Iz sveske na široke linije (17)
Svežina avgustovskog sutona. Uzdigla se crvena kugla i boji vodu. Nijanse crvene i ljubičaste se razlivaju stvarajući čarobnu boju vode. Oblaci prave senke i Dunav je u treptaju, uzburkan, strastven, snažan.
Živi sam na splavu sa svojim snom, sa našom tajnom... Mala kuhinja, improvizovano kupatilo i soba za spavanje. Najlepša je terasa. Drvenu ogradu, sto, stolice i klupu je sam napravio. Fenjer ispred sobe. I nameštaj u sobi - široki krevet, orman i dva noćna ormančića je sam napravio i na njima uradio reljefne slike. U uglu je lampa sa izrezbarenim drvenim postoljem. Posteljina bela sa rasutim plavim ljubičicama.
U noći punog meseca oseti po dašku vetra, po mirisu vode, po treptaju u sebi da dolazim. A ja se spremam celo popodne za naš susret. Kupam se u mirišljavim solima, mažem telo eteričnim uljem.
Uplela sam kosu, obukla dugu svilenu haljinu. Obula sam lagane sandale i ponela ceger sa još toplim čokoladnim kolačićima i čajem od poljskih trava.
Sanja na klupi.
Zatvorio je oči. Poželeo je San za sanjanje... i ja sam već bila pored njega.
Zatvorio je oči. Poželeo je San za sanjanje... i ja sam već bila pored njega.
Sanjam na klupi.
Zatvorila sam oči. Kao lahor, dodirujem usnama njegov obraz. Ne otvara oči. Obujmio mi je struk. Privukao k sebi.
- Mirišeš na ljubičice, šapnuo je i grlio me u snu.
Prvi znaci zore. Svežina noći ispunila je moju sobu. Miriše na ljubičice.
Нема коментара:
Постави коментар