Susret (6)
„Znaš da je umro Marko!... Nisam sujeverna - ali, ima nečega“, uzbuđenim glasom mi preko telefona priča prijateljica.
„Uvek kada prolazim pored „Moskve“ pomislim na njega. Tu smo se sastajali. U proleće mi je najteže...
Juče, po onoj kiši, prolazim tuda. Zapljuskuju automobili vodu sa asvalta, sudaraju se kišobrani. Nije mi bilo do sećanja... Okliznem se. Za ramena me prihvati čovek - isti Marko! Noge mi se odsekoše. Nisam stigla da mu se zahvalim. Nešto je promrmljao i nestao.
Kod kuće, uz topao čaj, prelistavam novine. U čitulji - Marko!“
Nadica Janić
.JPG)
2 коментара:
"Ima nečega..." Ima, sigurno, i to ne bih podvela pod sujeverje. Žao mi je, draga Nadice, ako vas je neki gubitak naveo na seriju ovakvih priča, a drago, ako ste shvatili da gubitka i nema, da veza uvek ostaje, da "ima nečega" kako reče Komšinica. Pozdravljam Vas
Hvala na čitanju i komentaru, draga Todora.
Verujem da smo svi mi u vezi sa onostranim. Prelaskom u drugu dimenziju postojanja ne ostavljaju nas naši dragi. Kroz san, priviđenja, neobične signale... dobijamo poruke. Smrt dragih osoba treba prihvatiti samo kao njihov odlazak iz pojavnog sveta a ne naš gubitak.
Pozdravljam Te i sve najbolje!
Nadica
Постави коментар