SAN U NOĆI PUNOG MESECA

Iz sveske na široke linije (11)

Obala Dunava - Novi Banovci
Foto Nadica Janić

Na obali smo. U sumrak. Pun mesec izlazi. Ušli smo u vodu. Talasi trepere i krive sliku na vodi.
Eho tvog glasa: "Hoću u tvoju dušu. Uzmi me!"
Voda je prestala da treperi. Tvoje i moje lice se jasno ocrtavaju u vodi.

Uzimaš me za ruku i ležemo na travu. Grlimo se. Ne osećam telo.
Šapušeć mi: „Ti si pesma svih pesama, ljubavi nedorečena.“

-----------

U besanim noćima punog meseca slike snova i jave se dopunjuju. Rasipam stranice svog života po memljivim hodnicima duše. Eho neizgovorenih reči probija zidove. Otvaram svesku i pišem  svoje nedosanjane noći. Setna, uzimam pismo koje mi je dao jednog novembarskog dana, kada avion nije poleteo zbog magle, i upijam u prazno srce ispisane reči:

„Ti si pesma svih pesama, ljubavi nedorečena.“

Nadica Janić