Iz sveske na široke linije (15)
"Prostor tišine"
Foto: Nadica Janić
BUDNA SANJAM
Budna sanjam.
Mesec me do Tebe vodi.
Usnule oči ti ljubim,
ime ti šapućem...
San mi čula gasi
i Tvoj lik nestaje
u prostoru Tišine.
Jutro mi je šapnulo
da si tužan i sam.
A tako si daleko...
Poljupcima bih ti
lice razvedrila,
ruke bih ti
u kosu splela,
telo bih ti
dahom osnažila...
A tako si daleko!
Veče mi je reklo
da si sam
i bez nade.
A tako si daleko
da ti svoju ruku dam,
da ti sa dve reči
u očima vratim sjaj.
Noć ćuti.
Htela bih da znam
da li si sam,
da li ti žudnja
telo lomi...
A tako si daleko!
Budna sanjam.
Mesec se skrio.
Tražim te
u prostoru Tišine.
Ime ti šapućem...
Nadica Janić
2 коментара:
...sta da napisem kad je sve dobro i nek ova poezija ostane zauvjek onome ko je procita
V.POZZ
Hvala na čitanju i lepom komentaru.
Srdačan pozdrav,
Nadica
Постави коментар