DODIR VETRA

Iz sveske na široke linije (19) 

Prolećni vetar je donosio nemir i žudnju. Zatvorio je oči. Vetar je uplitao san u kosu. Prilazi mu u dugoj, lepršavoj letnjoj haljini. Provlači prste kroz njegovu kosu. Grli joj struk i privlači k sebi. Dodir usana i želja...

Vetar je stao. Otvorio je oči. Senka je nestala. Ostao je miris njene kose i toplina u šakama. Grčevito je nastavio da slika. Poslednji potez četkicom je poništio (možda - oživio) njen lik.

...

Aprilsko jutro. Na stolu u vrtu ohlađena kafa i otvorena „Plava sveska“. Njegov lik ispred zatvorenih očiju. Vetar se igra njenom kosom... Prišla mu je. Osetila je njegove ruke oko struka. Provlači prste kroz njegovu kosu. Dodir usana. Grč u grlu... 

Vetar je stao. Otvorila je oči. Zatvorila je „Plavu svesku“. 
Jednom je već u jednoj pesmi, davno, napisala:

„Vetar je samo hteo da jače pomeri lišće“.

Nadica Janić

"Igra svetlosti"
(mixed media; 10 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić