DODIR VETRA

Iz sveske na široke linije (19) 

"Igra svetlosti"
(mixed media; 10 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić

Prolećni vetar je donosio nemir i žudnju. Zatvorila sam oči. Vetar je uplitao san u kosu. Prilazim mu u dugoj, lepršavoj letnjoj haljini. Provlačim prste kroz njegovu kosu. Grli mi struk i privlači k sebi. Dodir usana i želja...

Vetar je stao. Otvorila sam oči. Senka je nestala. Ostao je miris njegove kose i toplina u šakama. Grčevito sam nastavila da slikam. Poslednji potez četkicom je poništio (možda - oživio) njegov lik.

----------

Aprilsko jutro. Na stolu u vrtu ohlađena kafa i otvorena „Plava sveska“. Njegov lik ispred zatvorenih očiju. Vetar se igra mojom kosom... Prišla sam mu. Osećam njegove ruke oko struka. Provlači prste kroz moju kosu. Grč u grlu... 

Vetar je stao. Otvorila sam oči. Zatvorila „Plavu svesku“. 
Jednom sam već u jednoj pesmi, davno, napisala:

„Vetar je samo hteo da jače pomeri lišće“.

Nadica Janić