Dragi prijatelji, želim Vam srećnu Novu 2012. godinu.

VREME BILANSA

... a priča teče dalje (11)

On ima sve. Slavu, imovinu, novac.

Ona ima dovoljno. Pobedila je sujetu.

On beži od sebe. Putuje, traga... praznog srca.

Ona beži u sebe... I  čuva oboje u svom srcu.

Nadica Janić

BALADA O ISKRI I DEČAKU

Priče iz Usnulog grada (16)

Na svom putu između Neba i Zemlje, Iskra je u Čarobnoj šumi srela čudesnog dečaka koji se igrao Vatrom.

“Dođi da se igramo“, pozvao je najlepšim glasom.

“Ne smem. Sagoreću“, odgovorila mu je drhtavim glasom i uzdigla se na svoje Nebo.

Ujutro je opet krenula u Čarobnu šumu. Dečak se igrao Vodom.

„Dođi da se igramo“, pozvao je najlepšim osmehom.

„Ne smem. Ugasiću se“, tiho mu je odgovorila i tužna se vratila na Nebo... Svu noć je padala kiša.

Treće jutro je otišla u Čarobnu šumu jer više nije mogla da svetli bez njega. Zatekla ga je kako dugom slika vatru, vodu, nebo i šumu.

„Dođi da se igramo“, pozvao je najlepšim pogledom.

Nije se bojala. Poklonila mu je Paunovo pero i ušla u sliku. Tu je ostala zauvek pretvorivši se u Sunce.

Dečak je patio za njom. Voleo je kao sićušnu Iskru. Od njegovih suza postala je nova duga. Nastavio je da slika. Čarobna šuma se pretvorila u njegove slike. U svakoj je bila Svetlost, ali samo u jednoj Sunce.

Nadica Janić

"Čarobna šuma"

(akril na papiru; 21 x 30 cm)
Autor: Nadica Janić

U MREŽI

Sećanje (1)

Osećam lepljive niti na telu. Borim se da izađem iz mreže. Zadovoljan izgled na njegovom licu. Ne mogu da pomerim noge, a htela bih da bežim. Njegove maljave ruke mi dodiruju grudi.

Probudila sam se u groznici. Drhtala sam i u strahu upalila lampu. Temperatura je bila visoka. Da li da ga budim? Trebao mi je čaj i da me neko drži za ruku.

...

Sećam se dečaka sa kojim sam se igrala svih dečjih igara. Uvek je želeo da bude jači i pametniji. Uživao je u mom strahu.

Jednom mi je pokazao kutiju šibica:

„Pogodi šta u njoj ima?“

Stavio mi je na uvo da čujem šum iz nje. A onda je otvarao... polako, tek toliko da bi dlakavi krak pauka provirio iz kutije.

Vrištala sam i bežala... A on se smejao.

Nadica Janić

SAN O BESKRAJU

Iz sveske na široke linije (12)

Pun mesec nad Dunavom...

Poleteli smo u beskrajne prostore sna.

Zatvorio se krug. Osećam punoću dovršenosti i duhovnu snagu da odem na novi izvor radosti, mira i svetlosti. Ne tražim više svoje lice u odrazu prolaznosti voda.

Teče Dunav... Obale se razmiču. Nestaju. Očišćeni od mladalačkih želja i strasti, vidimo naša nova lica.

Nadica Janić

"San o beskraju"
Foto: Nadica Janić

OČE-NAŠ... koji jesi...

... a priča teče dalje (10)


GLADNI TUŽE SINOVE
Samo u Novom Sadu više od 600 roditelja izvelo pred sud svoje potomke

„Veliki broj starih u Srbiji žrtve su, ne samo prevaranata koji žele da se domognu njihove imovine, već i sopstvene dece koja o njima neće da vode računa. Međutim, neki su rešili da „okrenu list“.

U tome im je pomogao novi zakon o socijalnoj zaštiti, po kom deca imaju obavezu da izdržavaju ostarele roditelje... Nijedno staro lice ne može da dobije socijalnu pomoć ako ima radno sposobno dete koje neće da ga izdržava, osim ako ne pokrene tužbu.

Većina se, međutim, ustručava da tuži sopstvenu decu sve dok ne dođu na sam rub egzistencije.“

Izvor: Novosti, 16. decembar 2011.


...

OČE-NAŠ... koji jesi...

Drhtava, stara ruka

ispisuje ime svoga sina 

na tužbi za komad hleba.

Držao ga je na krštenju,

ljubio, hranio. 

Dao mu krila...

Iznemogla starica

na Suvoj planini

ne zna da napiše ime.

Prala je veš na reci

i za njih uvek čuvala

poslednji komad hleba.

Nadica Janić 

SAN U NOĆI PUNOG MESECA

Iz sveske na široke linije (11)

Na obali smo. U sumrak. Pun mesec izlazi. 

Ušli smo u vodu. Talasi trepere i krive sliku na vodi.
Eho tvog glasa: "Hoću u tvoju dušu. Uzmi me!"
Voda je prestala da treperi.
Tvoje i moje lice se jasno ocrtavaju u vodi.

Uzimaš me za ruku i ležemo na travu. Grlimo se. Ne osećam telo.
Šapušeć mi: „Ti si pesma svih pesama, ljubavi nedorečena.“

"Magija"
Foto: Nadica Janić

U besanim noćima punog meseca slike snova i jave su se dopunjavale. Rasipala je stranice života po memljivim hodnicima duše. Eho neizgovorenih reči je probijao zidove. Otvarala je svesku i pisala svoje nedosanjane noći. Kada bi se umorila, uzimala je pismo koje joj je dao jednog novembarskog dana, kada avion nije poleteo zbog magle, i upijala u prazno srce ispisane reči:

„Ti si pesma svih pesama, ljubavi nedorečena.“

Nadica Janić

MAGLA

Iz sveske na široke linije (10)

Sedimo među mekanim šarenim jastučićima. Na stolčiću dve šolje sa čajem od jabuka i cimeta i tacna sa vanilicama. Stavljam ti mali, beli kolačić u usta i dodirujem usne. Ispijaš čaj nevoljno, polako, u malim gutljajima.

Poljupci sa ukusom vanile...

Daješ mi koverat:

“Otvori kada odem“.

...

Probudio je miris tosta i pevušenje iz kuhinje.

Avion nije poleteo zbog magle.

Koverat nije otvorila.

Nadica Janić

PRED PRAZNIKE

... a priča teče dalje (9)

Blješti lažna raskoš svetiljki.
Kič puzi po gradu.
Jeftine radosti u rukama apatičnih ljudi.
Pored kontejnera, napušteni psi i ljudi
razvlače kese...


Nadica Janić

PARALELNI SVETOVI

... a priča teče dalje (8)

Udobna stolica. Mala crna ploča i MIŠ.

(Pisaći sto. Sveske, boje, crteži, knjige...)

Fotelja. Velika crna ploča i DALJINSKI.


Nadica Janić

POGLED IZA...

Priče iz Usnulog grada (15)

Odlučio je da nestane iz njihovog, nekada srećnog života.

(Da privremeno umre.)

Isključio je mobilni telefon. Otišao u vikendicu na obali reke. Poneo je samo nekoliko ličnih stvari, boks papira i pisaću mašinu.

Pošto je „umro“ (na način kako je odlučio), svaki dan je ispisivao po deset stranica teksta o svom bivšem životu. Dok je pisao, čudio se mnogim stvarima koje je uradio. Postao je sebi stran, dalek...
A kada je pisao o njoj, više i nije bila tako lepa i dobra i pokajao se što je zbog nje odlučio da umre.

Nadica Janić

DRUŽENJE

... a priča teče dalje (7)

Zakazale smo mejlom

sastanak u pet na skajpu.

Kolače sam izguglala

i skinula numeru sa ju tjuba.

Udobno zavaljene pored kompa

srkale smo nesicu...

Nadica Janić

BELI SAN

Iz sveske na široke linije (9)

Neprozirna, bela jutarnja magla zastrla je prozor.
Soba miriše na bele hrizanteme.
Na stolčiću pored kreveta rasute beleške, pohabana knjiga i
otvorena sveska sa započetim tekstom:

„Čujem tvoje srce kao korake po snegu.
Pričaš mi o Lari, o zavejanom dvorcu i belim noćima...“


Nadica Janić

 "Bele noći"
Foto: Nadica Janić