PRVOMAJSKI URANAK

Nemački prikaz Valpurgijske noći iz 17. veka

Sunny Celeste Profimedia

Praznik rada. Beograd pust. Po koji užurbani prolaznik...
Na televiziji snimci sa izletišta. Raskomoćenost. Puši se i cvrči roštilj na sve strane. Mnogi su dišli već u dva sata noću da zauzmu mesto.
Komentar voditelja:
- Ori se podrazumevana pesma "Đurđevdan".

Odlazak u prirodu 1. maja, rano ujutro, paljenje vatre, gozba i veselje uz muziku je paganski običaj Staroslovenskog naroda u čast prirode i posvećen je plodnosti i napretku. Narod je slavio početak leta, dolazak jakog sunca i odlazak zimske hladnoće. I danas postoji običaj u narodu da se 1. maja očisti i okadi kuća i bace nepotrebne stvari i svo đubre iz dvorišta i bašte i time otklone negativne sile koje vladaju u zimskom periodu. Prate se snovi u noći 30. aprila i daje im se sudbinsko značenje.

Od davnih vremena slavila se i noć između 30. aprila i 1. maja, zvana Valpurgijska noć, a dobila je ime po Valpurgi, franačkoj opatici, a potom i hrišćanskoj svetiteljki iz 8. veka. Valpugra je smatrana zaštitnicom od vradžbina i veštica, a kanonizovana je 1. maja.

Obeleževanje Valpurgijske noći potiče iz germanskog i nordijskog folklora, a u davna vremena verovalo se da je ovo noć kada su se okupljale veštice i kada je njihova moć bila najsnažnija. Ova noć spomenuta je i u Geteovom romanu "Faust". Ona se i dan danas praznuje širom Evrope, u Holandiji, Nemačkoj, Češkoj, Švedskoj, Sloveniji, Litvaniji, Letoniji, Finskoj, Estoniji...

Nadica Janić