Duša slovenska (17)
Voda predstavlja mesto nastanka svih egzistencijalnih potencijalnosti. Početak je i kraj svega u svemiru i predstavlja prvi oblik materije. Voda i vatra su dva elementa u sukobu koja će se na kraju prožeti i sjediniti. Predstavljaju ukupni polaritet u elementarnom svetu. Vatra i voda su povezani sa ocem nebom i majkom zemljom. Toplota i vlažnost su nužni za život, a „goruća voda“ je jedinstvo suprotnosti.
Voda simbolizuje vlažnost i cirkulaciju života, nasuprot smrtnoj statičnosti suvoće. Simbolizuje ponovno oživljavanje i ulivanje novog života, pa se otuda primenjuju obredi krštenja vodom, čime se simbolično spira i osvećuje novi život.
Vode vrela života izviru iz korena drveta života u središtu raja. Kao kiša, voda predstavlja plodnost, osemenjujuću moć boga neba. Kao rosa, označava duhovno okrepljenje i blagoslov. Ronjenje je simbol traganja za tajnom života. Hodanje po vodi označava prevazilaženje uslova pojavnog sveta. Prelaz preko vode je simbol prebacivanja iz jednog ontološkog stanja u drugo.Tekuća voda je „voda života“ ili „živa voda“ i simbolizuje je talasasta linija, spirala ili meandar. Uzburkne vode simbolizuju promene, iluziju i taštinu života.
Voda, kao i svi simboli, ima oprečno značenje. Ona je izvor života i izvor smrti – ona stvara i razara. U hrišćanskom predanju voda simbolizuje izvorište stvaranja. Ona je majka i materica. U Bibliji su zdenci u pustinji i vrela što se pokazuju nomadima, mesta radosti i čuda. Uz izvore i zdence zbivaju se najznačajniji susreti i kao sva sveta mesta, imaju jedinstvenu ulogu. Kraj njih se rađa ljubav i sanjaju venčanja... Pohod Jevreja i put svakog čoveka za vreme njegovog zemaljskog hodočašća, srasli su u njegovom spoljašnjem i unutrašnjem dodiru sa vodom, jer ona biva središte mira i svetlosti.
Stari i Novi zavjet slavi dobročinstvo vode. U Starom zavjetu voda je simbol života a u Novom zavjetu simbol Duha. Bog se upoređuje sa prolećnom kišom, s rosom koja cveću daje rast, sa svežim vodama koje teku s gora, s bujicom koja napaja. Pravednik je nalik na vrtove uz obale reke, na kedrove što rastu pokraj vode. Duša se javlja kao suva i žedna zemlja koja traži vodu. Čeka objavu Boga kao što isušena zemlja žudi da je natope kiše.
Bog daje i tajanstvenu vodu – mudrost. U srcu mudraca prebiva voda. On je nalik na bunar i vrelo a reči njegove imaju snagu bujice. „Srce je bezumnikovo kao vrč razbijen koji ne drži nikakve spoznaje.“ Po crkvenim ocima Duh Sveti uliva dar mudrosti u žedna srca. U Novom zavjetu Isus se otkriva kao Gospodar žive vode. On je izvor: „Ako je ko žedan, neka dođe k meni; i neka pije ko vjeruje u mene.“ Iz njegovih grudi izvire voda kao iz Mojsijeve stene. Na krstu, pod kopljem, potekla je Hristova krv i živa voda.
U hebrejskoj tradiciji „vode Tore“ su životodavne vode svetog zakona. Pri stvaranju sveta „duh Božji dizaše se nad vodama“. U hrišćanskoj tradiciji voda označava regeneraciju, obnovu, očišćenje, posvećenje, krštenje. Hrist je kladenac života. Živi izvor je Devica Marija. Voda pomešana sa vinom je, mešanje ljudskog i božanskog pri ovaploćenju. Hrist je vino, a voda je sjedinjenje duha u telu. Umerenost je u hrišćanskoj ikonografiji prikazana kao voda pomešana sa vinom.
Živa voda, voda života je kosmogonijski simbol, sadrži smisao večnosti i onaj koji pije živu vodu već učestvuje u večnom životu. Budući da živa voda očišćuje, isceljuje i podmlađuje, uvodi u večnost. Sveti Duh među različitim elementima odabira vodu jer od Stvaranja se javlja kao savršena, plodonosna i jedinstvena, sasvim prozirna tvar. Sama po sebi poseduje moć očišćenja te se smatra svetom.Otuda njena upotreba u obredima pranja. Svojim svojstvom briše svaki prekršaj i svaku ljagu.
Desanka Petrov-Morar, „Krštenje“
(1991, ulje na platnu; 30 x 40 cm)
Voda života je milost Božja. Ali voda može značiti i smrt. U Bibliji velike
vode najavljuju iskušenja. Provale voda je simbol velikih nedaća. Voda smrti
kažnjava grešnike a ne pogađa pravednike koji ne treba da je se plaše.
Voda je simbol dvojnosti onoga gore i onog dole: vode kiše – vode mora. Prva je
čista, druga prljava. Ako je čista, stvara dobro i očišćuje; ako je gorka,
stvara prokletstvo. Reke mogu biti dobrohotne ili nemirne - pohotne što donose
zlo i nered. („Opaki su poput mora uzburkanog.“ „Spasi me Bože: vode mi dođoše
do grla.“ „U dugoko blato zapadoh.“) Gorke vode označavaju čemer srca. Čovek
mora da prođe kroz gorke vode kad postaje svestan vlastite bede i da će se ta
sveta gorčina promeniti u radost.
U simbolici vode postoji podvojenost na površinu i dubinu vode. Plivati na
površini znači biti izložen pogubelji života jer iz dubine vreba neman. Duboka
voda (more, jezero) povezana je sa carstvom mrtvih ili krije natprirodna bića.
Donje vode su simbol haosa, a gornje su oblast sjedinjujućih voda. Podvodno
područje je simbol podsvesti. Izopačenje predstavlja mulj i blato.
Zaleđena voda izražava stagnaciju, mrtvu dušu, nedostatak duševne topline,
odsustvo osećaja koji oživljuje i stvara, a to je Ljubav.
MOJA
REKO
Šta žuboriš mi dok pijem tvoj vir bistar,
očima punih trava, šta odgovaram ti
nogama plašeći jato srebrnih riba,
punih bezglavog bega u vir viti!...
Čuješ li moj najnežniji šapat da te zagrlim vitku
i dugu i bistru, najčežnjiviju moju vodu,
dok ležim ti na tok, na tebe britku,
da ukradem ti toka slobodu...
i grlim, grlim te vitku.
A ti me ljubiš sve žešće zbog svega tog u meni
i opijaš me, najbolja reko dok bol tobom ode,
u beloj trenutnoj peni,
u neke druge vode...
Paun Petronijević
Dragan Mećavin, „Pava“
(2000, ulje na platnu; 40 x 40 cm)
(2000, ulje na platnu; 40 x 40 cm)
O tome kako je banatsko mesto Opovo
dobilo ime postoji u narodu i danas sačuvana legenda. Legenda se vezuje za lepu
seosku devojku Pavu koja se utopila prelazeći preko Tamiša. Njen otac, seoski
knez, idući pored reke dozivao je svoju jedinicu: „O, Pavo!“. Tako je nastao
naziv „Opavo“ pretvoren kasnije u današnje „Opovo“. Ova legenda najverovatnije
ima korene i u narodnom duboko zapretenom poimanju žrtvovanja, budući da po
dalekim paganskim verovanjima reka traži i uzima žrtvu. Po predanju, Pava je
devica uglednog roda, a žrtva je, po nepisanom pravilu, izabrana među čistim i
najboljim. Za uzvrat, reke pružaju narodu bogate darove. Po istom verovanju,
utopljena deca ili mlade devojke i mladići postajali su besmrtni.
Dragan Mećavin (rođen 1964. u Opovu, službenik) je u plavim tonovima beskraja
predstavio Pavu kao mladu devojku koja vaskrsava i stremi put neba, i na taj
način izrazio shvatanje zajednice o žrtvi i besmrtnosti.
Izvor:
PASTIR TRAŽI DNO NEBA
„Draganić“, Beograd, 2001.
Literatura:
F. Guirand - J. Schmidt, MITOVI I MITOLOGIJA
J.Chevalier - A.Gheerbrant, REČNIK
SIMBOLA
Za SRPSKU TELEVIZIJU USA priredila: Nadica Janić
Veza: Arhiva STV USA Stari sajt
STV USA Novi sajt
.JPG)
4 коментара:
Ovo je toliko prelepo, ovaj sajt! <3
Prelepo ,uzviseno ,obogacuje dusu
Objašnjenje prvih 10 stihova Biblije:
1.U početku stvori Bog nebo i zemlju.
2. A zemlja beše bez obličja i pusta, i beše tama nad bezdanom; i duh Božji dizaše se nad vodom.
(U prvom činu stvaranja planeta Zemlja NIJE IMALA OBLIK i bila je samo VODA, bez obličja, VODENA MASA BEZ OBLIKA)
3. I reče Bog: Neka bude svetlost. I bi svetlost.
4. I vide Bog svetlost da je dobra; i rastavi Bog svetlost od tame.
5. I svetlost nazva Bog dan, a tamu nazva noć. I bi veče i bi jutro, dan prvi.
(PRVOG DANA stvorena planeta Zemlja je samo VODENA MASA BEZ OBLIKA što znači da je Bog PRVO stvorio VODU, a zatim je po redosledu kao DRUGO stvorio SVJETLOST)
6. Potom reče Bog: Neka bude svod posred vode, da rastavlja vodu od vode.
(Kada se vodena bezoblična masa RASTAVI PO SREDINI sa SVODOM i odvoji se voda od vode, time se toj bezobličnoj masi vode DAJE OBLIK, a jedini mogući i logični oblik tako razdvojene vode je VODENA LOPTA okolo koje je nebo i vazduh u obliku SVODA, a iznad SVODA je isto takva VODENA LOPTA, to je oblik vodene lopte u vodenoj lopti, a između te dvije lopte je vazdušni prostor u obliku SVODA)
7. I stvori Bog svod, i rastavi vodu pod svodom od vode nad svodom; i bi tako.
(Kada se stvori SVOD i rastavi se voda pod svodom od vode nad svodom, jedini mogući OBLIK koji se dobija je oblik LOPTE u LOPTI, a između te DVIJE VODENE LOPTE je VAZDUŠNI PROSTOR koji nazivamo NEBO)
8. A svod nazva Bog nebo. I bi veče i bi jutro, dan drugi.
(SVOD naziva Bog NEBO i svod OKRUŽUJE vodenu loptu ispod i DAJE OBLIK VODI, tako nastaje VODENA LOPTA ispod i VODENA LOPTA iznad SVODA, dakle, jasno i razumljivo je da se nalazi lopta u lopti, a između te dvije vodene lopte je vazduh, ovim činom može da se stvori samo ovaj OBLIK)
9. Potom reče Bog: Neka se sabere voda što je pod nebom na jedno mesto, i neka se pokaže suvo. I bi tako.
10. I suvo nazva Bog zemlja, a zborišta vodena nazva mora; i vide Bog da je dobro.
Od MATERIJALNOG zemaljskog svijeta prvo je stvorena VODA i ona je bila u TAMI i Duh Božji se kretao iznad te VODE, a potom Bog stvara SVJETLOST i obasjava tu VODU, pa onda stvara SVOD i razdvaja vodu ispod svoda od vode iznad svoda time joj dajući OBLIK VODENE LOPTE koja je opet okružena drugom VODENOM LOPTOM, pa tek onda iz VODE POD SVODOM stvara KOPNO i zemljišno SUVO TLO.
Iz ovog jasnog opisa u Bibliji može li da se logično objasni neki drugačiji OBLIK planete Zemlje osim da je LOPTA ?
Bog jasno ističe da stvara PRVO VODU, sada je planeta Zemlja 70% površinom voda, ljudsko tijelo je 70% voda, Hristos se krštava u vodi mi se krštavamo vodom, bez vode nema materijalnog života, dok sa druge strane u svemiru nisu našli ni jednu jedinu kap vode, zašto ?
Jedino logično objašnjenje je da nematerijalnim duhovnim bićima kao što su Anđeli nije potrebna voda, oni su duhovna svjetlosna bića, Bog je stvorio vodu samo za tjelesna materijalna bića i stvorio je vodu samo tamo gdje postoji materijalni život, dakle samo na planeti Zemlji, jer u svemiru niko od Anđela nema potrebu za vodom i zato nema vode, logika je sasvim jasna i očigledna, zato samo mi uživamo u sveopštem izobilju potrebnom za tjelesni i materijalni život na Zemlji.
O postojanju vode i u Nebeskom Jerusalimu gdje boravi Bog Otac i Sin Božji Isus Hristos i svi sveti spašeni ljudi, jer Gospod Isus Hristos je i sada tamo u svom vječnom ljudskom tijelu i neki sveti ljudi su takođe podignuti i borave sada u Nebeskom Jerusalimu u svom ljudskom tijelu, pa je logično pretpostaviti da i u Nebeskom Jerusalimu postoji voda u tečnom stanju.
Biblija opisuje vodu u Nebeskom Jerusalimu, na čijem prestolu se nalazi Bog, upravo ovim riječima:
- Izvori žive vode
- Rijeke žive vode
- Rijeka vode života
Otkrovenje 7 glava:
17. Jer jagnje, koje je nasred prijestola, pašće ih, i uputiće ih na izvore žive vode;
i Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovijeh.
Jovan 7 glava:
38. Koji me veruje, kao što pismo reče, iz njegova tela poteći će reke žive vode.
Otkrovenje 22 glava:
1. I pokaza mi čistu reku vode života, bistru kao kristal, koja izlažaše od prestola Božijeg i Jagnjetovog.
2. Nasred ulica njegovih i s obe strane reke drvo života, koje rađa dvanaest rodova dajući svakog meseca svoj rod; i lišće od drveta beše za isceljivanje narodima.
3. I više neće biti nikakve prokletinje; i presto Božji i Jagnjetov biće u njemu; i sluge Njegove posluživaće Ga.
4. I gledaće lice Njegovo, i ime Njegovo biće na čelima njihovim.
5. I noći tamo neće biti, i neće potrebovati videla od žiška, ni videla sunčanog, jer će ih obasjavati Gospod Bog, i carovaće va vek veka.
Naučna, filozofska i religijska razmatranja značaja koji ima Voda:
https://youtu.be/fjBot-pPQEs
Постави коментар