STIHOR REČI

... a priča teče dalje (38)

STIHOR REČI - Almanah POEZIJE STENKA

Izdavač: Književni salon POEZIJA STENKA, Beograd

Urednik izdanja: Radinka Stojković

Tehnički urednik, dizajn: Majo Danilović

Štampa: Mala knjiga, Novi Sad

Godina izdanja: 2015. 

Književni salon „Poezija Stenka“ objavio je prvi almanah pod nazivom „Stihor reči“, koji je sabrao 178 autora iz 14 zemalja i osamdeset gradova. Izdanje je predstavljeno 15. maja 2015. u restoranu „Stenka“ u Beogradu.

Salon, koji više od 20 godina na autentičnim druženjima na Sava okuplja umetnike svih vokacija, prevashodno pesnike i aforističare iz celog sveta, započeo je tako i svoju izdavačku delatnost. 

Začetnik i rukovodilac ovog specifičnog koncepta je Radinka Stojković, profesor književnosti i vlasnik restorana. U predgovoru knjige istakla je:

„U vreme kada se kultura uopšte, pa i književnost, pokušavaju marginalizovati, skrajnuti na sporedne i slepe koloseke društvenog progresa, naše je da pišemo, da prostiremo i sejemo reč, da je obznanimo, a „Stihor reči“ je jedan svojevrstan zapis o dobrim ljudima svekolike književnosti.“ 

NADICA JANIĆ (str. 139) 

Rođena 1948. godine u Surčinu. Socijalni radnik u penziji. Živi i stvara u Novim Banovcima. Bavi se slikarstvom, piše kratke priče i pesme. Pisala je za lokalne novine, sada je novinar-saradnik Srpske Televizije USA. Autor je bloga GOVOR DUŠE (kratke priče) i bloga AMARANT (poezija). 

BALADA O ISKRI I NEVIDLJIVOM 

U jednom gradu, gde je vreme stalo, živi čovek sa praznim srcem. Oblači se u tugu i hoda kao vetar. Nekada postaje nevidljiv i tako lakše, među ljudima, traži svoju izgubljenu dušu. Već je na pragu starosti i prazninu u srcu sve teže podnosi. Odelo od tuge mu je postalo tesno i ružno. Sve češće je nevidljiv jer se stidi praznine u sebi i pohabanosti svojih osećanja.

Bila je najmanja zvezda na nebu. Zbog svoje sićušnosti lako se spuštala na Zemlju i ponovo uzdizala. Volela je ljude, i kome bi se zagledala u oči poklanjala je nebeski sjaj. A ljudi bi postajali srećni, ne znajući zašto. Na jednom svom putu između Neba i Zemlje, u pustoj ulici predgrađa, videla je čudnog čoveka obasjanog mesečinom.

«Ko si ti? Zašto plačeš?», tiho ga je oslovila i pružila mu toplu, nežnu ruku. Čovek je zadrhtao i pogledao je očima prestrašene, ranjene srne. «Lep si, najtužniji čoveče», šapnula mu je u srce i dotakla usnama, kao lahor, njegove naborane obraze...

Zvala se Iskra. Oblačila je haljine satkane od mesečevog sjaja. U očima je imala iskrice sa svake zvezde i mirisala je na jutro i bele ljiljane.

Čovek sa praznim srcem, osetivši noćni lahor na licu, zagledan u neobičnu zvezdu, poželeo je da se raduje, da voli, da se smeje. I dok ga je Iskra zaneseno gledala, čovek u odelu od tuge, pohlepno joj je ukrao sve iskrice iz očiju, pustio joj ruku i nestao. Čula je samo šum vetra...

Nikada se više nije spuštala na Zemlju. Iz njenih praznih očiju svake letnje noći pada rosa. Jutra mirišu na nju i bele ljiljane. Nevidljivi čovek je iskrice zamenio za dukate – i postao još nesrećniji. Za vreme letnjih noći, luta praznog srca i ne zna da li on to plače ili rosa pada na njegovo lice.

BALADA O ISKRI I DEČAKU

Na svom putu između Neba i Zemlje, Iskra je u Čarobnoj šumi srela čudesnog dečaka koji se igrao Vatrom.

“Dođi da se igramo“, pozvao je najlepšim glasom.

“Ne smem. Sagoreću“, odgovorila mu je drhtavim glasom i uzdigla se na svoje Nebo.

Ujutro je opet krenula u Čarobnu šumu. Dečak se igrao Vodom.
„Dođi da se igramo“, pozvao je najlepšim osmehom.
„Ne smem. Ugasiću se“, tiho mu je odgovorila i tužna se vratila na Nebo... Svu noć je padala kiša.

Treće jutro je otišla u Čarobnu šumu jer više nije mogla da svetli bez njega. Zatekla ga je kako dugom slika vatru, vodu, nebo i šumu.
„Dođi da se igramo“, pozvao je najlepšim pogledom.
Nije se bojala. Poklonila mu je Paunovo pero i ušla u sliku. Tu je ostala zauvek pretvorivši se u Sunce.

Dečak je patio za njom. Voleo je kao sićušnu Iskru. Od njegovih suza postala je nova duga. Nastavio je da slika. Čarobna šuma se pretvorila u njegove slike. U svakoj je bila Svetlost, ali samo u jednoj Sunce.


Priredila: Nadica Janić