JEDINSTVENI FABERŽE

Ljudi i vreme - Karl Faberže (3)

Karl Faberže

Karl Faberže je bio veliki umetnik i čovek. Skroman i uzdržljiv poštovao je svoje saradnike i davao slobodu ispoljavanja njihove kreativnosti. Majstori su imali slobodu da biraju pomoćnike i šegrte. Veoma je cenio kreativnost mladih i podsticao je njihov rad.

Radionica Kuće Faberže

U kompaniji su radile čitave porodice, poštovane i nagrađivane od Faberžea. U radionicama se radilo svaki dan od 7 do 23 sata a nedeljom od 8 do 13 sati. Vladalo je uzajamno poverenje bez provere radnika. Sam je bio uzor i uživao poštovanje a njegova dela su plenila kupce iz celog sveta. Savremenci su o njemu govorili da je inteligentan i kreativan sa velikim smislom za humor a uvrede i zlonamernike je izbegavao. Bio je nepoverljiv u papire i poslove je ugovarao usmeno i veoma lično.

Faberžeovo jaje "Prolećno cveće (1886)

Široko obrazovanje, upoznat sa istorijatom nakitske umetnosti Zapada i Istoka, Faberže je stvorio svoj jedinstveni stil. Uspeo je da ujedini i asimiliše sve oblasti koje su ikad poznavale posao izrade nakita, klasicizam i barok, savremeni i gotski, renesansni i rokoko stil. U delima njegovih majstora kulturni motivi Evrope i drevne Rusije, Indije, Kine, Japana i Persije, a posebno antike su jasno vidljivi. 

Faberžeovo jaje "Ružin pupoljak" (1895)

Faberže je takođe inovator u proizvodnji nakita. Radio je samo sa plemenitim metalima (platina, zlato, srebro) i dragim kamenjem. Za njega, nakit je bio prvenstveno umetnost. Stvorio je neponovljiva remek dela. Imao je uvek čekić kod sebe i ukoliko je bio nezadovoljan radom, razbijao ga je, uz poštovanje truda radnika da delo dovedu do savršenstva. 

Faberžeov nakit

U njegovim radovima su kombinovani materijali koji nikada ranije nisu korišćeni. Kombinovao je zlato i srebro sa kalajem i belim čelikom, gravirao emajlom za plemenite metale čija paleta je imala oko 500 boja. Niko nije mogao da reši zagonetku Fabržea: kako je postigao jedinstveni efekat igranja svetlosti na sjajnoj površini emajla, što je karakteristično za sve njegove proizvode.

Faberžeov nakit

Po rođenju Francuz, bio je veliki patriota i dušom vezan za zemlju Rusiju u kojoj je živeo ali je uvek isticao svoje nemačko poreklo. Za vreme prvog svetskog rata prekinuo je izradu nakita i proizvodio razne predmete od bakra za rusku vojsku, posuđe, lampe, tabakere i ostale upotrebne sitnice koje je car poklanjao vojnicima i oficirima. Sav novac iz inostranih banaka uložio je u Rusiju.

Napuštanje Rusije 1917. godine i odlazak u Rigu, kasnije u Nemačku, zatim u Lozanu, nije mogao da preboli. U Rusiji je ostavio sve jer ga nada u povratak nije napuštala. Posle oktobarske revolucije ostao je bez imovine. Nacionalizacijom kompanije ugasila se poslednja nada. U tuđini, u 71. godini života, bilo je kasno za novi početak. Skrhan i razočaran ostavio je ovaj svet, a svetu ostavio lepotu i sjaj vrhunske umetnosti zlatarstva.

Faberžeov kameni cvet "Maslačak"

Prolaznost života i krhkost ljudske prirode izrazio je kroz kamene cvetove. Čuveni kameni cvet "Maslačak" je prirodan i savremena tehnologija ne može da otkrije Faberžeovu tajnu okamenjenog nežnog, paperjastog maslačka.

Na poslednjem Faberžeovom snimku u Rigi, Faberže vezuje belu maramicu u čvor i stavlja u džep kaputa. Simbol. Poruka. Zavet na sećanje... Jedna mala planeta koju su otkrili ruski astronauti nosi njegovo ime a njegov grob u Kanu, samo je tužna senka postojanja na zemlji.

Faberžeov grob u Kanu

Priredila: Nadica Janić

KUĆA FABERŽE

Ljudi i vreme - Karl Faberže (2)

Karl Faberže (1846-1920)

Porodica Faberže je poreklom iz Francuske, čiji je jedan deo zbog protestantskih shvatanja prebegao u Rusiju krajem XVII veka.

Petar Karl Faberže, poznat i kao Karl Gustavovič Faberže, rođen je 30. maja 1846. godine u Sankt Peterburgu u porodici juvelira Gustava Faberžea i njegove supruge, Dankinje, Šarlote Jungštet. Umro je u Lozani 24. septembra 1920. godine. Sahranjen je u Kanu.

Završio je nemačku školu St. Anne u Sankt Peterburgu. Po završetku škole se preselio u Frankfurt gde je izučavao juvelirski zanat u čuvenoj juvelirskoj kući Fridman. Vratio se u Sankt Peterburg 1864. godine i pridružio očevoj juvelirnici. Godine 1872. nasledio je očevu Kuću Faberže osnovanu nekoliko godina pre njegovog rođenja i potpuno preuzeo njeno poslovanje. Istovremeno je dobrovoljno radio na restauraciji relikvija u Ermitažu.

Faberžeov nakit

Rad u Ermitažu Karlu je donelo neprocenjivu korist. Upoznao je najbolje primerke nakita iz prošlih vekova koji su bili inspiracja za budući rad. Njegova četiri sina su takođe bili majstori juvelirskog zanata i nastavili tradiciju svojih predaka.

Faberžeova ogrlica

Prodavnica Faberže u Sankt Peterburgu

Pečat Karla Faberžea

Faberžeova uskršnja jaja - remek dela zlatarske umetnosti

Faberžeovi radovi

Faberžeovo kameno cveće

Faberžeovo kameno voće

Pored nakita i uskršnjih jaja Faberže je svrstao svoje radove u takozvane “objekte fantazije” i “korisne predmete”. Objekti fantazije su figure ljudi, životinja i ptica, cveće i voće izrađeni od stakla, dijamanata, zlata i kombinacije više materijala.

Faberžeov "Pribor za pisanje"

Faberžeova šolja "Agate"

U korisne predmete spadali su proizvodi za domaćinstvo, okviri za slike, satovi, zvona, ručke štapova i suncobrana, kutije za slatkiše, poklon kutije, tabakere, pudrijere… Ove stvari napravljene od zlata i srebra, poludragog kamena i drveta čak i sa skromnom dekoracijom zauzimaju isto mesto sa drugim radovima.

Faberžeova skulptura - bombonjera (1895)

Grb Kuće Faberže

Faberžeov broš "Bubamara" u poklon kutiji

Svaki Faberžeov rad je imao grb Kuće Faberže. Jedino kameno cveće i voće nije imalo grb zbog svoje krhkosti. Ali u određivanju autorstva nikada nije bilo sumnje jer je Faberže imao jedinstveni stil. Svaki njegov proizvod je prošao kroz prizmu njegove ličnosti.

Faberžeovo jaje "List deteline"

Uskršnja jaja, nakit i ostali proizvodi od Faberžea bili su dostupni različitim slojevima - bilo je lako kupiti broš po ceni rublje ili sto hiljada rubalja. Cena Karlu Faberžeu nije bila važna. Ideju je vrednovao. Inspiraciju je često nalazio u kineskoj umetnosti ali je smatrao da čisto kopiranje nije dobro i da radovi svakog umetnika treba da budu jedinstveni.

Osim što je proizvodila sve - od srebrnih tacni do najfinijih orglica, Kuća Faberže bavila se i katalogizacijom i održavanjem predmeta iz zbirke obližnjeg Ermitaža. U to vreme prošlo je više od jednog veka od kako je Katarina Velika sakupila prvu kolekciju umetničkih dela za Ermitaž, pa u Karlovo doba ovaj muzej predstavlja najznačajniju riznicu umetnina u Rusiji. Karl tako dolazi u dodir sa visokom umetnošću iz čitavog sveta, što će uticati na formiranje njegovog kompleksnog stila u dizajniranju nakita i drugih predmeta. I danas, Faberžeovi veličanstveni radovi svojom lepotom plene poglede i inspiracija su mnogim umetnicima.

Vlasnik juvelirske manufakture u Sankt Peterburgu bio je tri i po decenije, do 1917. i jedan od glavnih dobavljača predmeta od najskupocenijih materijala za rusku carsku porodicu. Iako je u asortimanu imao različit nakit, kameno cveće i voće, figure i mnoge luksuzne upotrebne stvari, danas se u prvom redu pamti po izuzetnim uskršnjim jajima za ruske carice.

Faberžeovo jaje "Renesansa" (1894)

U tekstu "15 stvari koje je potrebno znati o Faberžeu" 

specijalista ruske umetnosti Helen Culver Smith (aukcijska kuća Christie's) opisuje legendarnu Kuću Faberže, govoreći o svemu - od iskonskih imperijalnih jaja do cveća, figurica i različitih stilova majstora.

Priredila: Nadica Janić

USKRŠNJI SIMBOLI KARLA FABERŽEA

Ljudi i vreme - Karl Faberže (1)

Karl Faberže

Karl Faberže, veliki umetnik i najbogatiji čovek 19. veka, ruski patriota, umro je u siromaštvu, u tuđini. Oni koji su ga tada poznavali kažu da je umro od “slomljenog srca”. Ali, kroz njegovu umetnost živeće večno. Obeležio je jedan period uspona i pada čovečanstva. Lepota i sjaj njegovih uskršnjih jaja zauvek će pleniti pogled a neprocenjiva vrednost biti želja posedovanja kolekcionara.

Faberžeova carska jaja su vrhunska primenjena umetnost i najvrednija umetnička kolekcija svih vremena. Svedočanstvo su jednog burnog, prohujalog vremena i klasne podvojenosti. U njima je eho istorije i potvrda večite želje za blagom. Faberžeova jaja su imperijalni prestiž, ogledalo raskoši elite a za građane - turistička atrakcija. Muzeji čuvaju njihovu jedinstvenu lepotu, a njen sjaj ostaje zauvek u očima posmatrača.

Faberžeova  jaja - remek dela  zlatarske umetnosti

Veza: ALBUM

Pretpostavlja se da je Faberžeje uradio ukupno 71 jaje u periodu od 1885. do 1917. godine. Za carsku porodicu napravljeno je ukupno 56 (od kojih su 2 nedovršena). Jaja nisu rađena samo 1904. i 1905. u vreme rusko-japanskog rata a 43 preživela su revoluciju. Za 10 se ni danas ne zna kako su izgledala i gde su i smatraju se najvećim izgubljenim blagom (u kategoriji sa umetninama koje su zaplenili nacisti tokom drugog svetskog rata).

Po specijalnim zahtevima u naručivanju uradio je uskršnja jaja za znamenite ličnosti: vojvotkinju od Malboroua i porodice Nobel, Rotšild i Jusupov; 7 velikih jaja za Aleksandra Keljha, sibirskog vlasnika rudnika zlata i kolekciju od 12 jaja sa satom.

Faberžeovo jaje Keljhova koka (1898)

Posle ruske revolucije 1917. godine, Faberžeova kolekcija je rasuta i mnoga jaja su kasnije prodata na Zapadu. Pojedina su danas deo privatnih zbirki vlasnika u Švajcarskoj, Americi, Japanu, Rusiji, Monaku... Ruski oligarh Viktor Vekselberg ih ima 9 u privatnom Muzeju Faberže u Sankt Peterburgu a državni Muzej dijamanata u Kremlju ima najveću kolekciju od 10 Faberžeovih jaja. Pet se nalazi u Muzeju likovne umetnosti u Virdžiniji a 3 su u Bakingemskoj palati, dok se o sudbina 8 jaja ne zna ništa.

Faberžeovo carsko jaje "Đurđevak" (1898)

Ako se pitate koliko mogu da koštaju ova jaja, jedno od njih je na aukciji kod Kristija 2007. godine postiglo cenu od 18,5 miliona dolara a kupio ga je Aleksandar Ivanov, direktor Ruskog nacionalnog muzeja. Procenjuje se da je najskuplje prodato jaje “Đurđevak”, a cifrom, koja je ostala tajna, se spekuliše i ona ide i do 100 miliona dolara. I danas kolekcionari ne pitaju za cenu, samo da dođu do nekog Faberžeovog jajeta.

Priredila: Nadica Janić

TIŠINA

Duša slovenska (58)

Kao što su u belini Svetlosti sadržane sve boje Života, tako su u Tišini sadržani svi odgovori. Otvorimo dušu i primimo tišinu bola prerano odraslog dečaka.

- - -

Dobro veče želim Nadice, 

Ja sam Aleksandar, sin Dragana Arsića (poštara) iz kosovske Gračanice. Pre nekoliko godina ste objavili moj sastav iz srpskog jezika na Vašem blogu. Bio bih Vam zahvalan kada bi i ovaj tekst završio na Vašem blogu.

S poštovanjem,
Aleksandar Arsić

Čujete li? Ne pravite se da ne čujete ovu gorku tišinu. Tišinu od koje staje krv u žilama i nesebično povlači hladan znoj sa čela.

Nekima znoj, a nekima krv. Krv koja obeležava Krst Hristovog stradanja, Lazarevog, Miloševog, Kosančićevog, Topličinog, Jugovićevog...

Prošle su godine, dani, sati i minuti, ali ne i sekunde da mogu da zaboravim sutrašnji 17. mart, stradanje mojih Srba, mojih zemljaka...

Pogrom kojeg se nerado sećamo, pogrom koji nije učinio da se sveće i kandila ugase u Peći, Prizrenu, Đakovici, Orahovcu, Velikoj Hoči...

Čujete li tišinu koja odzvanja kroz zidine crkve Svetog Save, Bogorodice Ljeviške, Svetog Nikole u Prištini, Deviča u Srbici, manastiru Svetih Arhangela?

Čujete li pojanje svete molitve Gospodu Dečanskih monaha koja probija ovu gorku tišinu Kosovskog vilajeta?

Slušajte, mili moji, slušajte...

Aleksandar Arsić

16.03.2018.

Priredila: Nadica Janić

KRŠTENJE - POČETAK DUHOVNOG ŽIVOTA

Duša slovenska (57)

Krštenjem čovek postaje hrišćanin i član Crkve. Jedno je od sedam Svetih Tajni i njenim primanjem čovek ima pravo na sve ostale Svete Tajne i obrede u crkvi. Krštenje nije neko čarobno preobličavanje. Ono čoveku daje snagu da se razvije i uzrasta verom i delima kao što  propisuje evanđelje. Obred krštenja u duši krštenih ostvaruje rođenje milosti i unutrašnjeg načela duhovnog savršenstva.       

Pjero dela Frančeska - Krštenje Hristovo

U Bibliji piše o činu Jovana Krstitelja: ... oni ispovijedahu svoje grijehe, a on ih je krstio u rijeci Jordanu. Krštenje uranjanjem u vodu dugo se zadržalo. Obred uranjanja simbol je očišćenja i obnove. Nije bio poznat samo esenskim sredinama nego i izvan judaizma i njegovih sekti. U jerusalimskim spisima piše da se Jovanovo krštenje razlikuje od ostalih obreda uranjanja jer nije mu samo čin očišćenje već i moralni preporod. Pošto se krštenje vrši samo jednom, ne ponavlja se, ono ima i aspekt inicijacije. U očekivanju Mesije, ispovedanjem skupine koja se moli i krštenjem oni unapred stvaraju njegovu zajednicu. 

Bez obzira na promene koje je donela liturgija različitih hrišćanskih veroispovesti, obredi krštenja i dalje sadrže dve faze velike simboličke važnosti: uranjanje i izranjanje. Uranjanje je danas svedeno na polivanje i ima više značenja: pokazuje nestanak grešnog bića u vodama smrti, očišćenje svetom vodom i povratak bića početku života. Izranjanje otkriva pojavu bića ispunjenog milošću, očišćenog i sjedinjenog sa božanskim izvorom novog života.

Govoreći o krštenju, Jovan krstitelj spominje vatru: „Ja vas krstim vodom u znak obraćenja, ali onaj koji dolazi poslije mene jači je od mene. Ja nisam dostojan skinuti mu obuću. On će vas krstiti Duhom Svetim i Ognjem“.

PRAVOSLAVNO KRŠTENJE

Svete Tajne su radnje koje vrši sveštenik gde se na vidljiv način dobija nevidljiva blagodat Božja. Sveta Tajna krštenja je prva Sveta Tajna jer ovim činom novog rođenja novokršteni postaje član Crkve, ulazi u Crkvu Hristovu. Krštenje je početak duhovnog života, rađanje za večnost  i uslov je spasenja. Onaj koji nije kršten nije dostojan da primi ni ostale Svete Tajne. Krštenje deteta je pranje od praroditeljskog greha. Za krštenje nije potrebna posebna priprema deteta jer se deca krštavaju po veri kuma. Roditelji treba da poste nedelju dana pre krštenja deteta i da se pričeste na dan krštenja.  Krštenje se ne sme odlagati i naročito ne zauzimati stav da dete treba o tome samostalno da odluči kada odraste.

Krštenje treba izbegavati u periodu od Božića do Krstovdana  kada je iščekivano krštenje Isusa Hrista,  a u srpskom narodu je označeno kao opasno vreme. Tada sve miruje, najjača je zima, noći su još uvek duge i narod je govorio da tada šetaju karakondžule, ale i sva moguća zla i napadaju decu. Taj period se u narodu zove „nekršteni dani" u kom, kako se veruje, umrla deca pohode svoje majke i hoće da nanesu zlo živom detetu.

Krštenje sadrži tri molitve i nekoliko obreda. Menjanjem tradicije ostala su samo dva segmenta Svete Tajne krštenja: znamenje i krštenje. 

Nekoliko dana po rođenju vrši se znamenje deteta. Neko od mlađih ukućana ili srodnika odlazi kod sveštenika sa flašom vode. Sveštenik osvešta vodu, stavi u nju struk bosiljka i daje ime detetu, takozvano ime po znamenju, koje ono nosi do krštenja. Osveštana vodica se dodaje u vodu za kupanje deteta narenih 40 dana odnosno do krštenja.

Posle nedelju ili dve dana, kada dete ojača, u hramu, manastiru, crkvi, a može i u domu roditelja, vrši se krštenje. Kum plaća krštenje i daruje sveštenika. Ukoliko se dete krsti pre 40 dana od rođenja, majka ne prisustvuje krštenju jer se žena 40 dana posle porođaja smatra nečistom. Ona boravi u kući i bavi se poslom kojim bi želela da se dete bavi kada odraste. Nekada su na krštenju pored srodnika obavezno bile prisutne svekrva, jetrve i žena koja je pomagala pri porođaju.

Za krštenje je potrebno platno bele boje veličine 1-1,5 metar koje donosi kuma i u koje se dete uvije posle krštenja -  polivanja vodom. Od nje se, potom, detetu sašije košuljica, benkica ili jastučić za spavanje. U nekim krajevima je običaj da se dete,  kada počne krštenje, zavija u očevu belu košulju, sve dok ne bude kršteno vodom. Bela košulja i krsnica (belo platno)  simbolizuju nevinost, čednost i bezgrešnost, jer je bela boja simbol duhovne i telesne čistote. Potrebno je i ulje, po mogućstvu maslinovo, kojim se dete pomazuje. Kum kupuje sveću u crkvi (može da se kupi nekoliko dana ranije, pa da se ukrasi). Negde je običaj i da se ponesu jedan ili dva velika bela peškira, kao i krstić za dete.

Kum daje ime detetu a objavljuje ga na gozbi posle krštenja. Prilikom izbora imena, kumu je bilo davano prvenstvo, mada se on najčešće dogovarao s roditeljima. Uglavnom je dete dobijalo ime po dedi, a događalo se da dobije ime i po nekom junaku ukoliko se u vreme njegovog rođenja desio neki značajan događaj. Na kraju krštenja daruje kumče zlatnikom ili nakitom – krstićem kao uspomenu na taj sveti čin. Crkva odobrava i poklanjanje duhovnih knjiga, Svetog pisma, ikona i brojanica. Prema ranijim običajima, pored darivanja kumčeta, majka bi od kuma dobila materijal za haljinu i za detetovo odelce, a roditelji bi darivali kuma, najčešće košuljom i čarapama, a kumu tkaninom za haljinu. Pošto krštenjem postaje detetov duhovni otac, kumova dužnost u daljem životu je da se brine o verskom vaspitanju deteta. Običaj je da daruje kumče za značajne događaje u njegovom životu, kao polazak u školu, završetak školovanja i sl.

Kršteni kum je uglavnom onaj ko je venčao roditelje, a ako on nije u mogućnosti da krsti novorođenče, onda  se kumstvo predaje nekom mlađem iz iste familije. U slučaju da ni to nije bilo moguće, uz saglasnost starog kuma bira se novi. Mora biti pravoslavne vere, kršten, punoletan i čistog i moralnog života. 

U obredu krštenja kum u ime deteta čita pravoslavni Simvol vere, sjedinjuje ga sa Hristom i odriče đavola. Posle krštenja, voda kojom se dete krsti prosipa se na mesto gde se ne gazi, ili se izlije uz neki kalem, ili u cveće u kući. Kosica koju sveštenik odseče pri krštenju stavlja se u vosak, pa se i ona stavlja na neki kalem ili se čuva u kući kao uspomena na ovaj veliki događaj u životu deteta. Sveća koja se pali na krštenju, takođe se čuva u kući kao draga uspomena.

Krštenje bi se obeležavalo gozbom na koju bi bili pozivani najbliži srodnici i prijatelji. U današnje vreme se tim povodom pravi slavlje u restoranima s velikim brojem zvanica i često se krštenje pravi zajedno s proslavom prvog rođendana, jer se gleda da se dete krsti do godinu dana. Zbog organizovanja svečanog ručka, crkva preporučuje da se krštenje obavi u dan kada se mrsi. Ukoliko se krštenje obavlja uz post, obavezna je posna hrana. Smatra se da roditelji čine veliki greh ako tada pripremaju mrsnu hranu.

U slučaju da se dete razboli pre krštenja i dođe u životnu opasnost, može se izvršiti takozvano krštenje u nuždi. To krštenje može da izvrši svaka krštena osoba tako što će politi dete vodom i izgovoriti nekoliko jednostavnih molitvi koje su  inače sastavni deo krštenja. Nekada, u mnogočlanim domaćinstvima, deca koja su bolešljiva i za koju se smatralo da neće preživeti bila su krštavana treći dan po rođenju. Po narodnom verovanju, nekršteno dete nije moglo da se sahrani na groblju, već se to činilo najčešće ispod neke rodne voćke.

PRAVOSLAVNO KRŠTENJE U HRAMU

Za Svetu Tajnu krštenja osnovna materija je voda, pa ono počinje osvećenjem vode. Voda je simbol očišćenja a uranjanje u vodu je izraz očišćenja i pokajanja. Upaljena sveća predstavlja svetlost Hristovu a kađenje objavljuje Svetinju Duha Svetoga.

Krštenje deteta u Crkvi Sv. Marko u Beogradu

Krštenje se vrši uranjanjem u vodu (ili polivanjem) uz sveštenikovo izgovaranje formule krštenja: „Krštava se čedo Božje u ima oca i Sina i Svetog Duha a kum potvrđuje sa „Amin“. Tada se novokršteni oblači u belu košulju ili pokriva komadom belog platna dobijenog od kuma.  

Krštenje deteta u Crkvi Sv. Marko u Beogradu

Uz Svetu Tajnu krštenja vrši se i Sveta Tajna miropomazanja. Sveštenik osveštalim uljem premazuje delove tela (čelo, oči, nozdrve, usta, uši, prsa, ramena, ruke i noge) kroz koje primamo ovaj svet i izgovara formulu: „Pečat dara Duha Svetoga“, dok kum potvrđuje: „Neka tako bude“. 

Posle miropomazanja sledi litija - ophođenje tri puta oko krstionice uz pevanje stiha Poslanice apostola Pavla Galatima: „Vi koji se u Hristu krstite, u Hrista se obukoste, Aleluja“. Ovim ophodom je načinjen krug kome nema kraja, krug koji simbolizuje večnost.

Sledi čitanje Apostola i Jevanđelja a zatim se obavlja omivanje (brisanje) svetog mira kako bi se ono sačuvalo od obesvećenja i postrižavanje kose. Postrižavanjem kose čovek daruje plod svog tela kao žrtvu i zavetuje se Bogu. 

KRŠTAVANJE ODRASLIH

Odrasle osobe koje žele da se krste pripremaju se sedmodnevnim postom i pričešćem. Iako na krštenju imaju kuma, sami čitaju Simvol vere. Mogu se krstiti oblivanjem vodom ili u hramovima gde ima krstionica (kada ili bazen sa vodom) i specijalne bele haljine za odrasle.

Crkva Sveta Petka u Beogradu

U Crkvi Sveta Petka u Beogradu je jedinstvena krstionica napravljena po uzoru na apostolske. Bazen u Svetoj Petki je namenjen pre svega za krštavanje odraslih mada otkako je izgrađena, nalik ranohrišćanskim, ova krstionica postala je mesto primanja Svete Tajne za čitave porodice.

Krstionica za odrasle u Crkvi Sv. Petka u Beogradu

Omiljena prestonička Crkva Sveta Petka podignuta je 1937. godine nad drevnom pećinskom crkvom u kojoj se nalazi čudotvorno vrelo. Prostorija sa bazenom gde se vernici krštavaju takođe se nalazi u pećini, samo nekoliko desetina metara dalje.

Krstionica za odrasle u Crkvi Sv. Petka u Beogradu

U centralnom delu prostorije, ukrašene velikim mozaicima, nalazi se bazenčić u kojem se vernici krštavaju potapanjem u vodu. Krstionica je oivičena masivnim reljefno ukrašenim mermernim blokovima, a osvetljavaju je zraci svetla iz osam prozora kupole. Prvo što novokršteni vide kad podignu lice iz vode je uklesani natpis „U Hrista se obukoste“, ispod mozaika sa predstavom Deisisa - Hrista, Bogorodice i Svetog Jovana.


OBIČAJI I VEROVANJA

U narodu su postojali mnogi običaji i verovanja u vezi krštenja deteta.  Majke su smatrale da im dete neće otići od kuće ukoliko kosicu koju je sveštenik isekao tokom krštenja čuva zajedno s detetovim pupkom.

U pirotskom kraju postoji običaj da se posle krštenja dete unese u kuću i nosi se u sobi unakrst u sva četiri ugla, a ako kasnije bude nevaljalo, kaže se da nije nošeno u sve ćoškove.

Verovalo se da detetu može da se naudi sve do čina krštenja, pa se tačno znalo kada uveče ne sme da se kupa i da se voda od kupanja prosipa na određeno mesto, gde niko neće zgaziti.

Kad se dete vraćalo kući s krštenja, ima krajeva gde su ga dodavali kroz prozor umesto da ga unesu na vrata, jer nije obavljeno dovoljno magijsko-ritualnih radnji da bi ono bez ikakvih smetnji nastavilo svoj život.

U pojedinim krajevima, kum bi raspremljeno dete stavljao na očevu košulju, zbog verovanja da će tako stalno biti pod očevom zaštitom.

U porodicama gde je bila velika smrtnost dece važilo je nepisano pravilo da majka novorođenče iznese na raskrsnicu i simbolično ga ostavi. Prvi koji naiđe na bebu bi postao kum i on bi dao ime, što je i stari kum morao da prihvati jer je bilo za dobrobit čitave porodice. Zbog toga su u istočnoj Srbiji vrlo česta imena Najden i Najda, što znači nađen.

Literatura:

J. Chevalier, A. Gheerbrant - RJEČNIK SIMBOLA
Aleksandar Menj - ISTORIJA RELIGIJE
Larousse ENCIKLOPEDIJA MITOVA I MITOLOGIJE
Enciklopedijski rečnik SLOVENSKA MITOLOGIJA

Ostali izvori:

www.saborna-crkva.com

www.novosti.rs

www.narodni.net

Foto: Internet

Za SRPSKU TELEVIZIJU USA priredila: Nadica Janić

Veza: STV USA 2022.

Veza: Sajt "Poreklo" - Običaji

Objavljeno:

Veštičja Revija br. 82, februar 2026. (Strana 1)

Veštičja Revija br. 82, februar 2026. (Strana 2)

MLADOST

Sećanje (19)

Nadica Janić, 20 godina

Nadica Janić (letovanje 1968.)

Sećanja su poezija. Sećamo se čudnih i lepih trenutaka više nego ružnih. Duša odbacuje iz sećanja bol da bi bila lepršava, da bi sa lakoćom uzletala, da bi mi uzrastali.

Mladost je uvek u našem sećanju. Svetlost života, snaga i polet. Mladost je svojstvo duše koja ne stari.

Nadica Janić 

RINGIŠPIL ŽIVOTA

Sećanje (18)

Sestre Ljiljana Radivojević, Nadica Janić i Gordana Kalić 

(rođene Ušljebrka), zabavište, Surčin, 1954.

Kada nas obuzmu sećanja, kada nam je detinjstvo bliže od juče, kada su jasnije slike prošlosti od sadašnjeg trenutka, ringišpil života se zaustavlja...

Silazimo, a prazna sedišta još se njišu.

Novogodišnja priredba zabavišta u Surčinu (1954.)

Nadica Janić