OKAMENJENI LJUDI

Kao sećanja na život,

u jednom gradu, na obali mora,

obasjani suncem, okamenjeni ljudi.

Vera nam je različita
ali lepota umetnosti
 i ljubav prema životu ista.

Foto:
Moj prijatelj na letovanju u Turskoj
(Kusadasi, avgust 2026.)

Priredila: Nadica Janić

ZAPIS NA BELOJ STENI

 Duša slovenska (66)

"Zapis"
(mixed media; 15 x 15 cm)
 Autor: Nadica Janić

Sedi dečak na Beloj steni zagledan u svoje srce koje vidi u oblaku. I trgne se, uplašen. Crna ptica ispisuje trag na Plavom putu. Nosi vetar slova, ukršta ih u reči, stvara slike. Ugleda dečak svoje pretke, tamo, u Beskraju. Iz šarene tkane torbice vadi pisaljku i glinenu tablicu i ispisuje:

"Majko moja, Zemljo moja, Rode moj, ptica mi kazuje…“

Kao očajan krik nevernice sa rastrgnutom pletenicom, kao bolan uzdah starog i nemoćnog oca koga se sin oslobađa tupim udarcem maljem po pogači na njegovoj glavi, kao ostarela staramajka, bolna, obnevidela, kao plač gladnog deteta, kao čemer i vapaj na ugašenom ognjištu, vrišti Crna ptica zlosutnica. Drhtala je ruka dečaka od kletve majke i predaka. Zaplaka od bola okamenjen dečak. Crna ptica prozbori:

Što to plačeš

Moj tiću

Kamenčiću

Kao da te majka

Od sise oturila

Ni kap kreča u tebi

Eno ti oca u trnju

Traži gnjidu života

Nije ti Bog dao suze

Nego kapi voska

Koje kaplju

Po tebi okamenjenom

(Slobodan Ristović, iz zbirka pesama „Lapot“)

Spusti se noć.

Osvane dan.

Pomilovan, obasjan suncem, zapisuje dečak na tablici:

"Majko moja, Zemljo moja, Rode moj, praštajte nam za zadanu bol, praštajte nam na zaboravu. Ovaj život nas guši. Ne znamo šta radimo."

I siđe dečak sa Bele stene vedar, slobodan, i ode u Svet.

I danas, ako se zagledate čista srca u oblake, pojaviće se Čudo. Duša čita i neviđeno, nedoživljeno. Jer prvo beše Reč i Reč beše od Boga.

Nadica Janić

STAROST

"Belina"
Foto: Zlatko Matić 

Poslednja Ruža u Vrtu.

Belina pročišćene Svetlosti

pred Smiraj... pred novi Početak.

Biti star danas? Koliko god da se trudim da "starim koliko moram, podmlađujem se koliko mogu" (kako je rekao Ivo Andrić), imam zebnju u srcu. Tema mog diplomskog rada je bila "Starost i starenje". Bila sam mlada, pripremala rad studiozno. Ali temu nisam doživljavala kao ličnu spoznaju. Teorija i praksa. Gerontološka analiza. Značaj domova za stare. Uloga porodice u procesu starenja... Uspešno odbranjen rad.

Danas, u poznim godinama, imam sačuvano sećanje i stečeno znanje. Nekada - moja starost je tako daleko!. Danas - životna nesigurnost. Šta, ako...? A želim još mnogo toga da uradim, mnogo toga lepog da doživim, da budem srećna, da se smejem.

Posećujem suprugov grob. Biću tu sahranjena i ja. I opet ona misao - to je tako daleko! 

Nada nikad ne umire. I nadam se, silno se nadam, da neću biti teret koga se treba osloboditi.

---------

Kada se piše o srarosti u današnjim uslovima života, često se u metaforičnom smislu koristi reč lapot. Mihailo Medenica je literarnom rekonstrukcijom podsetio na jedan od najjezivijih običaja na ovim prostorima. "Lapot" je kultna priča o ovom izumrlom običaju, iz sela Zjapina gde je zapamćen poslednji slučaj lapota, kad je Mitar Stojnin ubio oca.

Veza: LAPOT 

Priredila: Nadica Janić

ROKOVNIK

 Sećanje (20)

Božidar Vitas i Nadica Janić

Informacija na medijima:

Preminuo umetnički fotograf Božidar Vitas. Ispraćaj za kremaciju Božidara Vitasa je u petak, 3.7.2026. u 11 sati na Novom groblju u Beogradu.

Istog dana, 3.7.2026. u 17.30 sati je svečano zatvaranje njegove izložbe fotografija "Književni susreti" u prostoru biblioteke "Branko Miljković" u Beogradu. Na otvaranju izložbe Božidar je pozvao sve prisutne i na zatvaranje izložbe.

Upravo je u ovo vreme, dok pišem na blogu, zatvaranje njegove izložbe. Oprostiću se od prijatelja na ovaj način. Ostaće zapis. I u rokovnik, koji mi je poklonio kada sam bila devojčica, upisaću ovaj datum.

.....

Očna klinika u Beogradu. Čekaonica. Povređeno mi je oko. Do mene seda mlad čovek sa flasterom na oku. Pita me kako sam, šta mi je to sa okom, u koju školu idem... Pita me i šta najviše volim od predmeta. "Srpski i likovno", odgovaram mu. Nasmejan, teši me da će sve biti u redu i da će on sutra doći kada bude saznao kada će biti moja kontrola... I bilo je tako. Sutradan, prilazi mi sa osmehom. U ruci kožni rokovnik. Pruži mi i kaže:

"Za tebe, curice. Piši dnevnik. Kada porasteš, čitaćeš i upoznaćeš sebe."

Zbunjena, zahvalila sam se.

Na prvoj strani je bila posveta: 

"Piši bojama, slikaj rečima".

Godine su prolazile. Rokovnik se pohabao. A u njemu sve boje mog života.

.....

Galerija "Leonardo" u Domu kulture u Novim Banovcima. Sastanak za prijem novih članova. Ulazak visokog, lepog, starijeg gospodina. Seda preko puta mene. I pogled.

"Ti!".

"Da, ja sam ona devojčica koja piše bojama a slika rečima."

Bilo je mnogo susreta, izložbi. Ostajali smo u galeriji posle otvaranja izložbi i razgovarali. 

Na otvaranju njegove izložbe "Hilandar, da se ne zaboravi", Božidar Vitas nam je podelio lovorov list sa Hilandara. 

List je u rokovniku. 

Da se ne zaboravi.

Nadica Janić 
 

BLAGOSLOVENI DAN

Milica i Nadica

Blagoslovenom danu prethode iskušenja i trenuci osećaja sićušnosti i nemoći u ovom tamnom beskraju. Postoje dani otkrovenja. Istina života ispisuje krug. Zatvara polja patnje, bespomoćnosti, usamljenosti. I u krug Svetlosti šalje nam osobe iz čijih reči dobijamo saznanja, otvoren put.

Oko mene i u meni ovih dana samo praznina koja podrhtava. Prazne ulice, prazna prodavnica, prazna kuća… Pratim vesti. Nije mi dobro - ni fizički, ni psihički… I poziv, telefonski poziv, od drage osobe. Od Milice, moje sestričine. Spojile su nam se duše. A reči ne dolaze od nas, dolaze od Svemogućeg, od Stvoritelja, večno prisutnom u duši.

„I beše Reč!

I Reč beše od Boga…“

I dan blagosloven posta.

Nadica Janić

IMATI NEKOG...

Sreća je imati Nekog
da u sjaju oka vidiš sebe,
da sa osmehom ispuniš dan.

Nadica Janić

Unuka Ana

Voda sve nosi a sećanja ostaju
u plavetnilu Večnosti.

Foto: Obala Dunava u Novim Banovcima

Priredila: Nadica Janić

MISTERIJA DUHA

"Fluid" (senka - selfi)
Foto: Nadica Janić

Ljubav.
Božanska promisao.
Strast duše.

Blaženstvo i sreća
izvan pojavnog, saznajnog...
Oboženo stanje duha.

Čudesno osećanje
u savršenim trenucima
stvorenim snagom misli.

Drhtaj u srcu
i osmeh u tišini noći
između sna i jave.

Voljeno Biće
postaje Misao
u bojama Duge.

DANI...

 "Dodir praznine"
(selfi odraza senke na zidu)
Autor: Nadica Janić

Postoje dani praznine i tihe sete koja se šunja.
Zlokobna, hladna, kao jesenja magla.
 Obavija srce, steže, i ulazi u prazninu duše.
A plesala bih, smejala bih se.
 Obukla bih najlepšu odeću i otišla…
Otišla negde, brzim koracima, u susret radosti.

Postoje dani smirenja, blagosti…
I sedela bih, sama, naslonjena na drvo i slušala tišinu.

Postoje dani nadahnuća.
Sine tako ideja. Beležem. Grabim od zaborava.

Postoje dani kada samo šetam.
 Koraci kao ritam otkucaja sata. Koračam, koračam…
U susret ili se vraćam - svejedno.
 Koraci koji ne znaju pravac, ali me vode.
Vode… Negde. Gde neću stići ili gde se neću vratiti.
 Svejedno - lepo je.

Postoje dani bezrazložne radosti.
Ne prepoznajem sebe u ogledalu. 
Ukradem osmeh bleska duše i sakrijem ga
 u zadnji džep pohabanog ogrtača života.

Postoje dani kada mislim na Tebe.
 Plakala bih, i nikad se utešila ne bih.

Nadica Janić

PROLAZNOST

 "Senka" (selfi)
Foto: Nadica Janić

Teku dani obasjani nadom...

Život stavlja sve na svoje mesto. 

Prolaznost je najveća uteha. 

NOĆ

 "Mesečeva noć"
Foto: Nadica Janić

Beograd u sazvežđu mog sećanja.

Kao hiljade palih zvezda.

Pišem nebeski e-mail… Znaće!

SUTON

 "Između dana i noći"
Foto: Nadica Janić

Čarobni trenutak smiraja, nestajanja svetlosti.
Crveno sunce tone. Ptice utihnu, vetar stane... 
A ujutro, kao vaskrsenje, budi se Život.

VEČE

 Foto: Nadica Janić

San o Beskraju. Večita zapitanost o Smislu. 
Život - splet radnji, događanja, osećanja, snova...
A Dunav teče... teče... I iste slike godinama ali moj pogled je drugačiji.
  

JUTRO

"Jutro na Dunavu"
Foto: Nadica Janić 
 

Radost Novog Dana. I kažem sebi: "Kreni..."

Nižu se poslovi.
A misli, kao nit odmotavaju se, susreću, zapliću.

Teče Dan, teče Život!

PUNOĆA VREMENA

Radost na dlanu
Foto: Nadica Janić 

Kao beskonačna nit proteže se vreme.

Hodamo ka nečemu, ka nekome... 

Dokle?
Dok ne ostvarimo punoću datog nam vremena:

Da uradimo zadatu misiju. Da ispunimo stranicu Života.

Da izrazimo blagosloveni talenat.
Da sačekamo željeni trenutak spremni i ozareni,

trenutak povratka voljenog iz dalekog sveta,

trenutak osmeha i zagrljaja,
trenutak osećaja prvog ploda trešanja na dlanu,

trenutak buđenja u sobi obasjanoj jutarnjim suncem...

i ništa te ne boli, i ništa ne moraš,

i sve imaš da spokojno ispuniš dan.

Nadica Janić

OGLEDALO

 

Nadica Janić

Ogledalo,
sjajno i duboko.
Izdajica ili drug?

Pred njim nema laži.
Ne prikriva, nemilosrdan je.
Ali i poklanja istinu o nama,
ne samo kroz beležnicu života na licu
već istinu u duši.

Pred njim pričam, 
ne zadržavam ni suze.
Daje mi odgovor i daruje osmeh.

Nadica Janić

NOVI POČETAK

 

Sunčano jutro...

Probudila sam se radosna. Božja blagodat je to. Pišem. Duša se otvara i reči se oslobađaju. Ništa nije od nas. Božja promisao je u svemu što stvaramo. 

Ispijam čaj...

Gledam kroz prozor crnu pticu na krovu. I setih se reči iz biblijske priče o Jovu:

"Dani moji prođoše, misli moje pokidaše se što imah u srcu.
Od noći načiniše dan i svetlost je blizu mraka."

Muzika...

Pokreće mi se telo. Ozarena. Proleće je u meni - novi početak.

Hvala! Hvala Tebi, Čuvaru moje duše.

Nadica Janić

NOĆ KADA JE KIŠA PADALA

Iz sveske na široke linije (28)

SAN LETNJE NOĆI

„Samo još malo da smo zajedno. Otići ću na poslednji bus“, šapnuo je i još jedan zagrljaj i poljubac.

„Požuri da ne pokisneš“, šapnula je.

Miris kiše i daleka grmljavina. Žurno je zatvorila prozor.

„Javiće mi se kad stigne kući“, šapnula je za sebe i spokojno se spremila za san.

Zazvonio je telefon:

„Nema busa. A i niko neće da stane. Mokar sam. Šta da radim? Da se vratim?“, tihim glasom, nekako sramežljivo, kao zalutali dečak, govorio je.

 „Vrati se“ - bilo je njeno obećanje u snu za njihovu Večnost.

JUTRO POSLE KIŠE

"Svitanje"
Foto: Nadica Janić

ON

Nedeljom ide u šetnju van grada. Bio je lep avgustovski dan. Uveče je naglo pala kiša. Žurio je pustom ulicom predgrađa do autobuske stanice. A kiša je padala, voda se slivana niz lice na usne,  kao nežni poljupci. Stigao je kući veoma kasno.

Nemiran san. Košmar. U postelji je sa voljenom ženom. Srećan. Slušaju kišu. 

Probudio se u drhtavici.  Otvara prozor. Sunce je obasjalo njegovu samoću. Pesma belog goluba u krošnji kestena.

 „Otkud ovaj san? Tako je stvaran!“, zapitao se. 

ONA

Bio je lep nedeljni avgustovski dan. Odmarala se čitajući na terasi. Uveče, naglo, sivi oblaci su prekrili nebo. Daleka grmljavina. Plašila se grmljavine. Zatvorila je šalone, obukla pidžamu i legla u krevet. U polusnu, sluša kišu. I neka neobjašnjiva sreća je preplavila.

Probudila ju je svetlost izlazećeg sunca. Sanjiva, otvara prozor. Svežina ranog avgustovskog  jutra posle kiše. Sunce je obasjalo njenu samoću. Beli golub na krovu susedne kuće. Svako jutro peva istu pesmu. Samo je ona razume. 

„San je bio tako stvaran!", šapnula je i zapisala ga u dnevnik snova i sećanja. Vratila je dnevnik u ormančić kraj uzglavlja. Uključila radio. I uobičajen dan je potekao...

Pesma na radiju:

"Nema prošlosti, postoji samo budućnost.

Postoji samo ovde, postoji samo sada."
(These are the days - Van Morrison)

Nadica Janić

Prevod:

Ovo su dani beskrajnog leta
Ovo su dani u vremenu  sada
Nema prošlosti, postoji samo budućnost
Postoji samo ovde, postoji samo sada

O, tvoje nasmejano lice, tvoje milo prisustvo
Vatre proleća se jako rasplamtavaju
O, blistavo srce i pesmo slave
Krik slobode u noći

Ovo su dani pored blistave reke
Njegova blagovremena milost i naše dragoceno otkriće
Ovo je ljubav jednog čarobnjaka
Koji je pretvorio vodu u vino

Ovo su dani beskrajnog plesa i
Duge šetnje u letnjoj noći
Ovo su dani istinske romanse
Kada te grlim tako čvrsto.

Ovo su dani sada u kojima moramo uživati
I moramo uživati koliko god možemo
Ovo su dani koji će trajati zauvek
Moraš ih čuvati u svom srcu.

KAD ŽIVOT OKRENE LIST

Iz sveske na široke linije (27)

"Zapis"
(akril; 10 x 7,5 cm)
Autor: Nadica Janić

Zapis - drvo zapis, zapis na listu, zapis na licu,

svuda je zapis o istini propadljivosti, stradanju,

krstu koga nosimo kao lični usud.

Koračali su stazom predodređenom za njih. Svako zagledan u svoje svetlo na kraju puta. Umorni od koraka, od tereta koji su nosili, od sećanja koja su pekla dušu. Koračali su… sami, tihi, kroz šumu ljudi, zlokobnih glasova u tmini, ptica zlosutnica. Bili si dva lista u šumi beznađa.

"Zapis"

(akril; 10 x 7,5 cm)

Autor: Nadica Janić

Zapis da će na kraju biti vatra spasenja.
Zapis u okamenjenoj večnosti
 o istini Vere, Nade i Ljubavi.

................

Vetar sudbine ih je poneo.

Poneo jedno ka drugom.

Dodir duša, spajanje dva Bića.

Postali su

JEDNO.

ON

Ti si svetlost mog života.

Sa tobom letim

hrabar, snažan

i uzdižem te u visine.

ONA

Promenio si moja jutra.

Osvetlio dan.

Nebo si moje plavo.

Plavo, volim te, plavo.

Nadica Janić

CELOVITOS DUŠE

Iz sveske na široke linije (26)
 

"Uno animo"

(akril na glini; 5 x 5 cm)

Autor: Nadica Janić

ON

Dinamičan - ne drži ga mesto.

ONA

Statična - zakucana za mesto.

ON

Impulsivan - izgara za Njom.

ONA

Smirena - stišane strasti.

ON

Sa lakoćom izgovara:

"Volim te, volim te, volim..."

zagledan u njene oči.

ONA

Pogledom kaže:

"Volim te, volim te, volim..."

i nežno ljubi njegove usne.

ON

Snažnim zagrljajem je zakrili
i čuva je od svakog zla. 

ONA

Svoju krhkost predaje u njegove ruke

i sigurna je, sigurna...

ON I ONA

Dva tela - jedna duša.

Celovitost Božjeg Bića.

Nadica Janić

LJUBAV

Iz sveske na široke linije (25)

ANIMA  I ANIMUS
Jedna duša
(kolaž, koža na lesonitu, 50 x 50 cm)
Autor: Nadica Janić

Vreme odmiče, neumitno, ali se u spirali života neprestano vraća na početak. Mi živimo sve naše živote, mi smo i dete, i mlado biće, i staro biće u istrošenom telu. Ali naša duša je uvek mlada, uvek u svim bojama i svim vremenima našeg postojanja.

Duhovna veza, najviši nivo ljubavi, nekima je nedostižna. Prizemljene strasti, zadovoljenje tela i požude je trenutak, a Ljubav kao Blagodat nadahnjuje, otvara sve mogućnosti izražavanja, inspiriše, daje snagu i polet.

----------

I pre ovog života bili su Jedno. Davno, tamo daleko, iza duge. Voleli su se kao dečak i devojčica, kao krhka devojka i visok momak. U ovom životu, njihove senke bile su blizu. U duši bili su prazni, željni ljubavi.

Oboje su tražili biće svoje duše. On je voleo, grlio, ali to nije Ona, govorio je u sebi. Smenjivali su se bol i sreća i prazne duše se pitao gde je Ona, ona sa kojom će da uzleti zauvek.

Znala je da On živi negde daleko, iza duge i pisala pesme o njemu, sanjala ga, zvala ga Leptirom, zvala ga Senkom... I jednom, u sasvim drugom svetu, nestvarnom, varljivom, svetu reči i slike, ugledala je njegovo lice. Te usne su me ljubile! Duša je zatreperila i jedan glas, glas Ljubavi joj je  šapnuo - ON. 

U varljivom svetu, gde je usamljenost jedini spas, gde se ljudi sreću i lažno predstavljaju, s malim "instrumentom" na dlanu, veze sa svetom i ljudima, ugleda ikonicu Njenog lika. Glas Ljubavi mu je šapnuo - ONA.

"Anemona"
(fito-kolaž na staklu; 30 x 40 cm)
Autor: Nadica Janić

Nadica Janić