Davno nisam pisala u mojoj "Plavoj svesci" . Osećanja su bila zaključana u srcu.
Sunčano jutro... Probudila sam se radosna. Božja blagodat je to. Duša se otvara i reči se oslobađaju. Pišem. Ništa nije od nas. Božja promisao je u svemu što stvaramo.
Ispijam čaj... Gledam kroz prozor crnu pticu na krovu. I setih se reči iz biblijske priče o Jovu:
"Dani moji prođoše, misli moje pokidaše se što imah u srcu.
Od noći načiniše dan i svetlost je blizu mraka."
I pored muka od iskušavanja Zlog, verovao je Jov u Dobrog i sve izdržao.
"Dani moji prođoše, misli moje pokidaše se što imah u srcu.
Od noći načiniše dan i svetlost je blizu mraka."
I pored muka od iskušavanja Zlog, verovao je Jov u Dobrog i sve izdržao.
Muzika... Pokreće mi se telo. Proleće je u meni - novi početak.
Hvala! Hvala Tebi, čuvaru moje duše.
Nadica Janić
Нема коментара:
Постави коментар