ČOVEK KOJI JE SADIO DRVEĆE

... a priča teče dalje

"Ако гледате један клип годишње, нека ово буде тај.

Постоје разне књиге и семинари које говоре о циљевима, фокусу и трајању у послу, али овај кратак филм је објаснио све те ствари много боље.

„Човек који је садио дрвеће” је анимирани филм из 1987. који је исте године добио Оскара. Гледао сам га преко 20 пута и сваки пут се најежим. Сада сам га поставио онлине са преводом како би што више људи видело ово неоткривено благо. Траје 30 минута.

Моја препорука је да одвојите пола сата без Фејса, искључите телефоне, и одгледајте у миру овог филма. Биће вам то најбоље утрошених 30 минута у скорије време."

(Istok Pavlović)

Prevod: Istok Pavlović

Izvor:

http://www.istokpavlovic.com/blog/covek-koji-je-sadio-drvece/

Priredila: Nadica Janić

VREME BILANSA

On ima sve. Slavu, imovinu, novac.

Ona ima dovoljno. Pobedila je sujetu.

On beži od sebe. Putuje, traga... praznog srca.

Ona beži u sebe... I  čuva oboje u svom srcu.

Nadica Janić

BALADA O ISKRI I DEČAKU

Priče iz Usnulog grada (15)

"Čarobna šuma"

(akril na papiru; 21 x 30 cm)
Autor: Nadica Janić

Na svom putu između Neba i Zemlje, Iskra je u Čarobnoj šumi srela čudesnog dečaka koji se igrao Vatrom.

“Dođi da se igramo“, pozvao je najlepšim glasom.

“Ne smem. Sagoreću“, odgovorila mu je drhtavim glasom i uzdigla se na svoje Nebo.

Ujutro je opet krenula u Čarobnu šumu. Dečak se igrao Vodom.

„Dođi da se igramo“, pozvao je najlepšim osmehom.

„Ne smem. Ugasiću se“, tiho mu je odgovorila i tužna se vratila na Nebo... Svu noć je padala kiša.

Treće jutro je otišla u Čarobnu šumu jer više nije mogla da svetli bez njega. Zatekla ga je kako dugom slika vatru, vodu, nebo i šumu.

„Dođi da se igramo“, pozvao je najlepšim pogledom.

Nije se bojala. Poklonila mu je Paunovo pero i ušla u sliku. Tu je ostala zauvek pretvorivši se u Sunce.

Dečak je patio za njom. Voleo je kao sićušnu Iskru. Od njegovih suza postala je nova duga. Nastavio je da slika. Čarobna šuma se pretvorila u njegove slike. U svakoj je bila Svetlost, ali samo u jednoj Sunce.

Nadica Janić

Objavljeno:

STIHOR REČI, 2015

Zbornik "Topla reč 5", jun 2019. godine

Korice knjige "Topla reč 5", 2019. godine

Izdavač: Udruženje slobodnih umetnika Australije
Uredila: Hadži Ljilja Plavšić 

SAN O BESKRAJU

Iz sveske na široke linije (12)

"San o beskraju"

Foto: Nadica Janić

Pun mesec nad Dunavom... Držiš me za ruku. Poleteli smo u beskrajne prostore sna.

---------

Zatvorio se krug. Osećam punoću dovršenosti i duhovnu snagu da odem na novi izvor radosti, mira i svetlosti. Ne tražim više tvoje lice u odrazu prolaznosti voda.

Teče Dunav... Obale se razmiču. Nestaju. Očišćena od mladalačkih želja i strasti, vidim naša nova lica.

Nadica Janić

OČE-NAŠ... koji jesi...

... a priča teče dalje

Foto: Internet

GLADNI TUŽE SINOVE

Samo u Novom Sadu više od 600 roditelja
 izvelo pred sud svoje potomke

„Veliki broj starih u Srbiji žrtve su, ne samo prevaranata koji žele da se domognu njihove imovine, već i sopstvene dece koja o njima neće da vode računa. Međutim, neki su rešili da „okrenu list“.

U tome im je pomogao novi zakon o socijalnoj zaštiti, po kom deca imaju obavezu da izdržavaju ostarele roditelje... Nijedno staro lice ne može da dobije socijalnu pomoć ako ima radno sposobno dete koje neće da ga izdržava, osim ako ne pokrene tužbu.

Većina se, međutim, ustručava da tuži sopstvenu decu sve dok ne dođu na sam rub egzistencije.“

Izvor: Novosti, 16. decembar 2011.

OČE-NAŠ... koji jesi...

Oprosti nam dugove naše
kao i mi dužnicima svojim...

Drhtava, stara ruka

ispisuje ime svoga sina 

na tužbi za komad hleba.

Držao ga je na krštenju,

ljubio, hranio. 

Dao mu krila...

Iznemogla starica

na Suvoj planini

ne zna da napiše svoje ime. 

Prala je veš na reci

i za decu uvek čuvala

poslednji komad hleba.

Nadica Janić 

SAN U NOĆI PUNOG MESECA

Iz sveske na široke linije (11)

Obala Dunava - Novi Banovci
Foto Nadica Janić

Na obali smo. U sumrak. Pun mesec izlazi. Ušli smo u vodu. Talasi trepere i krive sliku na vodi.
Eho tvog glasa: "Hoću u tvoju dušu. Uzmi me!"
Voda je prestala da treperi. Tvoje i moje lice se jasno ocrtavaju u vodi.

Uzimaš me za ruku i ležemo na travu. Grlimo se. Ne osećam telo.
Šapušeć mi: „Ti si pesma svih pesama, ljubavi nedorečena.“

-----------

U besanim noćima punog meseca slike snova i jave se dopunjuju. Rasipam stranice svog života po memljivim hodnicima duše. Eho neizgovorenih reči probija zidove. Otvaram svesku i pišem  svoje nedosanjane noći. Setna, uzimam pismo koje mi je dao jednog novembarskog dana, kada avion nije poleteo zbog magle, i upijam u prazno srce ispisane reči:

„Ti si pesma svih pesama, ljubavi nedorečena.“

Nadica Janić

MAGLA

Iz sveske na široke linije (10)

Obala Dunava - Novi Banovci
Foto: Nadica Janić

Sedimo među mekanim šarenim jastučićima. Na stolčiću dve šolje sa čajem od jabuka i cimeta i tacna sa vanilicama. Stavljam ti mali, beli kolačić u usta i dodirujem usne. Ispijaš čaj nevoljno, polako, u malim gutljajima.

Poljupci sa ukusom vanile...

Daješ mi koverat: “Otvori kada odem“.

---------

Probudio me je miris tosta i pevušenje iz kuhinje.

Avion nije poleteo zbog magle.

Koverat nisam otvorila. 

Nadica Janić