TRADICIJA KUĆE FABERŽE

Ljudi i vreme - Karl Faberže (7)

Kuća Faberže poštovala je tradiciju tokom pravljenja uskršnjih jaja: svako jaje je čuvano u tajnosti. Ni sam car, kao naručilac izrade, nije znao kako će jaje izgledati, a ovo se nije promenilo ni sa promenom naručioca iz Aleksandra u Nikolaja. Takođe, izrada je morala ispunjavati tri uslova: oblik jaja, iznenađenje u vezi sa nekim događajem iz života carske porodice i treći uslov je da se delo ne ponovi. Kao i spoljašnjost jaja, i iznenađenja su bivala sve komplikovanija, čak toliko komplikovana da je ptičica, veličine oko 2 cm, u krošnji lovorovog drveta (jaje “Lovorovo drvo”) mahala krilima, vrtela glavom, otvarala kljun i pevala.

Faberžeovo jaje "Lovorovo drvo" (1911)

U godinama koje slede dizajn se komplikovao, trajanje izrade produžavalo, očekivanja su rasla, ali jaja su se nizala. Po nekoliko juvelira bivalo je zaposleno na jednom jedinom jajetu, dok je Karl postavljao zahteve dizajnerima, usvajao ili odbijao njihove predloge i dorađivao ih. Izrada carskih uskrnjih jaja počinjala je u Svetu nedelju pred Uskrs, trajala godinu dana i završavala se na Svetu nedelju pred Uskrs. Na pitanja naručioca o toku izrade i ideji, Faberže je jednostavno odgovarao: “Bićete zadovoljni”. 

Dizajn jaja je bio inspirisan umetničkim delima koja je Faberže preslikavao tokom svojih poseta Ermitažu a neke od tema su bile vezane za istoriju carske porodice. Zanimljivo je da sam Faberže nije zapravo napravio ni jedno jaje, već je posao bio podeljen specijalizovanim radionicama, a glavni majstori za njihovu izradu su bili Rus Mihajlo Perčin i Jevrejin Henrik Vingštrem. 

Za osnovu jaja je korišćen poludragi kamen, a Faberže je eksperimentisao sa tehnikom delimično providnog emajla. Uspeo je da dođe do 140 nijansi dok se u to vreme koristilo samo nekoliko boja u toj tehnici. Najčuveniji je bio emajl u boji ostrige koji je menjao boju u zavisnosti od ugla pod kojim pada svetlost. U izradi su još korišćeni srebro i paladijum, a prilikom završnog ukrašavanja nije se štedelo na rubinima, smaragdima i dijamantima.

Faberžeovo "Krunidbeno" jaje (1897)

Najvrednije Faberžeovo jaje je “Krunidbeno” (1897). Visoko je 12,7 centimetara, u crvenkastozlatnoj ljusci, a naručio ga je car Nikolaj II za caricu Aleksandru. Prekriva ga pregršt svetlucavih dijamanata sa ugraviranim caričinim monogramom. U njemu je i minijaturna kočija sa kojom se buduća carica Aleksandra prevezla do Kremlja gde je obavljeno krunisanje. 

Zlatna kočija - Muzej Ermitaž

Jaje je bilo miljenik carice Aleksandre. Osim što slavi dan kada je Aleksandra postala carica cele Rusije, 14. maj 1896, ono sadrži identičnu minijaturu kočije iz doba Katarine Velike, u kojoj je Aleksandra vožena na krunisanje. Iako je replika dugačka svega 5 cm, vrata kočije se otvaraju, točkovi okreću i skreću, a unutrašnjost kočije je obložena skarletnim jastučićima. 

Karl Faberže, koji je davao početne ideje za dizajn jaja, i koji je veoma dobro poznavao život Romanovih, procenjivao je šta bi bilo adekvatno da se napravi koje godine. Određena jaja su u vezi sa nekim detaljem iz života carske porodice, druga prate tadašnja aktuelna dešavanja u Rusiji, ali bilo je i onih koja se vode parolom da je za umetnost dovoljno samo lepota. Svako jaje je bilo remek delo za sebe.

Faberžeovo jaje "Sećanje na Azovu "(1891)

Godine 1891. Faberže je uradio jaje „Sećanje na Azovu“, izvajano od zelenog jaspisa (smaragda) sa šarama izvezenim od zlata i dijamanata u stilu Luja XV. Jaje je inspirisano burnim periodom u carskoj porodici. Kao iznenađenje sadrži minijaturnu repliku istoimenog ratnog broda na koji se mladi Nikolaj, tada carević i prestolonaslednik, ukrcava na nagovor roditelja i polazi na dužu plovidbu u cilju, kako kažu car i carica, „širenja vidika“. Tračevi, međutim, govore suprotno. U to vreme Nikolaj je bio u vezi sa Matildom, balerinom Kraljevskog pozorišta u Sankt Peterburgu. Car i carica nisu odobravali vezu i odlučili su da ga udalje od Matilde. Posle putovanja, veza je nastavljena a roditelji su ga oženili drugom, odgovarajućom devojkom, u skladu sa carskom tradicijom. Nedugo posle ženidbe, na carevića je tokom boravka u Japanu, pokušan atentat u kome je Nikolaj zadobio teže povrede glave. Iako je carici Mariji ovo jaje uručeno pre pokušaja atentata, izvesno je da ono nije bilo jaje-miljenik.

Faberžeovo jaje "Transsibirska železnica" (1900)

Faberže je inspiraciju za svoja umetnička dela tražio ne samo u aktuelnim prilikama iz života carske porodice već i u značajnim društvenim događajima koji su pratili njihovu vladavinu pa je jaje “Transsibirska železnica” napravio 1900. godine u čast završetka Transsibirske železnice, najduže železničke trase na svetu. Vajao ga je iz nekoliko slojeva prozirnog emajla, a svaki deo pekao u malim pećima posebno pravljenim za to. U završnoj obradi dodao mu je zlato, a po vrhu ga ukrasio dijamantima. Na jajetu je karta Evrope i Rusije, sa rutom železnice, a u jajetu lokomotiva i pet vagona od zlata i platine. Sastavljena, kompozicija može da se navije zlatnim ključićem - i da vozi.

Faberžeovo "Čelično vojno jaje" (1916)

Poslednje jaje koje je Faberže uradio za carsku porodicu je "Čelično vojno jaje" (1916) na podlozi od žada. Jaje je napravljeno u čast dodele Ordena Svetog Đorđa u prvom svetskom ratu. Ono je i najmanje ekstravagantno - pritiskom na dugme podiže se grb ruskog carstva koji otkriva minijaturnu sliku cara Nikolaja II i sina Alekseja na položaju ruske armije. Slika je urađena vodenim bojama na slonovači. Nosač slike je štafelaj sa monogramom carice Aleksandre.

Minijatura u Faberžeovom "Čeličnom vojnom jajetu" (1916)

Priredila: Nadica Janić

TRADICIJA CARSKOG DARIVANJA

Ljudi i vreme - Karl Faberže (6)

Carski juvelir Karl Faberže

Car Aleksandar III Romanov nije dozvolio ni da jedan Uskrs prođe, a da carica ne bude obradovana, i tako sve do svoje smrti, 1894. godine, kada ga na prestolu nasleđuje sin Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, poslednji ruski car. Sa dvadeset i šest godina, koliko je imao kada je postao car, Nikolaj je odlučio da za Uskrs poklanja po dva Faberžeova jaja: jedno za majku, Mariju Fjodorovnu, a drugo za svoju suprugu, caricu Aleksandru Fjodorovnu.

Faberžeovo jaje "Mozaik" (1914)

Od Uskrsa 1895. godine pa do kraja carske Rusije (sa izuzetkom 1904. i 1905. kada se vodio japansko-ruski rat), Kuća Faberže je carskoj porodici isporučivala po dva jajeta.

Faberžeovo jaje "Carska palata" (1901)

Jedno od poslednjih Faberžeovih  jaja  je „Suton“ (1917). Pretpostavlja se da je namenjeno carskoj porodici. Od 1923. godine bilo je vlasništo porodice u Kini. Tek 1976. godine je viđeno na aukciji u Ženevi  i prodato anonimnom kupcu.

Faberžeovo jaje "Suton"

Zlatno jaje „Suton“, mozaikom od dijamanata tamno plave boje, dočarava večernje nebo. Sa strane jajeta je zlatna kapija koja se otvara i vidi se vrt. Na pozadini jajeta je grb porodice Romanov a datum izrade je iznad. Iznenađenje jajeta je  izgubljeno. 

Priredla: Nadica Janić

PRVO FABERŽEOVO CARSKO JAJE "KOKOŠKA"

Ljudi i vreme - Karl Faberže (5)

Daleke 1885. godine car Aleksandar III i carica Marija Fjodorovna slavili su dvadesetu godišnjicu braka. U želji da je obraduje angažovao je dvorskog draguljara Karla Faberžea da za nju napravi najdragocenije do tada ukrašeno jaje. Prema instrukcijama koje je dobijao od cara lično, Faberže je napravio jaje od zlata, sa jednostavnom opnom od porcelana koja se otvara poput ruskih babuški. Unutrašnjost krije iznenađenje - zlatno žumance koje se takođe otvara. U njemu se nalazi zlatna koka unutar koje je još jedno iznenađenje - minijaturna dijamantska kruna sa rubinom. 

Prvo carsko Faberžeovo jaje "Kokoška" (1885)

Carica je bila očarana jajetom jer je u njegovu izradu utkano jedno sećanje iz njenog detinjstva za koje je car znao. Kao devojčica, obožavala je jaje koje se otvaralo i skrivalo mnoga iznenađenja, a koje je posedovala njena tetka, princeza Vilhemina Marija od Danske.

Lepota u jednostavnosti i savršenoj izradi ovog poklona carici otvorila je put tradiciji i svetskoj slavi Faberžeovih uskršnjih jaja. Car je Faberžea imenovao „Zlatarem imperijalističke krune“ i naložio mu da za svaki naredni Uskrs osmisli posebno jaje, a jedini uslov je bio da je jaje originalno, da u sebi krije iznenađenje i da je rađeno u tajnosti.

Priredila: Nadica Janić

KULT FABERŽE

Ljudi i vreme - Karl Faberže (4)

Faberžeovo uskršnje jaje

Od podrumske radionice do svetske slave prošlo je mnogo vremena, ali ove dve uzastopne godine bile su ključne prekretnice u nastajanju kulta Faberže:

Godine 1881. vođenje porodičnog biznisa preuzima Karl, a u rukovođenju i dizajniranju predmeta pridružuje mu se i šesnaest godina mlađi brat Agaton;

Godine 1882. na Sve-ruskoj izložbi u Moskvi, Karl je predstavio originalne komade nakita, koje je napravio zajedeno sa svojim bratom Agatonom i za njih su ga car Aleksandar III Aleksandrovič Romanov i carica Marija nagradili zlatnom medaljom, uz obrazloženje da je započeo novu eru u umetnosti izrade nakita. Car Aleksandar zapoveda da se radovi Kuće Faberže izlože u Ermitažu, kako bi svako mogao da vidi blistavost ruskog zanatstva savršenosti.

Ermitaž je najveći muzej na svetu i jedan od najstarijih aktivnih muzeja sa preko tri miliona eksponata izloženih u šest zgrada na obali Neve. Glavna zgrada je Zimski dvorac, nekada zvanična rezidencija ruskih careva i mesto mnogih istorijskih događanja. Kolekcija muzeja datira iz 1764. iz zbirke umetničkih predmeta carice Katarine II. Najznačajnije zbirke u muzeju su sa delima Mikelanđela, Da Vinčija, Rembranta, Rubensa, Van Goga, Pikasa, Matisa, arheološka zbirka i zbirka evropske srednjevekovne umetnosti. Čuvena je „Galerija s blagom“ i „Rafaelov hodnik“ - kopija galerije u Vatikanu.

Zimski dvorac - Muzej Ermitaž u Sankt Peterburgu

Godine 1885. na izložbi likovne umetnosti u Ninbergu, Faberže je izložio kopije starinskog zlatnog nakita napravljenih od uzoraka iz Ermitaža. Evropa govori o njemu, stižu narudžbine da pravi nakit za poznate zlatarske kuće ali bez oznake Faberžea. Takve predloge je uvek odbijao a uskoro je prestao da izrađuje kopije i prešao da radi isključivo svoje autorske proizvode.

Dela Faberžea su privukla pažnju rukog cara Aleksandra koji je bio veliki ljubitelj i poštovalac zlatarskog zanata. Želeo je da završi svoju kolekciju blaga Ermitaža. Smatrao je da izradu nakita treba da rade domaći proizvođači i već afirmisanog Faberžea angažovao je da pravi replike carskog nakita i elegantnih sitnica, poput kutija za burmut, koje su preci cara dobijali kao poklon od francuskih kraljeva. Faberže je prihvatio ovu neočekivanu ponudu i prevazišao sva očekivanja cara Aleksandra. Od 1883. radi po narudžbini carkog dvora. To je bio početak jednog divnog prijateljstva Faberžea i ruske kraljevske porodice koje je trajalo 30 godina, sve do smrti poslednjeg ruskog cara.

Faberžeovo jaje "Petnaestogodišnjica vladavine" (1911)

Priredila: Nadica Janić

JEDINSTVENI FABERŽE

Ljudi i vreme - Karl Faberže (3)

Karl Faberže

Karl Faberže je bio veliki umetnik i čovek. Skroman i uzdržljiv poštovao je svoje saradnike i davao slobodu ispoljavanja njihove kreativnosti. Majstori su imali slobodu da biraju pomoćnike i šegrte. Veoma je cenio kreativnost mladih i podsticao je njihov rad.

Radionica Kuće Faberže

U kompaniji su radile čitave porodice, poštovane i nagrađivane od Faberžea. U radionicama se radilo svaki dan od 7 do 23 sata a nedeljom od 8 do 13 sati. Vladalo je uzajamno poverenje bez provere radnika. Sam je bio uzor i uživao poštovanje a njegova dela su plenila kupce iz celog sveta. Savremenci su o njemu govorili da je inteligentan i kreativan sa velikim smislom za humor a uvrede i zlonamernike je izbegavao. Bio je nepoverljiv u papire i poslove je ugovarao usmeno i veoma lično.

Faberžeovo jaje "Prolećno cveće (1886)

Široko obrazovanje, upoznat sa istorijatom nakitske umetnosti Zapada i Istoka, Faberže je stvorio svoj jedinstveni stil. Uspeo je da ujedini i asimiliše sve oblasti koje su ikad poznavale posao izrade nakita, klasicizam i barok, savremeni i gotski, renesansni i rokoko stil. U delima njegovih majstora kulturni motivi Evrope i drevne Rusije, Indije, Kine, Japana i Persije, a posebno antike su jasno vidljivi. 

Faberžeovo jaje "Ružin pupoljak" (1895)

Faberže je takođe inovator u proizvodnji nakita. Radio je samo sa plemenitim metalima (platina, zlato, srebro) i dragim kamenjem. Za njega, nakit je bio prvenstveno umetnost. Stvorio je neponovljiva remek dela. Imao je uvek čekić kod sebe i ukoliko je bio nezadovoljan radom, razbijao ga je, uz poštovanje truda radnika da delo dovedu do savršenstva. 

Faberžeov nakit

U njegovim radovima su kombinovani materijali koji nikada ranije nisu korišćeni. Kombinovao je zlato i srebro sa kalajem i belim čelikom, gravirao emajlom za plemenite metale čija paleta je imala oko 500 boja. Niko nije mogao da reši zagonetku Fabržea: kako je postigao jedinstveni efekat igranja svetlosti na sjajnoj površini emajla, što je karakteristično za sve njegove proizvode.

Faberžeov nakit

Po rođenju Francuz, bio je veliki patriota i dušom vezan za zemlju Rusiju u kojoj je živeo ali je uvek isticao svoje nemačko poreklo. Za vreme prvog svetskog rata prekinuo je izradu nakita i proizvodio razne predmete od bakra za rusku vojsku, posuđe, lampe, tabakere i ostale upotrebne sitnice koje je car poklanjao vojnicima i oficirima. Sav novac iz inostranih banaka uložio je u Rusiju.

Napuštanje Rusije 1917. godine i odlazak u Rigu, kasnije u Nemačku, zatim u Lozanu, nije mogao da preboli. U Rusiji je ostavio sve jer ga nada u povratak nije napuštala. Posle oktobarske revolucije ostao je bez imovine. Nacionalizacijom kompanije ugasila se poslednja nada. U tuđini, u 71. godini života, bilo je kasno za novi početak. Skrhan i razočaran ostavio je ovaj svet, a svetu ostavio lepotu i sjaj vrhunske umetnosti zlatarstva.

Faberžeov kameni cvet "Maslačak"

Prolaznost života i krhkost ljudske prirode izrazio je kroz kamene cvetove. Čuveni kameni cvet "Maslačak" je prirodan i savremena tehnologija ne može da otkrije Faberžeovu tajnu okamenjenog nežnog, paperjastog maslačka.

Na poslednjem Faberžeovom snimku u Rigi, Faberže vezuje belu maramicu u čvor i stavlja u džep kaputa. Simbol. Poruka. Zavet na sećanje... Jedna mala planeta koju su otkrili ruski astronauti nosi njegovo ime a njegov grob u Kanu, samo je tužna senka postojanja na zemlji.

Faberžeov grob u Kanu

Priredila: Nadica Janić

KUĆA FABERŽE

Ljudi i vreme - Karl Faberže (2)

Karl Faberže (1846-1920)

Porodica Faberže je poreklom iz Francuske, čiji je jedan deo zbog protestantskih shvatanja prebegao u Rusiju krajem XVII veka.

Petar Karl Faberže, poznat i kao Karl Gustavovič Faberže, rođen je 30. maja 1846. godine u Sankt Peterburgu u porodici juvelira Gustava Faberžea i njegove supruge, Dankinje, Šarlote Jungštet. Umro je u Lozani 24. septembra 1920. godine. Sahranjen je u Kanu.

Završio je nemačku školu St. Anne u Sankt Peterburgu. Po završetku škole se preselio u Frankfurt gde je izučavao juvelirski zanat u čuvenoj juvelirskoj kući Fridman. Vratio se u Sankt Peterburg 1864. godine i pridružio očevoj juvelirnici. Godine 1872. nasledio je očevu Kuću Faberže osnovanu nekoliko godina pre njegovog rođenja i potpuno preuzeo njeno poslovanje. Istovremeno je dobrovoljno radio na restauraciji relikvija u Ermitažu.

Faberžeov nakit

Rad u Ermitažu Karlu je donelo neprocenjivu korist. Upoznao je najbolje primerke nakita iz prošlih vekova koji su bili inspiracja za budući rad. Njegova četiri sina su takođe bili majstori juvelirskog zanata i nastavili tradiciju svojih predaka.

Faberžeova ogrlica

Prodavnica Faberže u Sankt Peterburgu

Pečat Karla Faberžea

Faberžeova uskršnja jaja - remek dela zlatarske umetnosti

Faberžeovi radovi

Faberžeovo kameno cveće

Faberžeovo kameno voće

Pored nakita i uskršnjih jaja Faberže je svrstao svoje radove u takozvane “objekte fantazije” i “korisne predmete”. Objekti fantazije su figure ljudi, životinja i ptica, cveće i voće izrađeni od stakla, dijamanata, zlata i kombinacije više materijala.

Faberžeov "Pribor za pisanje"

Faberžeova šolja "Agate"

U korisne predmete spadali su proizvodi za domaćinstvo, okviri za slike, satovi, zvona, ručke štapova i suncobrana, kutije za slatkiše, poklon kutije, tabakere, pudrijere… Ove stvari napravljene od zlata i srebra, poludragog kamena i drveta čak i sa skromnom dekoracijom zauzimaju isto mesto sa drugim radovima.

Faberžeova skulptura - bombonjera (1895)

Grb Kuće Faberže

Faberžeov broš "Bubamara" u poklon kutiji

Svaki Faberžeov rad je imao grb Kuće Faberže. Jedino kameno cveće i voće nije imalo grb zbog svoje krhkosti. Ali u određivanju autorstva nikada nije bilo sumnje jer je Faberže imao jedinstveni stil. Svaki njegov proizvod je prošao kroz prizmu njegove ličnosti.

Faberžeovo jaje "List deteline"

Uskršnja jaja, nakit i ostali proizvodi od Faberžea bili su dostupni različitim slojevima - bilo je lako kupiti broš po ceni rublje ili sto hiljada rubalja. Cena Karlu Faberžeu nije bila važna. Ideju je vrednovao. Inspiraciju je često nalazio u kineskoj umetnosti ali je smatrao da čisto kopiranje nije dobro i da radovi svakog umetnika treba da budu jedinstveni.

Osim što je proizvodila sve - od srebrnih tacni do najfinijih orglica, Kuća Faberže bavila se i katalogizacijom i održavanjem predmeta iz zbirke obližnjeg Ermitaža. U to vreme prošlo je više od jednog veka od kako je Katarina Velika sakupila prvu kolekciju umetničkih dela za Ermitaž, pa u Karlovo doba ovaj muzej predstavlja najznačajniju riznicu umetnina u Rusiji. Karl tako dolazi u dodir sa visokom umetnošću iz čitavog sveta, što će uticati na formiranje njegovog kompleksnog stila u dizajniranju nakita i drugih predmeta. I danas, Faberžeovi veličanstveni radovi svojom lepotom plene poglede i inspiracija su mnogim umetnicima.

Vlasnik juvelirske manufakture u Sankt Peterburgu bio je tri i po decenije, do 1917. i jedan od glavnih dobavljača predmeta od najskupocenijih materijala za rusku carsku porodicu. Iako je u asortimanu imao različit nakit, kameno cveće i voće, figure i mnoge luksuzne upotrebne stvari, danas se u prvom redu pamti po izuzetnim uskršnjim jajima za ruske carice.

Faberžeovo jaje "Renesansa" (1894)

U tekstu "15 stvari koje je potrebno znati o Faberžeu" 

specijalista ruske umetnosti Helen Culver Smith (aukcijska kuća Christie's) opisuje legendarnu Kuću Faberže, govoreći o svemu - od iskonskih imperijalnih jaja do cveća, figurica i različitih stilova majstora.

Priredila: Nadica Janić

USKRŠNJI SIMBOLI KARLA FABERŽEA

Ljudi i vreme - Karl Faberže (1)

Karl Faberže

Karl Faberže, veliki umetnik i najbogatiji čovek 19. veka, ruski patriota, umro je u siromaštvu, u tuđini. Oni koji su ga tada poznavali kažu da je umro od “slomljenog srca”. Ali, kroz njegovu umetnost živeće večno. Obeležio je jedan period uspona i pada čovečanstva. Lepota i sjaj njegovih uskršnjih jaja zauvek će pleniti pogled a neprocenjiva vrednost biti želja posedovanja kolekcionara.

Faberžeova carska jaja su vrhunska primenjena umetnost i najvrednija umetnička kolekcija svih vremena. Svedočanstvo su jednog burnog, prohujalog vremena i klasne podvojenosti. U njima je eho istorije i potvrda večite želje za blagom. Faberžeova jaja su imperijalni prestiž, ogledalo raskoši elite a za građane - turistička atrakcija. Muzeji čuvaju njihovu jedinstvenu lepotu, a njen sjaj ostaje zauvek u očima posmatrača.

Faberžeova  jaja - remek dela  zlatarske umetnosti

Veza: ALBUM

Pretpostavlja se da je Faberžeje uradio ukupno 71 jaje u periodu od 1885. do 1917. godine. Za carsku porodicu napravljeno je ukupno 56 (od kojih su 2 nedovršena). Jaja nisu rađena samo 1904. i 1905. u vreme rusko-japanskog rata a 43 preživela su revoluciju. Za 10 se ni danas ne zna kako su izgledala i gde su i smatraju se najvećim izgubljenim blagom (u kategoriji sa umetninama koje su zaplenili nacisti tokom drugog svetskog rata).

Po specijalnim zahtevima u naručivanju uradio je uskršnja jaja za znamenite ličnosti: vojvotkinju od Malboroua i porodice Nobel, Rotšild i Jusupov; 7 velikih jaja za Aleksandra Keljha, sibirskog vlasnika rudnika zlata i kolekciju od 12 jaja sa satom.

Faberžeovo jaje Keljhova koka (1898)

Posle ruske revolucije 1917. godine, Faberžeova kolekcija je rasuta i mnoga jaja su kasnije prodata na Zapadu. Pojedina su danas deo privatnih zbirki vlasnika u Švajcarskoj, Americi, Japanu, Rusiji, Monaku... Ruski oligarh Viktor Vekselberg ih ima 9 u privatnom Muzeju Faberže u Sankt Peterburgu a državni Muzej dijamanata u Kremlju ima najveću kolekciju od 10 Faberžeovih jaja. Pet se nalazi u Muzeju likovne umetnosti u Virdžiniji a 3 su u Bakingemskoj palati, dok se o sudbina 8 jaja ne zna ništa.

Faberžeovo carsko jaje "Đurđevak" (1898)

Ako se pitate koliko mogu da koštaju ova jaja, jedno od njih je na aukciji kod Kristija 2007. godine postiglo cenu od 18,5 miliona dolara a kupio ga je Aleksandar Ivanov, direktor Ruskog nacionalnog muzeja. Procenjuje se da je najskuplje prodato jaje “Đurđevak”, a cifrom, koja je ostala tajna, se spekuliše i ona ide i do 100 miliona dolara. I danas kolekcionari ne pitaju za cenu, samo da dođu do nekog Faberžeovog jajeta.

Priredila: Nadica Janić