VREME BILANSA

... a priča teče dalje (11)

On ima sve. Slavu, imovinu, novac.

Ona ima dovoljno. Pobedila je sujetu.

On beži od sebe. Putuje, traga... praznog srca.

Ona beži u sebe... I  čuva oboje u svom srcu.

Nadica Janić

BALADA O ISKRI I DEČAKU

Priče iz Usnulog grada (15)

"Čarobna šuma"

(akril na papiru; 21 x 30 cm)
Autor: Nadica Janić

Na svom putu između Neba i Zemlje, Iskra je u Čarobnoj šumi srela čudesnog dečaka koji se igrao Vatrom.

“Dođi da se igramo“, pozvao je najlepšim glasom.

“Ne smem. Sagoreću“, odgovorila mu je drhtavim glasom i uzdigla se na svoje Nebo.

Ujutro je opet krenula u Čarobnu šumu. Dečak se igrao Vodom.

„Dođi da se igramo“, pozvao je najlepšim osmehom.

„Ne smem. Ugasiću se“, tiho mu je odgovorila i tužna se vratila na Nebo... Svu noć je padala kiša.

Treće jutro je otišla u Čarobnu šumu jer više nije mogla da svetli bez njega. Zatekla ga je kako dugom slika vatru, vodu, nebo i šumu.

„Dođi da se igramo“, pozvao je najlepšim pogledom.

Nije se bojala. Poklonila mu je Paunovo pero i ušla u sliku. Tu je ostala zauvek pretvorivši se u Sunce.

Dečak je patio za njom. Voleo je kao sićušnu Iskru. Od njegovih suza postala je nova duga. Nastavio je da slika. Čarobna šuma se pretvorila u njegove slike. U svakoj je bila Svetlost, ali samo u jednoj Sunce.

Nadica Janić

Objavljeno:

STIHOR REČI, 2015

Zbornik "Topla reč 5", jun 2019. godine

Korice knjige "Topla reč 5", 2019. godine

Izdavač: Udruženje slobodnih umetnika Australije
Uredila: Hadži Ljilja Plavšić 

SAN O BESKRAJU

Iz sveske na široke linije (12)

"San o beskraju"

Foto: Nadica Janić

Pun mesec nad Dunavom... Držiš me za ruku. Poleteli smo u beskrajne prostore sna.

---------

Zatvorio se krug. Osećam punoću dovršenosti i duhovnu snagu da odem na novi izvor radosti, mira i svetlosti. Ne tražim više tvoje lice u odrazu prolaznosti voda.

Teče Dunav... Obale se razmiču. Nestaju. Očišćena od mladalačkih želja i strasti, vidim naša nova lica.

Nadica Janić

OČE-NAŠ... koji jesi...

... a priča teče dalje (10)


GLADNI TUŽE SINOVE
Samo u Novom Sadu više od 600 roditelja izvelo pred sud svoje potomke

„Veliki broj starih u Srbiji žrtve su, ne samo prevaranata koji žele da se domognu njihove imovine, već i sopstvene dece koja o njima neće da vode računa. Međutim, neki su rešili da „okrenu list“.

U tome im je pomogao novi zakon o socijalnoj zaštiti, po kom deca imaju obavezu da izdržavaju ostarele roditelje... Nijedno staro lice ne može da dobije socijalnu pomoć ako ima radno sposobno dete koje neće da ga izdržava, osim ako ne pokrene tužbu.

Većina se, međutim, ustručava da tuži sopstvenu decu sve dok ne dođu na sam rub egzistencije.“

Izvor: Novosti, 16. decembar 2011.


...

OČE-NAŠ... koji jesi...

Drhtava, stara ruka

ispisuje ime svoga sina 

na tužbi za komad hleba.

Držao ga je na krštenju,

ljubio, hranio. 

Dao mu krila...

Iznemogla starica

na Suvoj planini

ne zna da napiše ime.

Prala je veš na reci

i za njih uvek čuvala

poslednji komad hleba.

Nadica Janić 

SAN U NOĆI PUNOG MESECA

Iz sveske na široke linije (11)

Obala Dunava - Novi Banovci
Foto Nadica Janić

Na obali smo. U sumrak. Pun mesec izlazi. Ušli smo u vodu. Talasi trepere i krive sliku na vodi.
Eho tvog glasa: "Hoću u tvoju dušu. Uzmi me!"
Voda je prestala da treperi. Tvoje i moje lice se jasno ocrtavaju u vodi.

Uzimaš me za ruku i ležemo na travu. Grlimo se. Ne osećam telo.
Šapušeć mi: „Ti si pesma svih pesama, ljubavi nedorečena.“

-----------

U besanim noćima punog meseca slike snova i jave se dopunjuju. Rasipam stranice svog života po memljivim hodnicima duše. Eho neizgovorenih reči probija zidove. Otvaram svesku i pišem  svoje nedosanjane noći. Setna, uzimam pismo koje mi je dao jednog novembarskog dana, kada avion nije poleteo zbog magle, i upijam u prazno srce ispisane reči:

„Ti si pesma svih pesama, ljubavi nedorečena.“

Nadica Janić

MAGLA

Iz sveske na široke linije (10)

Obala Dunava - Novi Banovci
Foto: Nadica Janić

Sedimo među mekanim šarenim jastučićima. Na stolčiću dve šolje sa čajem od jabuka i cimeta i tacna sa vanilicama. Stavljam ti mali, beli kolačić u usta i dodirujem usne. Ispijaš čaj nevoljno, polako, u malim gutljajima.

Poljupci sa ukusom vanile...

Daješ mi koverat: “Otvori kada odem“.

---------

Probudio me je miris tosta i pevušenje iz kuhinje.

Avion nije poleteo zbog magle.

Koverat nisam otvorila. 

Nadica Janić

PRED PRAZNIKE

... a priča teče dalje (9)

Blješti lažna raskoš svetiljki.
Kič puzi po gradu.
Jeftine radosti u rukama apatičnih ljudi.
Pored kontejnera, napušteni psi i ljudi
razvlače kese...


Nadica Janić

PARALELNI SVETOVI

... a priča teče dalje (8)

Udobna stolica. Mala crna ploča i MIŠ.

(Pisaći sto. Sveske, boje, crteži, knjige...)

Fotelja. Velika crna ploča i DALJINSKI.


Nadica Janić

POGLED IZA...

Priče iz Usnulog grada (14)

"Put svetlosti"
Foto: Nadica Janić

Odlučio je da nestane iz njihovog, nekada srećnog života.

(Da privremeno umre.)

Isključio je mobilni telefon. Otišao u vikendicu na obali reke. Poneo je samo nekoliko ličnih stvari, boks papira i pisaću mašinu.

Pošto je „umro“ (na način kako je odlučio), svaki dan je ispisivao po deset stranica teksta o svom bivšem životu. Dok je pisao, čudio se mnogim stvarima koje je uradio. Postao je sebi stran, dalek...

 A kada je pisao o njoj, više i nije bila tako lepa i dobra i pokajao se što je zbog nje odlučio da umre.

Nadica Janić

DRUŽENJE

... a priča teče dalje (7)

Zakazale smo mejlom

sastanak u pet na skajpu.

Kolače sam izguglala

i skinula numeru sa ju tjuba.

Udobno zavaljene pored kompa

srkale smo nesicu...

Nadica Janić

BELI SAN

Iz sveske na široke linije (9)

 "Bele noći"
Foto: Nadica Janić

Neprozirna, bela jutarnja magla zastrla je prozor.
Soba miriše na bele hrizanteme.
Na stolčiću pored kreveta rasute beleške, pohabana knjiga i
otvorena sveska sa započetim tekstom:

„Čujem tvoje srce kao korake po snegu.
Pričaš mi o Lari, o zavejanom dvorcu i belim noćima...“


Nadica Janić

CRNI SAN

Iz sveske na široke linije (7)

Minijatura "Energija" (Crni san)

(akril na papiru;  10 x 7,5 cm)
Autor: Nadica Janić

Tražila sam te po bespuću.
Našla sam te u tišini noći sa žarom u očima.
Nedodirljiv, neprepoznatljiv.
Vešto skriven tminom tajne.


Nadica Janić

PLAVI SAN

Iz sveske na široke linije (8)         

Minijatura "Energija" (Plavi san)

(akril na papiru;  10 x 7,5 cm)

Autor: Nadica Janić

Moja soba je plava u zoru...
U bašti sadim plavo cveće.
Volim more i nebo,
i čaj od plavog poljskog cveća.

Moj dnevnik je plav
i pišem plavim mastilom
o plavim zorama
u mojim plavim snovima.


Nadica Janić

SIVI SAN

Iz sveske na široke linije (6)

Minijatura "Energija" (Sivi san)

(akril na papiru;  10 x 7,5 cm)

Autor: Nadica Janić

Ponekad sebe doživljavam kao podvojenu osobu. Ona - prošlost, Ja - sadašnjost. 

Sve je bilo iza Nje kao dugi lanac sa raznobojnim alkama. Niz priča iz tog životnog lanca, šetajući pored reke, završavala je ili menjala im kraj.

Prošlost i budućnost za Nju je imalo isti značaj. Njena sadašnjost je bila Njena sloboda izbora pogleda na svoj život. Proživljeno ili izmaštano imalo je istu dimenziju. Dopunjavala je izgled nedovršene slike kojoj je mogla da menja boje i dodaje oslobođene linije bez kraja.

Život je doživljavala kao energiju boja i zvukova. Ljudi su nestali. I sve što od njih dolazi. Samo jedno lice se upilo u Njeno biće i postalo stvarnost u dimenziji sna.

„Umorna sam“, šaputala je u snu.

Provlačio je prste kroz njenu kosu boje srebra.

„Nemoj da pališ svetlo. Ovako mi je bolje...“

Ruke su mu bile hladne.

Dok je u svesku beležila svoj san, maglovito novembarsko jutro obojilo je sobu u sivo.

Dan je provela za kompjuterom u još jednoj dimenziji nerealnog.

Nadica Janić

CRVENI SAN

Iz sveske na široke linije (5)

Minijatura "Energija" (Crveni san)
(akril na papiru;  10 x 7,5 cm)
Autor: Nadica Janić

Moji snovi su u boji... Oblici i boje se pretvaraju u tonove koji imaju snagu muzike sfera. U mojim snovima postoji samo jedno lice koje znam iz svih svojih života. Dodir njegovih ruku i pogled u snu bojio je moj dan kada otvorim oči. Uzimam svesku sa stolčića i slikam rečima svoj san.

Noćas si me vodio u crvena polja. Hodali smo na talisama crvenih latica rasutih ruža. Ruka ti je bila topla, nežna.

Htela sam da ti vidim oči. Okrenuo si glavu i rekao: 

„Staćeš na ivicu provalije.“

Ipak sam ti pogledala oči... Zaiskrile su tvoje reči:

“Mir bi tvoj bio kao reka, i pravednost tvoja kao morski talasi.“

Probudila sam se sa drhtavicom. Rano, crveno kao krv, novembarsko sunce ispunjavalo je sobu dok sam beležila svoj crveni san.

Nadica Janić

IZMEĐU SREĆE I TUGE

Iz sveske na široke linije (4)

Foto: Internet

Hodamo dugom, senovitom ulicom... Između dana i noći. Između sreće i tuge. 

Držiš mi ruku. Uvlačiš polako prste među moje prste. Moja šaka nestaje u tvojoj. Stežeš mi je i opuštaš. Dodir pulsira.

Hodamo i ćutimo... Zastala sam. Izvukla sam ruku iz tvoje ruke. Obe šake su na tvojim grudima. Osećam tvoje disanje. Osećam tvoje ruke na mom struku. Privukao si me. Grlim ti vrat i prislanjam obraz uz tvoje lice.

Nadica Janić

ZNAK

Iz sveske na široke linije (3)

Foto: Internet

Usisavam terasu. Iznad ulaznih vrata nešto crno. Usisivač bez dvoumljenja to uvuče u sebe. To je leptir – prostruji mi kroz glavu. Panično gasim usisivač, otvaram kesu za prašinu iz koje se čuje šuštanje. Vadim đubre da ga oslobodim... Uzlete! Crni leptir sa zlatnim krilima. Poleteo je prema ogradi od bršljana i sakrio se među lišće.

„Divan je, divan... živ je!“

„Džabe si ga spasla kada će samo do uveče živeti“, na moje ushićenje, hladno, iza novina reče moj suprug.

Moj Crni Leptir živi u mom snu.

Nadica Janić

FB

... a priča teče dalje (5)

Kako je divno imati 2163 prijatelja!

I za samo dva sata izbrisala sam 1092.

A posle pola sata dodala još 9.

Sve se u stvari vrti oko 1.

Nadica Janić

ILUZIJA

Iz sveske na široke linije (2)

Foto: Internet 

U svom zlatnom kavezu između neba i zemlje pisala sam u svesci na široke linije dnevnik sećanja i snova. Široke linije su me oslobađale. Poletala bih u svoj čarobni svet iluzija. 

Čekaš me...

Pred tobom sam.

Na sebi imam jednostavnu, dugu svilenu haljinu bež boje.

Uplela sam kosu i na vrat stavila kap „Šanel 5“.

Prilazim ti.

Celo telo je uz tebe. Prislonila sam obraz uz tvoje lice.

Ruke su se splele na tvom potiljku sa još vlažnom kosom od tuširanja. Brada ti je meka. Odišeš svežinom.

Nemiran dodir tvojih ruku na mojim leđima.

Svila izmiče ispod tvojih prstiju...

Upijam tvoj miris i zaustavljam vreme.

---------------

Na stolčiću pored uzglavlja 

nekoliko knjiga, čaša sa vodom i sveska na široke linije.

Sanjiva, ispisujem svoj nedosanjani san:

Ležim pored tebe.
Glavu sam prislonila na tvoje grudi.
Slušam otkucaje tvog srca.


Nadica Janić

STVARNOST ONOSTRANOG

Iz sveske na široke linije (1)

Između dana i noći

Zadremala sam u svom hobi kutku zagledana u tek započetu sliku. Misao, mašta, volja - nestalo. Samo obamrlost u praznini. San, kao bljesak. Stvarnost onostranog:   

Stavio je šake na belo platno. 
Sa njih su se slivale raznobojne kapljice. 
Prislonila sam lice na platno. 
Na započetu sliku su se utiskivale suze.

Otvorila sam oči.

Božanska belina je isijavala iz slike. Zalazeće sunce je obasjavalo sobu. 

Nadica Janić

PORTRET

Priče iz Usnulog grada (13)

Foto: Internet

Pored toaletnog stola okačila je sliku njenog portreta koju joj je poklonio. Divila se njegovom slikarskom talentu, spontanosti, šarmu... U njemu je pronalazila sve vrline muškarca - za nju bitne. Prijala joj je njegova pažnja i uvažavanje.

Odlučila je da ga pozove u svoj stan na zakusku i time iskaže zahvalnost i toplinu svojih osećanja. Ustreptala je od priprema. Sve je trebalo da bude savršeno. Njen pogled je bio isti kao na slici i osmeh devojčice na licu pedesetogodišnje žene.

Zakasnio je sat vremena. Na brzinu je pojeo punu tacnu malih, šarenih sendvič-zalogaja. Led i viski su se smenjivali u čaši. Uz povremeno štucanje, oduševljeno je pričao o starinskim ramovima koje je „za bagatelu“ kupio na buvljaku... Pogledom je odmeravao trosed: „Hoćemo li ovde?“

Tru puta je proveravala bravu kada ga je izbacila. Dok je skidala šminku, sa portreta joj se smejala uspaljena šiparica.

Nadica Janić

SREBRO U KOSI

Priče iz Usnulog grada (12)

Foto: Internet

S godinama se sve više povlačila u samoću. Volela je svoj novi život posvećen razmišljanju, pisanju, slikanju...

Nije osuđivala ljude koji su je povredili. Nije osuđivala ni sebe što nije bila sumnjičava. Samo je žalila za izgubljenim vremenom koje je posvetila pogrešnim ljudima a ljude koji su zaslužili mnogo više je zapostavila.

Verovala je da će ispraviti greške, ali na pisma, čestitke i skromne poklone nije dobijala odgovor. Nalazila je opravdanje... A seta na njenom licu davala joj je uzvišen, blag izraz.

„Dobri ljudi su nenametljivi, u senci, tihi. Možda ih zato ređe srećem... ili su zaista retki“, šaputala je dok je pred odlazak u šetnju uplitala srebrno-belu kosu u punđu.

Koračala je polako, zagledana u krošnje drvoreda. Poželela je dodir ruke, zagrljaj, razgovor… Spotakla se. Naočare su pale na beton. Polako se podigla, ali nije videla gde su pale naočare. Zmirkavim pogledom, polusagnuta, tražila ih je… Nežni dodir na ramenu.
„Polako! Ja ću ih podići!“
I postali su oslonac i svetlost jedno drugom. 

Nadica Janić

MOJ PAR

Susret (11)

Bio je prvi dan proleća i naš poslednji susret.

S posla sam otišla u Dom za stare na Bežanijskoj kosi. Bio je najmlađi član zajednice na poslednjem putovanju... Sedeo je na klupi. Poljubila sam mu obraz i milovala ruku.

„Šta imamo za domaći? Zaboravio sam.“

„Pisaćemo zajedno. Ne brini.“

Moj par. Sedeli smo zajedno u klupi od V do VIII razreda. U prvoj klupi. Ja - što nisam videla dobro (kratkovida sam i nisam htela da nosim naočare), on - da bi bio na očima (bio je najbezobrazniji u razredu, a i šire...).

Tražio je od mene da ostanem posle časova i da mu pomognem da uradi domaće zadatke.

„Čeka me, bre, banda! Danas se tabamo sa trinaesticom (paviljon na Novom Beogradu).“

Na maturskoj zabavi nisam htela da igram sa njim.

„Ne slažemo se. Bili bi smešan par.“ (Bio je najviši dečak u školi.)

„Zapamtiću ti ovo. Sa nama je gotovo! Nisi mi više ništa,“
– i otišao je.

Znali smo, preko prijatelja, gde su nas životni putevi odveli...
Sreli smo se slučajno u gradu posle 12 godina.

„Ista si... Zašto nisi ostala moj par!“

Smejali smo se i pili kafu u bašti „Kod konja“. (Bilo je proleće.)
Osećala sam se kao devojčica. Sedeli smo dugo...

Živeo je sam. Bio je profesor filozofije, književnik...
i dobitnik psihijatrijske dijagnoze.

Kada bih ga posetila u domu, osećala sam da je bio priseban.

Nadica Janić

KOMŠIJE

Susret (10)

Zvoni telefon.
Stariji, muški glas:
„Mogu li doći do Vas da se upoznamo? Ja sam Vaš komšija“.
„Dođite slobodno! Može i odmah“, ljubazno mu odgovara takođe stariji, muški glas.

Na vratima bledi starac.
„Vi ste kupili ovu kuću do prodavnice?“.
„Ne, ja sam sa centra. Kupio sam grobnicu do Vaše, pa želim da znam ko će mi biti komšija.“


Nadica Janić

SLOBODA

Susret (9)

Posle dužeg vremena javlja se telefonom:

„...Od kada sam pobegla od sveta, osećam se slobodnom.

Odabrala sam knjige u biblioteci, nabavila namirnice, isključila telefone...“

Nadica Janić

INAT

Susret (8)

Sa starošću su sve više ispoljavali uzajamnu netrpeljivost.

Govorila mi je: „ Želela bih da budem sama. Slobodna. Ne mogu da podnesem da mi je neprestano nad glavom. Pisala bih. Toliko toga je u meni. Mora negde da izađe... Ali, gde da sakrijem svesku!“

Umro je. Nije dugo bolovao. Sve vreme bolesti obraćao joj se imenom njegove pokojne prve žene.

„Nije se on obeznanio. Namerno mi to radi!“, pričala je.

I, ostala je sama.

„Pišeš li sada?“, pitam je.

„Ne mogu! Kada otvorim svesku, osećam da mi je nad glavom.“

Pokazuje mi praznu debelu svesku sa krupno ispisanim imenom njenog pokojnog prvog muža. Pažljivo je vratila na vidno mesto u vitrini.

Nadica Janić

PRAZNIČNE TV VESTI

... a priča teče dalje (4)

- Za prazničnu trpezu prosečnog građanina je potrebno 10 000 dinara.

- Za Novu godinu nije bilo mnogo krađe jelki i novogodišnjih ukrasa.

- U Hitnoj pomoći nije bilo poziva zbog prejedanja, sem dva.

- U centru Beograda na uglu ulica... nepoznati mladić je kuhinjskim nožem napao stariju ženu i presekao kaiš na tašni koja je bila ženi na ramenu. U tašni su bila dokumenta, mobilni telefon i 700 dinara.

Nadica Janić

BOŽIĆNA RADOST

... a priča teče dalje (3)


Paketići su na vreme poslati.

Danima smo birali, slagali, dokupljivali, dodavali...

Ispisivali imena unuka, ćerke i zeta na šarenim paketićima.

Svu radost smo upakovali.

A onda smo seli...

I ćutali.


Nadica Janić

PRAZNICI

... a priča teče dalje (2)

"Biblija" i "Znakovi pored puta" su pored mog uzglavlja. Kada tražim mudrost  otvaram "Znakove pored puta". Kada tražim, pored mudrosti, i utehu i smirenje, otvaram "Bibliju".
"Znakovi pored puta" su jedinstveno delo svetske književnosti. Lepota književne reči u jednostavnosti, iskrenosti i mudrosti. Poruka o lepoti življenja, o lepoti svakog našeg dana, svakog našeg životnog doba. Poruka o veličini nas malih, neznanih... Poruka o značaju uloge koja nam je data na ovom putu postojanja.

"U drugoj polovini decembra meseca, dani stanu naglo i sve brže da se osipaju; čovek ih troši i traći lako i nemilice kao da to nisu dani njegovog života. A onih nekoliko poslednjih dana, pred Novu godinu, prosto baci kao mrvice iz torbe. I sva pažnja, i sve nade, sve to prelazi u prve dane Nove godine."

"Veliki praznici i svečani dani najbolje mogu da pokažu koliko su nam daleki i oni koje smatramo najbližima."

Ivo Andrić, "Znakovi pored puta"