PISMO

... a priča teče dalje (42)

NAJBOLJI LEK JE VOLJENI ČOVEK

„O mikrobima se ranije ništa nije znalo. I smejali su se naučnicima koji su pričali o malim životinjama koje izazivaju bolesti. A bile su dijagnoze koje nama danas izgledaju čudne: "umro od neuzvraćene ljubavi", " razboleo se od slomljenog srca", "dobio sušicu od razočarenja". Ovo su bili uobičajeni medicinski izveštaji običnih lekara. I sve je bilo sasvim razumljivo. 

​​Potom su mikrobe ipak priznali; ali još nije bilo jasno - kako ove zle male životinje napadaju one koji su tužni i napušteni. I arapski lekari pre hiljadu godina preporučivali su da se pacijentu dovede objekat njegove ljubavi. Da dovedu voljenu osobu, iako je iz daleke zemalje. A dok ide karavan, da mu se pokazuje portret voljene osobe ili čitaju pesame o spajanju voljenih. 

Tada su još bili korišćeni portreti, u dalekim predislamskim drevnim vremenima. Zašto ovo kažem, jer su i očevi psihoanalize tvrdili da je bolest usmerena na nekoga. Na nekog voljenog, važnog, značajnog. I rešavanje konflikta u odnosima vodi ka isceljenju. 

Uopšte, najbolji lek je voljeni čovek. Čak i ako je ljubav tajna, nije bitno. Čak i njegov portret će olakšati stanje; a pažnja i nežnost - potpuno će ga izlečiti. Ako je neko bolestan, nije dovoljno voljen. A u duši je - žudnja za voljenim. 

I desetine ljudi, želeći da ozdravi Čovek, traže samo jedno, najvažnije za njega - da ga nađe. Nađe i izleči. Da ga nazove ili napiše pismo neko ko ga može izlečiti. Zbog koga srce tajno plače...“ 

Anna Kirjanova

Izvor: Blog BebaMur 

Priredila: Nadica Janić