Susret (4)
Sretnemo se često šetajući u našoj tihoj i od centra udaljenoj ulici. Penzioner je. Već dugi niz godina živi sam. Juče me je pozvao da mi pokaže nove radove u duborezu.
Sedimo na terasi i pijemo kafu. Sa osmehom mi kaže:
„Jutros sam čuo u radnji kako Zagorka kamentariše: Ovaj svaki dan kupuje dva hleba, a živi sam... Ne volim kada mi u radnji zaviruju u korpu.“
Na sto iznosi tacnu sa prepečenim kockicama kore hleba prelivene sirupom.
„Od hleba može mnogo toga da se napravi. Danas sam pravio rolnice sa zeljem. Ako hoćeš, nabraću zelja da poneseš.“
Krckave korice hleba prelivene sirupom od višanja su bile divne. Sunce se poigravalo sa senkama listova vinove loze na belom stolnjaku. Vetar je širio miris bagrema...
Dok smo brali zelje, u uglu bašte pitome gugutke su kljucale rasutu sredinu hleba.
Nadica Janić
.JPG)
2 коментара:
Kao i uvek uspeli ste da me u potpunosti "uvučete" u svoju kratku priču, toliko da osetim hrskavost prepečenog hleba i mekotu mladog zelja. Divno je što ste opet tu sa svojim životnim sličicama.
Pozdravljam Vas!
Hvala, draga Todora.
"Hleb naš nasušni
daj nam danas..."
Ovaj čovek u svom siromaštvu je bogat.
Постави коментар