PRVOMAJSKI URANAK

Nemački prikaz Valpurgijske noći iz 17. veka

Sunny Celeste Profimedia

Praznik rada. Beograd pust. Po koji užurbani prolaznik...
Na televiziji snimci sa izletišta. Raskomoćenost. Puši se i cvrči roštilj na sve strane. Mnogi su dišli već u dva sata noću da zauzmu mesto.
Komentar voditelja:
- Ori se podrazumevana pesma "Đurđevdan".

Odlazak u prirodu 1. maja, rano ujutro, paljenje vatre, gozba i veselje uz muziku je paganski običaj Staroslovenskog naroda u čast prirode i posvećen je plodnosti i napretku. Narod je slavio početak leta, dolazak jakog sunca i odlazak zimske hladnoće. I danas postoji običaj u narodu da se 1. maja očisti i okadi kuća i bace nepotrebne stvari i svo đubre iz dvorišta i bašte i time otklone negativne sile koje vladaju u zimskom periodu. Prate se snovi u noći 30. aprila i daje im se sudbinsko značenje.

Od davnih vremena slavila se i noć između 30. aprila i 1. maja, zvana Valpurgijska noć, a dobila je ime po Valpurgi, franačkoj opatici, a potom i hrišćanskoj svetiteljki iz 8. veka. Valpugra je smatrana zaštitnicom od vradžbina i veštica, a kanonizovana je 1. maja.

Obeleževanje Valpurgijske noći potiče iz germanskog i nordijskog folklora, a u davna vremena verovalo se da je ovo noć kada su se okupljale veštice i kada je njihova moć bila najsnažnija. Ova noć spomenuta je i u Geteovom romanu "Faust". Ona se i dan danas praznuje širom Evrope, u Holandiji, Nemačkoj, Češkoj, Švedskoj, Sloveniji, Litvaniji, Letoniji, Finskoj, Estoniji...

Nadica Janić

SEĆANJE

 


Navire sećanje, iznenada, nečim izazvano. Nekada je to miris, dodir vetra na licu, muzika, cvet…

Pred san, kao utvara, uvuče se u dušu i razora spokoj. Sećanje na bol je jača od bola iz prošlosti. Sećanje na sretne dane je tiha seta, osmeh duše i blagosloveni smiraj.

Nadica Janić

SVETILIŠTE

 

"Gde Dunav ljubi Nebo"
Foto: Nadica Janić

Obala Dunava u Novim Banovcima. Široki vidik do Fruške Gore i Beograda. Mesto gde se molim, nalazim smirenje, utehu i suzama oslobodim dušu od bola. Voda sve nosi… A samo Nebo zna sve moje tajne, želje i snove. Mesto gde doživim punoću spoznaje Života.

Nadica Janić

SMIRENJE

 

Razmišljala sam u koju kategoriju na blogu da postavim video sa sajta Manastira Ribnica  

Redovno ga pratim. Reči monaha Arsenija ispunjavaju moju dušu, oplemenjuju svakodnevicu. Zato sam odlučila da bude u kategoriji "Crtice iz svakodnevice".

A šta je naša svakodnevica? Previše informacija. Briga. Uznemirenost. I gde je onaj osećaj smirenja i siguran korak kroz Dan?

“Smirenje je božanska osobina. Smirenje gde god caruje, bilo u porodici bilo u društvu, ma gde, ono uvek iza sebe izliva božanski mir i radost.” (Otac Tadej)

“Smiri se gordi čoveče i pobedi sebe u sebi. Istina je tu u tebi samom. Pobediš li sebe usrećićeš i sebe i druge. Osetićeš radost kakvu nikad nisi ni mogao zamisliti!” (Dostojevski)

„Smirenje je kada pobediš u sebi mnogo šta što znaš da nije dobro, pa se boriš jako dugo sa tim. Teško da se može uopšte zamisliti pravo smirenje, čak i u nekom, dobrom velikom manastiru. Bilo je religioznih ljudi koji su se na kraju plašili smrti. Hrišćanstvo nam je to dalo kao ideal da pokušamo da ostvarimo potpuni mir, bar na neko određeno vreme. A traganje za mirom je težak zadatak kojem se posvećujemo tokom celog života, ali to nikako ne znači da treba da stanemo i da prestanemo da se trudimo. Kada je srce ispunjeno unutrašnjim mirom, život je odeven u radost i lakoću. Zato, iako je teško postići smirenje, neprestano treba na njemu da radimo i da ga razvijamo kao svoju vrlinu“ (Vladeta Jerotić)

Nadica Janić

VREME

 

"Horizontala beskraja"

Foto: Nadica Janić

Tmurno februarsko jutro. Ustaljeni ritual ispijanja kafe u krevetu i pogled kroz prozor. Istok. Na vrhu drveta crna ptica. Njiše košava drvo a ona dugo opstaje na vrhu. Sama.

Moj rođendan. Broj proživljenih godina 75. Osipalo se moje vreme! Ispunjavala sam ga, propuštala, čekala… I čekam ga. Da nema te nade u Sutra bila bi prazna, bez snova.

A šta je Vreme? Vreme koje beleži sat? Vreme u obnavljanju života u prirodi? Vreme u čoveku? Nastajanje i nestajanje. Horizontala beskraja.

Nadica Janić

PISMO

NAJBOLJI LEK JE VOLJENI ČOVEK

„O mikrobima se ranije ništa nije znalo. I smejali su se naučnicima koji su pričali o malim životinjama koje izazivaju bolesti. A bile su dijagnoze koje nama danas izgledaju čudne: "umro od neuzvraćene ljubavi", " razboleo se od slomljenog srca", "dobio sušicu od razočarenja". Ovo su bili uobičajeni medicinski izveštaji običnih lekara. I sve je bilo sasvim razumljivo. 

​​Potom su mikrobe ipak priznali; ali još nije bilo jasno - kako ove zle male životinje napadaju one koji su tužni i napušteni. I arapski lekari pre hiljadu godina preporučivali su da se pacijentu dovede objekat njegove ljubavi. Da dovedu voljenu osobu, iako je iz daleke zemalje. A dok ide karavan, da mu se pokazuje portret voljene osobe ili čitaju pesame o spajanju voljenih. 

Tada su još bili korišćeni portreti, u dalekim predislamskim drevnim vremenima. Zašto ovo kažem, jer su i očevi psihoanalize tvrdili da je bolest usmerena na nekoga. Na nekog voljenog, važnog, značajnog. I rešavanje konflikta u odnosima vodi ka isceljenju. 

Uopšte, najbolji lek je voljeni čovek. Čak i ako je ljubav tajna, nije bitno. Čak i njegov portret će olakšati stanje; a pažnja i nežnost - potpuno će ga izlečiti. Ako je neko bolestan, nije dovoljno voljen. A u duši je - žudnja za voljenim. 

I desetine ljudi, želeći da ozdravi Čovek, traže samo jedno, najvažnije za njega - da ga nađe. Nađe i izleči. Da ga nazove ili napiše pismo neko ko ga može izlečiti. Zbog koga srce tajno plače...“ 

Anna Kirjanova

Izvor: Blog BebaMur 

Priredila: Nadica Janić

SLOBODA

"Znak"

Foto: Nadica Janić

Pogled u Nebo dopire do neslućenih Daljina. Otvara se vidik, svetao, bez magle slutnji, straha, nesigurnosti… Sloboda!

Nije sloboda biti bez stega drugih, bez obaveza i ograničenosti prostora i vremena. Sloboda je u prostranstvu duše oslobođene svih strasti i želja. Tada imaš sve, imaš Sebe.

„Hleb naš nasušni daj nam danas…
I ne uvedi nas u iskušenje no izbavi od Zla.“

Hvala Bogu! Hvala za zdravlje, snagu i unutrašnji osmeh.

Nadica Janić