O USAMLJENOSTI

... a priča teče dalje (18) 

U neprestanom maštanju i strahovanjima od svega oko nas, mi doživimo više nego što doživimo u stvarnosti, i to kroz ceo dugi čovečji život. Najveći deo naših nesreća bile su zato čisto imaginarne ili bezmalo preterivane, a čitave katastrofe kojih ste se bojali da ih ne doživite, nikada niste ni doživeli. Zbog tog imaginarnog sveta, naš život izgleda načinjen od hiljadu života, a naša sudbina od hiljadu sudbina.

Samo udubljivanjem u svoju ličnost, čovek uspe da bolje pozna i prirodu drugih ljudi, i odmeri svoje odnose prema stvarima i najzad, da bar donekle potisne iz sebe naš urođeni mračni strah od života. Što čovek duže vremena živi u društvu, on sve više živi u strahu; i osamiti se, to znači u mnogom pogledu, lečiti se od straha.

Usamljen čovek je jedini čovek oslobođen. I samoća je jedino mesto gde se ne strahuje. Usamljen čovek se najmanje boji gubitaka, pošto usamljeniku najmanje treba. Pećinski čovek se jedino bojao jače životinje nego što je on, dok današnji društveni čovek živi u strahu od hiljadu priviđenja. Uglavnom, izvor sve njegove bede na zemlji, jeste strah više od priviđenja nego strah od stvarnih mogućnosti.

Jovan Dučić

Foto: Elena Kalis
Izvor: Sebastian Art

Priredila: Nadica Janić

A ŠTA SAM JA

... a priča teče dalje (17) 

Evo jedno jutro kad život izgleda podnošljiv, jer događaji koji nas udaraju, pa dižu ili satiru, donose i mogućnost velikih, neočekivanih unutrašnjih promena i preobražaja.

Ja bih mogao kazati kakvi su ti događaji, jer sam ih godinama osećao na sebi; oni su i učinili od mene ono što sam. Uostalom, njih svi znaju koji znaju mene. To bi bilo lako. Ali teže je, nemoguće je kazati išta o promenama i preobražajima koji te događaje prate. A sve i kad bih mogao, ja to ne bih nikad rekao. Nisam lud. Ja bih se tako lišio upravo onog od čega i zbog čega živim.

I stoga – ja ćutim i živim.

(Ivo Andrić)

Radoman Raco Stanišić:

TEMATIZACIJA „ZNAKOVA PORED PUTA“

Poglavlje: "A šta sam ja"

Izdanje: Fondacija Radoman Raco Stanišić

Podgorica, 2005.

Godišnjica smrti Ive Andrića: 

ŠTA SANJAM I ŠTA MI SE DOGAĐA...

http://tamoiovde.wordpress.com/2012/03/13/sta-sanjam-i-sta-mi-se-dogada/


Priredila: Nadica Janić

_________________________
I added cool smileys to this message... if you don't see them go to: http://s.exps.me

O STAROSTI

 ... a priča teče dalje (16) 

Starost ne voli proleće.

Buđenje.

Pesak u očima.

Starost je spora, prikrivena.

Inertnost.

Nestaju boje.

Starost ignoriše stvarnost.

Neutešno.

Telo se osipa.

Nadica Janić

"Aeternalis"
Foto: Nadica Janić

MESTO GDE ŽIVI ON

Iz sveske na široke linije (16)


Znala je da postoji
da drugoj obali Reke
iza topola, tamnih oblaka, daljina...

Zapad je bio iza njenih leđa
i gledala je kako poslednji zraci
boje prostor gde živi On.

Znala je srcem da i On nju čeka...
Njemu je zapad bio pred licem
i zasenio je njen lik.

Šaputala mu je najlepše reči
koje su treperile i slivale se niz Reku.
Volela je njegovo lice, osmeh... I čekala.

Dugo je trebalo da On prepozna Nju.
Sada odlazi ujutro na Reku.
Mesto gde Sunce izlazi živi On.


Nadica Janić

"Mesto gde živi On"
Foto: Nadica Janić

SKLAD

Iz sveske na široke linije (15)


Sunčani dani su za nju eliksir.

Oblači trenerku i brzim koracima ide u susret...

Stvara se osećaj iščekivanja.

Srce bi se uznemirilo, telo postajalo toplo i napeto.

Što je više ubrzavala korak

osećala je sve veće zadovoljstvo.

Sivi februarski dani stvarali su tugu.

„Sve iz tela dolazi“, govori sebi. Uključuje muziku i vežba.

Svaki mišić postaje napet... donosi rasterećenje, lakoću.

„Ljubav ne traži svoje...“ -  čežnja je greh.

Ljubav mora biti tiha, sanjiva, skrivena...

zapisala je u Plavu svesku, sveža i raspoložena.

Nadica Janić _________________________

I added cool smileys to this message... if you don't see them go to: http://s.exps.me

IZMEĐU DVE OBALE

Iz sveske na široke linije (14)

Još sanjiva, uzela je svesku sa stolčića i zapisivala san.

Široke linije, kao obale, su se razmakle

i slike sna su proticale...

„Smejali smo se. Ne znam zašto.

Kao da su se sve naše želje pretvorile u jedan trenutak sreće“,

završila je opis svog sna.

Ustala je, i kao robot, ispražnjenog srca,

počela da ispunjava svoj životni prostor

ustaljenim obavezama i navikama.

„Čuvam suze iza pogleda.

Sreća se događa drugima, kažu...

Pišem stihove i rasipam zlatne trenutke pred nepoznate oči.

Ruke su mi hladne, prazne...

Osipam dane. Telo, svežina - nestaće...“,

poveravala se Plavoj svesci na široke linije, pred san.

Nadica Janić

GULIVER

... a priča teče dalje (15)

Scenarij i režija: Zdenko Bašić
GULIVER movie from BASIC MANUAL on Vimeo.

Vetar se zbunio.

Sunce je izgubilo Zapad...

Ostali su

Nebo i Zvezde, Sunce i Mesec.

Više nije bilo Istoka i Zapada.

Niti Juga... A ni Severa. 

"Apokalipsa"

(akril na lesonitu, 50 x 50 cm) 

Autor: Nadica Janić