NA KRAJU STAZE

Priče iz Usnulog grada (20)


NA KRAJU STAZE

            ON

Tražio sam te...
Lutao sam  po šumama sveta.
Urezivao tvoje ime u svako drvo.
Sudarao se... gazio...
Gazili su me... ranili...
I dalje sam te tražio.

Ostavili su mi dušu da bi te tražio.
I našao sam te... u magli...
kada me je telo bolelo, kada sam nestajao.
Zasvetlela si između drveća.
A ja sam hodao... Umoran.
Pružao sam ruke, a ti si nestajala.

Budio sam se u drhtavici.
Plakao bih... Hoću da budem jak!
Vratiću snagu, dušo.
Nisam još star.
Hodaću, stići ću te...
Ti si tu – na kraju Staze. Znam.

"Na kraju Staze..."
Foto:  Blanc & Noir

        ONA

Sanjam te, dušo,

i san mi stvara maglu u pogledu. 

Nema nas nigde... a tražim te. 

Jedino si u mojim mislima.

Ostani tu -

iza zatvorenih kapaka.

Tvoja sam, jedini. 

Oduvek. 

Satkan si od mojih snova. 

Oživeo si iz moje bajke o Ljubavi.

Predajem ti se

i nestajem u tebi.

Ne moraš da me vidiš, 

ne moraš da me dodirneš, da me čuješ... 

jer i ti mene oduvek znaš.

Poznata sam ti 

iako me nikada poznao nisi.

Tvoja sam čežnja i san. 

Nadica Janić