Iz sveske na široke linije (11)
Uzimaš me za ruku i ležemo na travu. Grlimo se. Ne osećam telo.
Šapušeć mi: „Ti si pesma svih pesama, ljubavi nedorečena.“
U besanim noćima punog meseca slike snova i jave su se dopunjavale. Rasipala je stranice života po memljivim hodnicima duše. Eho neizgovorenih reči je probijao zidove. Otvarala je svesku i pisala svoje nedosanjane noći. Kada bi se umorila, uzimala je pismo koje joj je dao jednog novembarskog dana, kada avion nije poleteo zbog magle, i upijala u prazno srce ispisane reči:
Nadica Janić
Na obali smo. U sumrak. Pun mesec izlazi.
Ušli smo u vodu. Talasi trepere i krive sliku na vodi.
Eho tvog glasa: "Hoću u tvoju dušu. Uzmi me!"
Voda je prestala da treperi.
Tvoje i moje lice se jasno ocrtavaju u vodi.
Eho tvog glasa: "Hoću u tvoju dušu. Uzmi me!"
Voda je prestala da treperi.
Tvoje i moje lice se jasno ocrtavaju u vodi.
Uzimaš me za ruku i ležemo na travu. Grlimo se. Ne osećam telo.
Šapušeć mi: „Ti si pesma svih pesama, ljubavi nedorečena.“
"Magija"
Foto: Nadica Janić
Foto: Nadica Janić
U besanim noćima punog meseca slike snova i jave su se dopunjavale. Rasipala je stranice života po memljivim hodnicima duše. Eho neizgovorenih reči je probijao zidove. Otvarala je svesku i pisala svoje nedosanjane noći. Kada bi se umorila, uzimala je pismo koje joj je dao jednog novembarskog dana, kada avion nije poleteo zbog magle, i upijala u prazno srce ispisane reči:
„Ti si pesma svih pesama, ljubavi nedorečena.“
.JPG)
4 коментара:
Uh, ima i nastavak...posle maglovitog jutra...
Sjajna priča, Nadice!
Hvala, emo_
Nadice draga,ovaj opus iz sveske na siroke linije me odusevio,Dal zbog svog naziva ili toliko lepih snova koje si pretocila u rec!
Zbog Istine, draga "Tajanstvena"...
Постави коментар