog vremena, procvata umetnosti i sveopšteg siromaštva, blagodeti manjine i revolta većine... Ostaje vreme koje umetnost Faberžea uzdiže u večnost. 


BREND "FABERŽE"

Karl Faberže i njegov mlađi brat Agaton, takođe veoma talentovan juvelir, od kad su briljirali na Sve-ruskoj izložbi u Moskvi 1882. godine, juvelirnica Faberže je postala najveća kompanija tog tipa u Rusiji sa preko 500 zaposlenih i podružnicama u Sankt Peterburgu, Moskvi, Odesi, Kijevu i Londonu. Zahvaljujući radionici u prestonici Velike Britanije, Faberžeovi proizvodi se prodaju u Indiji, Tajlandu, Kini i Japanu od 1908 do 1917. godine.

Proizveli su preko 150 000 artikala i bili glavni juveliri za ruski i švedski dvor. Carska jaja su u to vreme uživala veliku popularnost pa je Faberže napravio nekoliko kolekcija i za privatne, eminentne klijente. Kompanija Faberže prestaje da postoji 1917. godine kada su je nacionalizovali Boljševici a familija Karla Faberžea se preselila u Evropu, gde je Karl i preminuo.

U cilju sticanja više inostranih sredstava Staljin je prodao veliki broj carskih jaja. Smatra se da je u periodu 1930-1933. godine 14 jaja napustilo Rusiju. Većina je prodata bliskom Lenjinovom prijatelju Armandu Hameru i Emanuelu Snoumanu. Pored carskih jaja, Armandu Hameru su prodata i sva prava kompanije Faberže. Time je počelo rušenje ugleda tog brenda. Pod imenom Faberže su se pojavili jeftini parfemi i nakit.

Tek 1990. godine je ponovo preduzet korak za oživljavanje ovog brenda. Licencu je dobilo nemačko preduzeće Viktor Majer. Slavna Faberžeova jaja su proizvođena u manufakturi u jednom nemačkom gradiću, međutim licenca se 2008. godine nije produžila.

Od 2009. godine, Mark Danhil, praunuk Alfreda Danhila, osnivača istoimene duvanske kompanije, ulaže napore da Faberže opet postane ono što je nekada bio - luksuzna marka ekstra klase. U tom cilju u Ženevi je iste godine otvoren prvi i jedini Faberže butik i osmišljena nova Faberže kolekcija od 100 komada unikatnog nakita čije cene dostižu i do 7 miliona evra.

Praunuka Karla Faberžea, Tatjana Faberže, izučena juvelirka koja živi u Ženevi je takođe uključena u proces vraćanja starog sjaja kompanije. Sa ocem Fjodorom Agafonovič (1904-1971), koji je bio profesionalni zlatar i radio od 1946. do 1971. godine u Parizu i Ženevi, Tatjana je od 1956. radila kao dizajner i zajedno su stvorili više od 600 dela u stilu Karla Faberžea.


SEĆANJE NA FABERŽEA

Tatjana Faberže (1930), državljanin Švajcarske, praunuka Karla Faberžea, dizajner i majstor u izradi nakita, uložila je veliki trud u pripremi zakonske dokumentacije i privlačenju partnera za osnivanje fondacije "Memorijalni fond Karla Faberže" .

Glavni cilj Fondacije je održati sećanje na Karla Faberžea i promocija njegovog rada. Veliku podršku Tatjani pružio je koosnivač Fondacije, poznati kalifornijski zlatar jermenskog porekla, vlasnik magazina “Karl Faberže”, osnovanog 1994. godine u Moskvi. Rezolucijom Vlade u Moskvi, odobren je rad Fondacije a svečano otvaranje je bilo 24. maja 1996. godine. Za počasnog predsednika Fondacije jednoglasno je izabrana Tatjana Faberže.

Takođe, 1996. godine, na 150-godišnjicu rođenja Karla Faberžea, na inicijativu AD ruskih zlatara, ispred zgrade kompanije Faberže u Sankt Peterburgu, postavljen je spomenik Karlu Faberžeu a dve godine kasnije, prostor na kome je spomenik dobio je ime “Trg Karla Faberžea”. 

Od 2000. godine Fondacija je postala međunarodna i sprovodi niz zadataka od kojih su četiri glavna: 
- objavljivanje literature o radu umetnika i majstora firme Faberže, biografske i referentne literature na temu Faberže;
- očuvanje i razvijanje tradicije Karla Faberžea pronalaženjem umetnika i majstora za izradu nakita;
- nagrađivanje najboljih umetnika draguljara sa porudžbinama i oznakom Faberže fondacije;
- stvaranje elektronske baze podataka o radovima Faberžea.

U svojim aktivnostima Fondacija je u kontaktu sa sličnim organizacijama uključujući američki “Art fond Faberže”, osnovan 1992. godine (od 2007. menja aktivnost i postaje internet magazin na temu Faberžea) i švajcarski “Fond Igor Faberže”, osnovan 1974. godine.

Fondacija je doprinela objavljivanju 15 knjiga od kojih je Tatjana Faberže napisala devet. Od obrazovnih aktivnosti Fondacija je organizovala brojna predavanja o istoriji firme Faberže i drugim aspektima rada firme. Samo u poslednjoj deceniji, takvih predavanja u muzejima, visokoškolskim ustanovama i na izložbama umetničkog nakita, bilo je više od 300 organizovanih u 40 gradova iz 14 zemalja.


FABERŽE - VEČITA INSPIRACIJA

Moderan čovek je naivno ponosan na razvoj tehnologije. Ali za vrhunska ostvarenja nije bitna tehnologija već pristup. Karl Faberže je svojim pristupom materijalu stvorio remek dela. A remek dela nisu masovna stvar. Kopirati Faberžea je nemoguće. Biti njime inspirisan za nova dela  - moguće je. Umetnost zadivljuje ali utoliko je snažnija koliko razvija maštu za nova ostvarenja.

Faberžeovi radovi su inspiracija mnogim umetnicima. Modni kreator Balmain je priredio 2012. godine čuvenu modnu reviju inspirisanu Faberžeovim jajetom “Ruže”.

Dizajner kompanije Faberže Natalia Shugaeva uradila je izvanredne skice nakita, nabavila drago kamenje iz celog sveta koje je zatim isečeno kako bi se uklopilo u cvetni dizajn nakita a potom se u pariskom ateljeu, veštim rukama tima stručnjaka, transformisalo u živopisnu kolekciju “Tajni vrt”.

U okviru Faberge Big Egg Hunt humanitarog projekta preko 200 gigantskih jaja je ukrašeno od strane vodećih svetskih umetnika, arhitekata, draguljara i dizajnera.


MUZEJ FABERŽE

Aukcijska kuća "Sotbi" je februara 2004. godine objavila prodaju privatne kolekcije Faberžeovih jaja i oko 180 drugih predmeta koje je izradio Feberže u posedu naslednika američkog magnata Malkolma Forbsa. Kolekcija od devet uskršnjih jaja je bila procenjena na 90 miliona dolara, a konačna suma transakcije nije objavljena. Pre nego što je aukcija i počela, celu kolekciju je kupio Fond "Veze vremena", koji pripada ruskom biznismenu Viktoru Vekselbergu za sumu između 90 i 120 miliona dolara. Od kada je otkupljena kolekcija, Fond "Veze vremena" je organizovao nekoliko izložbi u Rusiji i inostranstvu.

Ispunivši obećanje, Viktor Vekselberg je kolekciju vratio u Rusiju i 19. novembra 2013. godine otvorio prvi privatni muzej u Rusiji, Muzej Faberže, u restauriranoj palati Šuvalov na obali Fontanke, bivšem Domu prijateljstva, u Sankt Peterburgu. Za Muzej Faberže je restaurirano ukupno 11 izložbenih dvorana od kojih su 2 na prvom, a 9 na drugom spratu, a tu su i prostrana garderoba, svetlosni park, toaleti, prostorije za depoe...

U Plavom salonu okrenutom prozorima prema Fontanki su remek dela primenjene umetnosti - Faberžeova uskršnja jaja .

U muzeju, pored dragocene kolekcije Faberžeovih jaja je i stotinak drugih predmeta iz velike i vredne kolekcije šezdesetogodišnjeg biznismena. Čitavu umetničku kolekciju Vekselberga čini više od 4000 predmeta, vrednosti oko 850 miliona dolara.

Dragulji Farbežea okruženi su sjajnim delima dekorativno-primenjene umetnosti kao što je srebrno posuđe Hljebnjikova, delima Ovčinikova, Boljina i Rikerta, platnima Makovskog, ikonama (među kojima i sa Faberžeovim rizama), porcelanom, časovnicima, legendarnim stonim figurama, među kojima je glavna "Mužik koji igra" iz 1910... Eho prohujalog vremena, sjaj bogatstva i večna lepota iznedrena iz duše mnogih, poznatih i nepoznatih umetnika. 


MUZEJ DIJAMANATA

Palata oružja (Oružarnica) - prvi javni muzej Rusije, osnovan je 10. marta 1806. godine u Kremlju ukazom Aleksandra I. Istoričari tvrde da je skoro sto godina ranije Petar I počeo da pretvara carske riznice u muzej. Oružarnica je bila radionica pri carskom dvoru gde su radili najveštiji majstori koji su pravili umetnička dela od metala i drveta.

Kada je pretvorena u prvi javni muzej, Oružarnica je postala mesto gde se nalazi zbirka carskih kočija ukrašenih zlatom, jedinstvena zbirka carskih vagona, tron Ivana Groznog, neprocenjiva kolekcija zlatnih i srebrnih predmeta, carska odeća, haljine za krunisanje, Monomahova kapa - krznena kapa ukrašena smaragdima i rubinima. U ovom muzeju nalazi se i oko 4.000 eksponata dekorativne i primenjene umetnosti Rusije, Evrope i Istoka od 4. do 20. veka, koji su doneli Oružarnici svetsku slavu.

U okviru Palate oružja postoji zaseban deo nazvan Muzej dijamanata u kome su izložene krune ruskih careva, neprocenjiva zbirka nakita ruskih carica među kojima je i dijamant od 180 karata. Ali, sve to je u senci čuvenih deset Faberžeovih jaja.

Ova jedinstvena palata muzej delila je sudbinu Kremlja i kad je Napoleon u svom ratnom pohodu bio pred vratima Moskve (1812). Radnici su danonoćno pakovali eksponate kako bi se blago sklonilo na sigurno mesto. Sve je spakovano u 150 zaprežnih vozila koja su maskirana kao vojni konvoj i u podmoskovskom gradu Kolomne blago je utovareno na brod i prevezeno u Nižnji Novgorod. Napoleon je ušao u ispražnjenu, spaljenu Moskvu i revoltiran naredio da se crkve u Kremlju pretvore u konjušnice. Želeo je da spali Kremlj do temelja posle povlačenja, ali na sreću nije uspeo u svom naumu.

Ukazom cara Petra I koji je 1917. godine propisao da "te stvari pripadaju državi", nakit je čuvan u velikim sanducima sa tri zamke. Sanduci su se smeli dopremiti do carskog dvora i otvoriti samo zbog važne proslave, a kada svečanost bude završena dame su nakit predavale carskom oficiru dobijajući revers natrag.

Posle oktobarske revolucije, 10. aprila 1922. godine, nakit sa jajima je predat u državno hranilište "Gohran", koje je 1924. godine preimenovano u Almazni fond SSSR, a od 1991. godine u Almazni fond Rusije. Stalna izložba otvorena je u Kremlju od 1967. godine i od tada ovo jedinstveno bogatstvo dostupno je očima naroda.

Nepregledni su redovi onih koji iz svih krajeva sveta hrle da vide najveću kolekciju carskih Faberžeovih jaja kao i carski nakit neprocenjive vrednosti. U specijalnim staklenim komodama, u kojima se svetlost ne prelama da bi nakit jednako sijao sa svih strana, aranžirana je jedinstvena, najskuplja kolekcija juvelirskih ukrasa. Nakit je sistematizovan po boji i kvalitetu dragog kamenja.

Još od 1839, od vremena cara Nikolaja I, kada je otvorena "Brilijantska soba" koju je čuvalo specijalno obezbeđenje, drago kamenje, nakit i skupocena Faberžeova jaja postali su više od vlasništva carskih i visokih porodica. Oni su znak državnog preimućstva.





Priredila: Nadica Janić

Нема коментара: