"Postoji jedno carstvo u kojem živimo - zove se književnost...
"Plavi safir" je zbornik koji je spojio nebo, more, dragulje, talase, bisere, lelujajuće, krivudave reke, koje udare svako srce snagom nezaustavljivih talasa poezije i proze.
Poseban utisak ostavlja trud i požrtvovanost spisateljice Radice Matuški, umetnice koja svim svojim srcem ulazi u borbu sa burom i talasima ne bi li prenela sva ova divna dela do novog kraljevstva, do neke nove obale, gde reči još uvek caruju i vladaju ljubavlju i toplinom."
Sanja Radovanović, pisac
(Izvod iz "Reč o knjizi")
Međunarodni zbornik
PLAVI SAFIR
PLAVI SAFIR
Izdavač:
Radica Matuški i"Galaksijaniš", Niš, 2018.
SAN BOJE TIRKIZA
U našoj drvenoj kućici sve je skladno, uredno, toplo... Kupatilo je belo sa zelenom kadom. Spremila sam meke, bele peškire i mirišljavu so za kupanje. Dok se kada puni, podigla sam kosu, svukla odeću i stavila na ivicu kade čaše sa sokom od kupina.
Voda je prozirna, tirkizno-zelena. Kao na izvoru. Ugasila sam svetlo i upalila lampicu na ogledalu. Dve zagrljene senke na zidu iznad kade. Skida mi šnalu i spušta kosu niz leđa.
- Neka bude mokra. Neka me dodiruje u vodi.
Nežno mi mazi vrat. Ljubi ramena. Osećam golicljivi dodir lančića i kamenčića na vratu. Okrenuo me ka ogledalu.
- Pogledaj, šapnuo je.
U ogledalu je zatreperila tamno-zelena boja tirkiza. Poljubio mi je kapke.
- Te oči tvoje zelene..., pevao je i grlio me u vodi.
Probudio me zvuk letnjeg pljuska. Ruka mi je bila na znojavom vratu, na tirkiznom privesku.
SAN BOJE LJUBIČICE
Svežina avgustovskog sutona. Uzdigla se crvena kugla i boji vodu. Nijanse crvene i ljubičaste se razlivaju stvarajući čarobnu boju vode. Oblaci prave senke i Dunav je u treptaju, uzburkan, strastven, snažan.
Živi sam na splavu. Mala kuhinja, improvizovano kupatilo i soba
za spavanje. Najlepša je terasa. Drvenu ogradu, sto, stolice i klupu je sam
napravio. Fenjer ispred sobe. I nameštaj u sobi - široki krevet, orman i dva
noćna ormančića je sam napravio i na njima uradio reljefne slike. U uglu je
lampa sa izrezbarenim drvenim postoljem. Posteljina bela sa rasutim plavim
ljubičicama.
Živi sam na splavu, sa svojim snom, sa našom tajnom...
Živi sam na splavu, sa svojim snom, sa našom tajnom...
U noći punog meseca oseti po dašku vetra, po mirisu vode, po
treptaju u sebi da dolazim. A ja se spremam celo popodne za naš susret. Kupam
se u mirišljavim solima, mažem telo eteričnim uljem.
Uplela sam kosu, obukla dugu svilenu haljinu. Obula sam lagane
sandale i ponela ceger sa još toplim čokoladnim kolačićima i čajem od poljskih trava.
Sanja na klupi.
Zatvorio je oči. Poželeo je San za sanjanje... i ja sam već bila pored njega.
Zatvorio je oči. Poželeo je San za sanjanje... i ja sam već bila pored njega.
Sanjam na klupi.
Zatvorila sam oči. Kao lahor, dodirujem usnama njegov obraz. Ne otvara oči. Obujmio mi je struk. Privukao k sebi.
Zatvorila sam oči. Kao lahor, dodirujem usnama njegov obraz. Ne otvara oči. Obujmio mi je struk. Privukao k sebi.
- Mirišeš na ljubičice, šapnuo je i grlio me u snu.
Prvi znaci zore. Svežina noći ispunila je moju sobu. Miriše na
ljubičice.
Nadica Janić
Нема коментара:
Постави коментар