Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
O borbi sa željama i strastima; o patnji za izgubljenom nadom i verom u druge i u sebe; o snazi trpljenja i blagoslovenim trenucima sreće na ovom veličanstvenom putu postojanja obasjanom Božjom Ljubavlju.
3 коментара:
Твој запис је изузетан и упечатљив...
Hvala, dragi prijatelju!
GDE LASTE UMIRU
Neki mirni, spori uvod u ritual pred san.
Slušam muziku. Scene iz filma "Ptice umiru pevajući". Plakala sam sve vreme dok sam gledala film. Uvek sam sama gledala filmove na TV. A i u bioskop sam većinom išla sama. Možda u društvu i ne bi plakala.
Ptice... Laste... Pitala sam se gde laste umiru. Na jugu ili na severu? A pročitala sam da se ne spuštaju nikada na zemlju...
Preključe: "Bacio sam mrtvu lastu u đubre." – reče suprug.
Otvaram kantu. Plakalo mi se. Gledala sam pre pola sata kako jedna lasta nisko leti pred kućom. Pitala sam se gde je druga.
Eto, možda i ne bi pisala o ovom. Ali, asocijacija. “Ptice umiru pevajući.” Možda one ni ne pevaju - ljudi svašta izmisle. Možda one nešto sasvim drugo svojim glasom izražavaju. Kada bi samo znali! Bili bi bogatiji ovako prizemljeni sa našim jezikom koji je "izvor nesporazuma", kako Mali princ kaže.
https://www.youtube.com/watch?v=74_paEdH0AU
Постави коментар