понедељак, 16. април 2018.

BREND "FABERŽE"


Ljudi i vreme - Karl Faberže (9)


Karl Faberže i njegov mlađi brat Agaton, takođe veoma talentovan juvelir, od kad su briljirali na Sve-ruskoj izložbi u Moskvi 1882. godine, juvelirnica Faberže je postala najveća kompanija tog tipa u Rusiji sa preko 500 zaposlenih i podružnicama u Sankt Peterburgu, Moskvi, Odesi, Kijevu i Londonu.



Grb Kuće Faberže

Proizveli su preko 150 000 artikala i bili glavni juveliri za ruski i švedski dvor. Carska jaja su u to vreme uživala veliku popularnost pa je Faberže napravio nekoliko kolekcija i za privatne, eminentne klijente. Kompanija Faberže prestaje da postoji 1917. godine kada su je nacionalizovali Boljševici a familija Karla Faberžea se preselila u Evropu, gde je Karl i preminuo.

U cilju sticanja više inostranih sredstava Staljin je prodao veliki broj carskih jaja. Smatra se da je u periodu 1930-1933. godine 14 jaja napustilo Rusiju. Većina je prodata bliskom Lenjinovom prijatelju Armandu Hameru i Emanuelu Snoumanu. Pored carskih jaja, Amandu Hameru su prodata i sva prava kompanije Faberže. Time je počelo rušenje ugleda tog brenda. Pod imenom Faberže su se pojavili jeftini parfemi i nakit.

Tek 1990. godine je ponovo preduzet korak za oživljavanje ovog brenda. Licencu je dobilo nemačko preduzeće Viktor Majer. Slavna Faberžeova jaja su proizvođena u manufakturi u jednom nemačkom gradiću, međutim licenca se 2008. godine nije produžila.



Faberžeovo jaje "Votka" 

Od 2009. godine, Mark Danhil, praunuk Alfreda Danhila, osnivača istoimene duvanske kompanije, ulaže napore da Faberže opet postane ono što je nekada bio - luksuzna marka ekstra klase. U tom cilju u Ženevi je iste godine otvoren prvi i jedini Faberže butik i osmišljena nova Faberže kolekcija od 100 komada unikatnog nakita čije cene dostižu i do 7 miliona evra.



Faberžeove "Pametne čaše" 

Praunuka Karla Faberžea, Tatjana Faberže, izučena juvelirka koja živi u Ženevi je takođe uključena u proces vraćanja starog sjaja kompanije. Sa ocem Fjodorom Agafonovič (1904-1971), koji je bio profesionalni zlatar i radio od 1946. do 1971. godine u Parizu i Ženevi, Tatjana je od 1956. radila kao dizajner i zajedno su stvorili više od 600 dela u stilu Karla Faberžea.





Priredila: Nadica Janić

недеља, 15. април 2018.

EHO BURNE ISTORIJE


Ljudi i vreme - Karl Faberže (8)


Uticaj prvog svetskog rata nije zaobišao ni Kuću Faberže, a ni Romanove. Prva dva jajeta iz ratnog perioda, uručena su Mariji i Aleksandri na Uskrs 1915. godine. Iako je tradicija ispoštovana, jaja su se bitno razlikovala od pređašnjih, raskošnih. Oba bela, znatno skromnija, slavila su požrtvovanost dve carice i njihovo učešće u radu Crvenog krsta.



Karl Faberže - Jaje Marije Fjodorovne (1915)

Marija Fjodorovna bila je doživotna predsednica ruske grane međunarodnog Crvenog krsta i njeno jaje je za iznenađenje imalo pet minijaturnih portreta žena iz dinastije Romanov u uniformama Crvenog krsta, uključujući i Aleksandru Fjodorovnu.



Karl Faberže - Jaje Aleksandre Fjodorovne (1915)

Aleksandra je sa svojim starijim ćerkama Olgom i Tatjanom pristupila službi Crvenog krsta za vreme rata, kada su čak i neka krila carske palate pretvorena u bolnička. Njeno jaje je jedno od retkih koje se otvara vertikalno i unutra otkriva triptih na kome srednju scenu zauzima slika Isusovog vaskrsenja, dok se levo i desno nalaze Sveta Olga i Sveta Tatjana.

Godine 1916. poslednji put su uskršnja Feberžeova jaja uručena Mariji i Aleksandri. I naredne godine, izrada dva jajeta biće poručena, ali će završeno biti samo jedno - "Karelijska breza". Simbolizuje svetost i dobrotu. To je jedino jaje čija je osnova napravljena od drveta, od breze koja raste samo u Rusiji, u Kareliji. Unutrašnjost jajeta krije iznenađenje - minijaturnog slona od zlata i srebra. Ono nikada neće stići u Marijine ruke. Aleksandrino jaje nikada nije završeno.



Faberžeovo jaje "Karelijska breza "(1917)

Poslednje Faberžeovo carsko jaje „Zvezdano nebo carevića“ trebalo je da bude isporučeno 1918. godine. Praveći skicu za izradu jajeta Faberže je govorio: "Napravićemo veliko uskršnje jaje od belog kvarca i žada, izuzetan umetnički rad".



Faberžeova skica za jaje "Sazvežđe carevića" (1917)

Jaje je započeto i nagoveštava Faberžeovu zamisao. Na belom kristalnom oblaku su dve hemisfere od plavog stakla obložene dijamantima. Na nekim mestima, dijamanti su postavljeni i sačuvani. Intuicijom umetnika određena je simbolika i ovog jajeta.



Nezavršeno, poslednje Faberžeovo jaje "Sazvežđe carevića" (1917)

U revoluciji 1917, car je skinut sa trona, a 1918. je cela carska porodica Romanov pobijena od strane komunističkih revolucionara. Po odobrenju Lenjina, Boljševici su u noći između 17. i 18. jula 1918. godine pogubili cara i caricu, njihove četiri ćerke i sina. 

Od momenta kada je carska porodica odvedena iz Sankt Peterburga (izuzev Marije Fjodorovne koja je uspela da izbegne u rodnu Dansku), sudbinu jaja kroje razne ruke. Neka od njih odnesena su u Kremlj, neka su ukradena, neka preprodavana među preostalom buržoazijom, neka među boljševicima, a neka, kako se čini, zauvek izgubljena.


Priredila: Nadica Janić

субота, 14. април 2018.

TRADICIJA KUĆE FABERŽE


Ljudi i vreme - Karl Faberže (7)


Kuća Faberže poštovala je tradiciju tokom pravljenja uskršnjih jaja: svako jaje je čuvano u tajnosti. Ni sam car, kao naručilac izrade, nije znao kako će jaje izgledati, a ovo se nije promenilo ni sa promenom naručioca iz Aleksandra u Nikolaja. Takođe, izrada je morala ispunjavati tri uslova: oblik jaja, iznenađenje u vezi sa nekim događajem iz života carske porodice i treći uslov je da se delo ne ponovi. Kao i spoljašnjost jaja, i iznenađenja su bivala sve komplikovanija, čak toliko komplikovana da je ptičica, veličine oko 2 cm, u krošnji lovorovog drveta (jaje “Lovorovo drvo”) mahala krilima, vrtela glavom, otvarala kljun i pevala.



Faberžeovo jaje "Lovorovo drvo" (1911)

U godinama koje slede dizajn se komplikovao, trajanje izrade produžavalo, očekivanja su rasla, ali jaja su se nizala. Po nekoliko juvelira bivalo je zaposleno na jednom jedinom jajetu, dok je Karl postavljao zahteve dizajnerima, usvajao ili odbijao njihove predloge i dorađivao ih. Izrada carskih uskrnjih jaja počinjala je u Svetu nedelju pred Uskrs, trajala godinu dana i završavala se na Svetu nedelju pred Uskrs. Na pitanja naručioca o toku izrade i ideji, Faberže je jednostavno odgovarao: “Bićete zadovoljni”. 

Dizajn jaja je bio inspirisan umetničkim delima koja je Faberže preslikavao tokom svojih poseta Ermitažu a neke od tema su bile vezane za istoriju carske porodice. Zanimljivo je da sam Faberže nije zapravo napravio ni jedno jaje, već je posao bio podeljen specijalizovanim radionicama, a glavni majstori za njihovu izradu su bili Rus Mihajlo Perčin i Jevrejin Henrik Vingštrem. 

Za osnovu jaja je korišćen poludragi kamen, a Faberže je eksperimentisao sa tehnikom delimično providnog emajla. Uspeo je da dođe do 140 nijansi dok se u to vreme koristilo samo nekoliko boja u toj tehnici. Najčuveniji je bio emajl u boji ostrige koji je menjao boju u zavisnosti od ugla pod kojim pada svetlost. U izradi su još korišćeni srebro i paladijum, a prilikom završnog ukrašavanja nije se štedelo na rubinima, smaragdima i dijamantima.



Faberžeovo "Krunidbeno" jaje (1897)

Najvrednije Faberžeovo jaje je “Krunidbeno” (1897). Visoko je 12,7 centimetara, u crvenkastozlatnoj ljusci, a naručio ga je car Nikolaj II za caricu Aleksandru. Prekriva ga pregršt svetlucavih dijamanata sa ugraviranim caričinim monogramom. U njemu je i minijaturna kočija sa kojom se buduća carica Aleksandra prevezla do Kremlja gde je obavljeno krunisanje. 



Zlatna kočija - Muzej Ermitaž

Jaje je bilo miljenik carice Aleksandre. Osim što slavi dan kada je Aleksandra postala carica cele Rusije, 14. maj 1896, ono sadrži identičnu minijaturu kočije iz doba Katarine Velike, u kojoj je Aleksandra vožena na krunisanje. Iako je replika dugačka svega 5 cm, vrata kočije se otvaraju, točkovi okreću i skreću, a unutrašnjost kočije je obložena skarletnim jastučićima. 

Karl Faberže, koji je davao početne ideje za dizajn jaja, i koji je veoma dobro poznavao život Romanovih, procenjivao je šta bi bilo adekvatno da se napravi koje godine. Određena jaja su u vezi sa nekim detaljem iz života carske porodice, druga prate tadašnja aktuelna dešavanja u Rusiji, ali bilo je i onih koja se vode parolom da je za umetnost dovoljno samo lepota. Svako jaje je bilo remek delo za sebe.



Faberžeovo jaje "Sećanje na Azovu "(1891)

Godine 1891. Faberže je uradio jaje „Sećanje na Azovu“, izvajano od zelenog jaspisa (smaragda) sa šarama izvezenim od zlata i dijamanata u stilu Luja XV. Jaje je inspirisano burnim periodom u carskoj porodici. Kao iznenađenje sadrži minijaturnu repliku istoimenog ratnog broda na koji se mladi Nikolaj, tada carević i prestolonaslednik, ukrcava na nagovor roditelja i polazi na dužu plovidbu u cilju, kako kažu car i carica, „širenja vidika“. Tračevi, međutim, govore suprotno. U to vreme Nikolaj je bio u vezi sa Matildom, balerinom Kraljevskog pozorišta u Sankt Peterburgu. Car i carica nisu odobravali vezu i odlučili su da ga udalje od Matilde. Posle putovanja, veza je nastavljena a roditelji su ga oženili drugom, odgovarajućom devojkom, u skladu sa carskom tradicijom. Nedugo posle ženidbe, na carevića je tokom boravka u Japanu, pokušan atentat u kome je Nikolaj zadobio teže povrede glave. Iako je carici Mariji ovo jaje uručeno pre pokušaja atentata, izvesno je da ono nije bilo jaje-miljenik.



Faberžeovo jaje "Transsibirska železnica" (1900)

Faberže je inspiraciju za svoja umetnička dela tražio ne samo u aktuelnim prilikama iz života carske porodice već i u značajnim društvenim događajima koji su pratili njihovu vladavinu pa je jaje “Transsibirska železnica” napravio 1900. godine u čast završetka Transsibirske železnice, najduže železničke trase na svetu. Vajao ga je iz nekoliko slojeva prozirnog emajla, a svaki deo pekao u malim pećima posebno pravljenim za to. U završnoj obradi dodao mu je zlato, a po vrhu ga ukrasio dijamantima. Na jajetu je karta Evrope i Rusije, sa rutom železnice, a u jajetu lokomotiva i pet vagona od zlata i platine. Sastavljena, kompozicija može da se navije zlatnim ključićem - i da vozi.



Faberžeovo jaje "Orden Svetog Đorđa" (1916)

Poslednje jaje koje je Faberže uradio za carsku porodicu je čelično jaje na podlozi od žada "Orden Svetog Đorđa"(1916). Jaje je napravljeno u čast dodele Ordena Svetog Đorđa u prvom svetskom ratu. Ono je i najmanje ekstravagantno - pritiskom na dugme podiže se grb ruskog carstva koji otkriva minijaturnu sliku cara Nikolaja II i sina Alekseja na položaju ruske armije. Slika je urađena vodenim bojama na slonovači. Nosač slike je štafelaj sa monogramom carice Aleksandre.



Minijatura u Faberžeovom jajetu "Orden Svetog Đorđa" (1916)


Priredila: Nadica Janić

петак, 13. април 2018.

TRADICIJA CARSKOG DARIVANJA


Ljudi i vreme - Karl Faberže (6)



Faberžeovo jaje "Mozaik" (1914)

Car Aleksandar III Romanov nije dozvolio ni da jedan Uskrs prođe, a da carica ne bude obradovana, i tako sve do svoje smrti, 1894. godine, kada ga na prestolu nasleđuje sin Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, poslednji ruski car. Sa dvadeset i šest godina, koliko je imao kada je postao car, Nikolaj je odlučio da za Uskrs poklanja po dva Faberžeova jaja: jedno za majku, Mariju Fjodorovnu, a drugo za svoju suprugu, caricu Aleksandru Fjodorovnu.

Od Uskrsa 1895. godine pa do kraja carske Rusije (sa izuzetkom 1904. i 1905. kada se vodio japansko-ruski rat), Kuća Faberže je carskoj porodici isporučivala po dva jajeta.

Jedno od poslednjih Faberžeovih  jaja  je „Suton“ (1917). Pretpostavlja se da je namenjeno carskoj porodici. Od 1923. godine bilo je vlasništo porodice u Kini. Tek 1976. godine je viđeno na aukciji u Ženevi  i prodato anonimnom kupcu.




Faberžeovo jaje "Suton"

Zlatno jaje „Suton“, mozaikom od dijamanata tamno plave boje, dočarava večernje nebo. Sa strane jajeta je zlatna kapija koja se otvara i vidi se vrt. Na pozadini jajeta je grb porodice Romanov a datum izrade je iznad. Iznenađenje jajeta je  izgubljeno. 


Priredla: Nadica Janić

четвртак, 12. април 2018.

PRVO FABERŽEOVO CARSKO JAJE "KOKOŠKA"


Ljudi i vreme - Karl Faberže (5)


Daleke 1885. godine car Aleksandar III i carica Marija Fjodorovna slavili su dvadesetu godišnjicu braka. U želji da je obraduje angažovao je dvorskog draguljara Karla Faberžea da za nju napravi najdragocenije do tada ukrašeno jaje. Prema instrukcijama koje je dobijao od cara lično, Faberže je napravio jaje od zlata, sa jednostavnom opnom od porcelana koja se otvara poput ruskih babuški. Unutrašnjost krije iznenađenje - zlatno žumance koje se takođe otvara. U njemu se nalazi zlatna koka unutar koje je još jedno iznenađenje - minijaturna dijamantska kruna sa rubinom. 



Prvo carsko Faberžeovo jaje "Kokoška" (1885)

Carica je bila očarana jajetom jer je u njegovu izradu utkano jedno sećanje iz njenog detinjstva za koje je car znao. Kao devojčica, obožavala je jaje koje se otvaralo i skrivalo mnoga iznenađenja, a koje je posedovala njena tetka, princeza Vilhemina Marija od Danske.

Lepota u jednostavnosti i savršenoj izradi ovog poklona carici otvorila je put tradiciji i svetskoj slavi Faberžeovih uskršnjih jaja. Car je Faberžea imenovao „Zlatarem imperijalističke krune“ i naložio mu da za svaki naredni Uskrs osmisli posebno jaje, a jedini uslov je bio da je jaje originalno, da u sebi krije iznenađenje i da je rađeno u tajnosti.


Priredila: Nadica Janić

среда, 11. април 2018.

KULT FABERŽE


Ljudi i vreme - Karl Faberže (4)




Faberžeovo uskršnje jaje

Od podrumske radionice do svetske slave prošlo je mnogo vremena, ali ove dve uzastopne godine bile su ključne prekretnice u nastajanju kulta Faberže:

1881. vođenje porodičnog biznisa preuzima Karl, a u rukovođenju i dizajniranju predmeta pridružuje mu se i šesnaest godina mlađi brat Agaton;

1882. na Sve-ruskoj izložbi u Moskvi, Karl je predstavio originalne komade nakita, koje je napravio zajedeno sa svojim bratom Agatonom i za njih su ga car Aleksandar III Aleksandrovič Romanov i carica Marija nagradili zlatnom medaljom, uz obrazloženje da je započeo novu eru u umetnosti izrade nakita. Car Aleksandar zapoveda da se radovi Kuće Faberže izlože u Ermitažu, kako bi svako mogao da vidi blistavost ruskog zanatstva savršenosti.



Zimski dvorac Ermitaž u Sankt Peterburgu

Godine 1885. na izložbi likovne umetnosti u Ninbergu, Faberže je izložio kopije starinskog zlatnog nakita napravljenih od uzoraka iz Ermitaža. Evropa govori o njemu, stižu narudžbine da pravi nakit za poznate zlatarske kuće ali bez oznake Faberžea. Takve predloge je uvek odbijao a uskoro je prestao da izrađuje kopije i prešao da radi isključivo svoje autorske proizvode. 

Dela Faberžea su privukla pažnju rukog cara Aleksandra koji je bio veliki ljubitelj i poštovalac zlatarskog zanata. Želeo je da završi svoju kolekciju blaga Ermitaža. Smatrao je da izradu nakita treba da rade domaći proizvođači i već afirmisanog Faberžea angažovao je da pravi replike carskog nakita i elegantnih sitnica, poput kutija za burmut, koje su preci cara dobijali kao poklon od francuskih kraljeva. Faberže je prihvatio ovu neočekivanu ponudu i prevazišao sva očekivanja cara Aleksandra. Od 1883. radi po naruđžbini carkog dvora. To je bio početak jednog divnog prijateljstva Faberžea i ruske kraljevske porodice koje je trajalo 30 godina, sve do smrti poslednjeg ruskog cara.



Faberžeovo jaje "Petnaestogodišnjica vladavine" (1911)


Priredila: Nadica Janić

уторак, 10. април 2018.

JEDINSTVENI FABERŽE


Ljudi i vreme - Karl Faberže (3)


Karl Faberže je bio veliki umetnik i čovek. Skroman i uzdržljiv poštovao je svoje saradnike i davao slobodu ispoljavanja njihove kreativnosti. Majstori su imali slobodu da biraju pomoćnike i šegrte. Veoma je cenio kreativnost mladih i podsticao je njihov rad. U kompaniji su radile čitave porodice, poštovane i nagrađivane od Faberžea. Sam je bio uzor i uživao poštovanje a njegova dela su plenila kupce iz celog sveta. Savremenci su o njemu govorili da je inteligentan i kreativan sa velikim smislom za humor a uvrede i zlonamernike je izbegavao. Bio je nepoverljiv u papire i poslove je  ugovarao usmeno i veoma lično. 



Faberžeovo jaje "Prolećno cveće (1886)

Široko obrazovanje, upoznat sa istorijatom nakitske umetnosti Zapada i Istoka, Faberže je stvorio svoj jedinstveni stil. Uspeo je da ujedini i asimiliše sve oblasti koje su ikad poznavale posao izrade nakita, klasicizam i barok, savremeni i gotski, renesansni i rokoko stil. U delima njegovih majstora kulturni motivi Evrope i drevne Rusije, Indije, Kine, Japana i Persije, a posebno antike su jasno vidljivi. 



Faberžeovo jaje "Ružin pupoljak" (1895)

Faberže je takođe inovator u proizvodnji nakita. Radio je samo sa plemenitim metalima (platina, zlato, srebro) i dragim kamenjem. Za njega, nakit je bio prvenstveno umetnost.



Faberžeov nakit

U njegovim radovima su kombinovani materijali koji nikada ranije nisu korišćeni. Kombinovao je zlato i srebro sa kalajem i belim čelikom, gravirao emajlom za plemenite metale čija paleta je imala oko 500 boja. Niko nije mogao da reši zagonetku Fabržea: kako je postigao jedinstveni efekat igranja svetlosti na sjajnoj površini emajla, što je karakteristično za sve njegove proizvode.
 



Faberžeov nakit

Po rođenju Francuz, bio je veliki patriota i dušom vezan za zemlju Rusiju u kojoj je živeo ali je uvek isticao svoje nemačko poreklo. Za vreme prvog svetskog rata prekinuo je izradu nakita i proizvodio razne predmete za rusku vojsku, posuđe, tabakere i ostale upotrebne sitnice koje je car poklanjao vojnicima i oficirima. Sav novac iz inostranih banaka uložio je u Rusiju.

Napuštanje Rusije 1917. godine i odlazak u Rigu, kasnije u Nemačku, zatim u Lozanu, nije mogao da preboli. U Rusiji je ostavio sve jer ga nada u povratak nije napuštala. Posle oktobarske revolucije ostao je bez imovine. Nacionalizacijom kompanije ugasila se poslednja nada. U tuđini, u 71. godini života, bilo je kasno za novi početak. Skrhan i razočaran ostavio je ovaj svet, a svetu ostavio lepotu i sjaj vrhunske umetnosti zlatarstva... Jedna mala planeta koju su otkrili ruski astronauti nosi njegovo ime.


Priredila: Nadica Janić