SENKA

Priče iz Usnulog grada (26)

"Senka"
  Foto (selfi)  Nadica Janić

SENKA

Hladno, kišovito februarsko veče. Pali cigaretu. Gutljaj omiljenog pića... Senka porculanske figure stvara na zidu čudesne oblike plesa ljubavi. Zavaljen u fotelji, skinuo je naočare i zamagljenim pogledom posmatrao sliku koju je sanjao bezbroj puta pred zoru. 

U belom svilenom slipu ličila je na porculansku figuru. Duga, plava pletenica i prozirno belo lice. Žena bez godina. Kao okamenjena senka. 

„Želim te, trebaš mi, hoću te...“, šapnula je reči koje je video ispisane na zidu. Svaki treptaj svećica pretvarao je reči u plamene oblike ljubavne igre. Sela mu je u krilo. Njene tople usne na kapcima. Spuštaju se niz lice, dodiruju vrat. Toplina klizi niz grudi... Miriše na lavandu. Nabira slip i preko dodira svile oseća obline njenog tela. Mazno se izvija u krilu. Grli je. Toplina je postajala sve veća. „Želim te, trebaš mi, hoću te...“, šaputao je.

„Donela sam ti čaj“, reče supruga. „Pretoplo je i zagušljivo! Da otvorim?“ „Ne, nestaće senka!“ Nije čula njegov šapat. Otvorila je prozor i izašla iz sobe. Snažni talas vetra zamahnuo je zavesu. Krhki jauk porculanske figure. Svećice su se pogasile. Na dlan je nežno slagao njene delove i zaplakao. Zaiskrio je njen lik i reči na rastanku: „Čuvaj je ti, mili!“

Bio je februar. Dva dana ljubavi u malom hotelu predgrađa nepoznatog grada. Večernja šetnja. Pred izlogom kineske radnje suvenira, ličila je na devojčicu: „Vidi ovu figuru! Prelepa je!“ Stavili su je na ormanić pored kreveta. Svetlo lampe je stvaralo čudesne pokrete porculanske figure u urezanom cipkanom slipu. 

Nadica Janić

Objavljeno u Zborniku "Topla reč 7", septembar 2021. godine

 Korice knjige "Topla reč 7", 2021. godine
Izdavač: Udruženje slobodnih umetnika Australije
Uredila: Hadži Ljilja Plavšić