KOMŠIJE

Susret (10)

Zvoni telefon.
Stariji, muški glas:
„Mogu li doći do Vas da se upoznamo? Ja sam Vaš komšija“.
„Dođite slobodno! Može i odmah“, ljubazno mu odgovara takođe stariji, muški glas.

Na vratima bledi starac.
„Vi ste kupili ovu kuću do prodavnice?“.
„Ne, ja sam sa centra. Kupio sam grobnicu do Vaše, pa želim da znam ko će mi biti komšija.“


Nadica Janić

SLOBODA

Susret (9)

Posle dužeg vremena javlja se telefonom:

„...Od kada sam pobegla od sveta, osećam se slobodnom.

Odabrala sam knjige u biblioteci, nabavila namirnice, isključila telefone...“

Nadica Janić

INAT

Susret (8)

Sa starošću su sve više ispoljavali uzajamnu netrpeljivost.

Govorila mi je: „ Želela bih da budem sama. Slobodna. Ne mogu da podnesem da mi je neprestano nad glavom. Pisala bih. Toliko toga je u meni. Mora negde da izađe... Ali, gde da sakrijem svesku!“

Umro je. Nije dugo bolovao. Sve vreme bolesti obraćao joj se imenom njegove pokojne prve žene.

„Nije se on obeznanio. Namerno mi to radi!“, pričala je.

I, ostala je sama.

„Pišeš li sada?“, pitam je.

„Ne mogu! Kada otvorim svesku, osećam da mi je nad glavom.“

Pokazuje mi praznu debelu svesku sa krupno ispisanim imenom njenog pokojnog prvog muža. Pažljivo je vratila na vidno mesto u vitrini.

Nadica Janić

PRAZNIČNE TV VESTI

- Za prazničnu trpezu prosečnog građanina je potrebno 10 000 dinara.

- Za Novu godinu nije bilo mnogo krađe jelki i novogodišnjih ukrasa.

- U Hitnoj pomoći nije bilo poziva zbog prejedanja, sem dva.

- U centru Beograda na uglu ulica... nepoznati mladić je kuhinjskim nožem napao stariju ženu i presekao kaiš na tašni koja je bila ženi na ramenu. U tašni su bila dokumenta, mobilni telefon i 700 dinara.

Nadica Janić

BOŽIĆNA RADOST

Paketići su na vreme poslati.

Danima smo birali, slagali, dokupljivali, dodavali...

Ispisivali imena unuka, ćerke i zeta na šarenim paketićima.

Svu radost smo upakovali.

A onda smo seli...

I ćutali.


Nadica Janić

PRAZNICI

"Biblija" i "Znakovi pored puta" su pored mog uzglavlja. Kada tražim mudrost  otvaram "Znakove pored puta". Kada tražim, pored mudrosti, i utehu i smirenje, otvaram "Bibliju".
"Znakovi pored puta" su jedinstveno delo svetske književnosti. Lepota književne reči u jednostavnosti, iskrenosti i mudrosti. Poruka o lepoti življenja, o lepoti svakog našeg dana, svakog našeg životnog doba. Poruka o veličini nas malih, neznanih... Poruka o značaju uloge koja nam je data na ovom putu postojanja.

"U drugoj polovini decembra meseca, dani stanu naglo i sve brže da se osipaju; čovek ih troši i traći lako i nemilice kao da to nisu dani njegovog života. A onih nekoliko poslednjih dana, pred Novu godinu, prosto baci kao mrvice iz torbe. I sva pažnja, i sve nade, sve to prelazi u prve dane Nove godine."

"Veliki praznici i svečani dani najbolje mogu da pokažu koliko su nam daleki i oni koje smatramo najbližima."

Ivo Andrić, "Znakovi pored puta"

VIZIJA

Priče iz Usnulog grada (11)

Foto: Internet

Iznajmio je jeftin prostor, nekadašnji magacin na periferiji grada, za atelje. Opremio ga je sa puno ljubavi. Jedan deo je izdvojio za odmor. Ležaj, pisaći sto, improvizovana čajna kuhinja... Često je tu i noćivao.

Imao je čudan osećaj kada umoran legne na kauč „na rasklapanje“, kupljen na buvljaku. Prožimala ga je prijatna drhtavica, uzbuđenje, ushićenje.

Ideje za slike je uvek dobijao u kreativnom sanjarenju, kako je zvao razmišljanje pred spavanje. Gradio je sliku prvo u mislima, a tehnički deo je sa lakoćom uradio već u prepodnevnim časovima. Iako su svi cenili njegov rad, on nikada nije bio zadovoljan.

Bio je kišovit, hladan, septembarski dan. Ostao je u ateljeu. Te večeri, uronjen u meki starinski kauč predao se sanjarenju. Osetio je neizmernu radost. Blaženstvo u duši. Ljubav... Bezvremeni lik žene za kojim je tragao bio je pred njim... Plašeći se da ne izgubi tu viziju, u groznici sna, počeo je da slika. Grčevito je istiskivao boje, menjao četkice, a pogled sa portreta ga je čežnjivo pratio u iščekivanju kulminacije njegovih osećanja. Poslednji potez i još jedan pogled na nju.

„To je ona... to je ona...!“ - šaputao je, i srećan se bacio na kauč.

Probudila ga je blještava svetlost jutarnjeg sunca. Skočio je sa kauča u susret slici. Na štafelaju belo platno. Boje i četkice uredno složene. Zadrhtao je.

Nadica Janić