SAN O BESKRAJU

Iz sveske na široke linije (12)

"San o beskraju"

Foto: Nadica Janić

Pun mesec nad Dunavom... Držiš me za ruku. Poleteli smo u beskrajne prostore sna.

---------

Zatvorio se krug. Osećam punoću dovršenosti i duhovnu snagu da odem na novi izvor radosti, mira i svetlosti. Ne tražim više tvoje lice u odrazu prolaznosti voda.

Teče Dunav... Obale se razmiču. Nestaju. Očišćena od mladalačkih želja i strasti, vidim naša nova lica.

Nadica Janić

OČE-NAŠ... koji jesi...

... a priča teče dalje

Foto: Internet

GLADNI TUŽE SINOVE

Samo u Novom Sadu više od 600 roditelja
 izvelo pred sud svoje potomke

„Veliki broj starih u Srbiji žrtve su, ne samo prevaranata koji žele da se domognu njihove imovine, već i sopstvene dece koja o njima neće da vode računa. Međutim, neki su rešili da „okrenu list“.

U tome im je pomogao novi zakon o socijalnoj zaštiti, po kom deca imaju obavezu da izdržavaju ostarele roditelje... Nijedno staro lice ne može da dobije socijalnu pomoć ako ima radno sposobno dete koje neće da ga izdržava, osim ako ne pokrene tužbu.

Većina se, međutim, ustručava da tuži sopstvenu decu sve dok ne dođu na sam rub egzistencije.“

Izvor: Novosti, 16. decembar 2011.

OČE-NAŠ... koji jesi...

Oprosti nam dugove naše
kao i mi dužnicima svojim...

Drhtava, stara ruka

ispisuje ime svoga sina 

na tužbi za komad hleba.

Držao ga je na krštenju,

ljubio, hranio. 

Dao mu krila...

Iznemogla starica

na Suvoj planini

ne zna da napiše svoje ime. 

Prala je veš na reci

i za decu uvek čuvala

poslednji komad hleba.

Nadica Janić 

SAN U NOĆI PUNOG MESECA

Iz sveske na široke linije (11)

Obala Dunava - Novi Banovci
Foto Nadica Janić

Na obali smo. U sumrak. Pun mesec izlazi. Ušli smo u vodu. Talasi trepere i krive sliku na vodi.
Eho tvog glasa: "Hoću u tvoju dušu. Uzmi me!"
Voda je prestala da treperi. Tvoje i moje lice se jasno ocrtavaju u vodi.

Uzimaš me za ruku i ležemo na travu. Grlimo se. Ne osećam telo.
Šapušeć mi: „Ti si pesma svih pesama, ljubavi nedorečena.“

-----------

U besanim noćima punog meseca slike snova i jave se dopunjuju. Rasipam stranice svog života po memljivim hodnicima duše. Eho neizgovorenih reči probija zidove. Otvaram svesku i pišem  svoje nedosanjane noći. Setna, uzimam pismo koje mi je dao jednog novembarskog dana, kada avion nije poleteo zbog magle, i upijam u prazno srce ispisane reči:

„Ti si pesma svih pesama, ljubavi nedorečena.“

Nadica Janić

MAGLA

Iz sveske na široke linije (10)

Obala Dunava - Novi Banovci
Foto: Nadica Janić

Sedimo među mekanim šarenim jastučićima. Na stolčiću dve šolje sa čajem od jabuka i cimeta i tacna sa vanilicama. Stavljam ti mali, beli kolačić u usta i dodirujem usne. Ispijaš čaj nevoljno, polako, u malim gutljajima.

Poljupci sa ukusom vanile...

Daješ mi koverat: “Otvori kada odem“.

---------

Probudio me je miris tosta i pevušenje iz kuhinje.

Avion nije poleteo zbog magle.

Koverat nisam otvorila. 

Nadica Janić

PRED PRAZNIKE

Blješti lažna raskoš svetiljki.
Kič puzi po gradu.
Jeftine radosti u rukama apatičnih ljudi.
Pored kontejnera, napušteni psi i ljudi
razvlače kese...


Nadica Janić

PARALELNI SVETOVI

Udobna stolica. Mala crna ploča i MIŠ.

(Pisaći sto. Sveske, boje, crteži, knjige...)

Fotelja. Velika crna ploča i DALJINSKI.


Nadica Janić

POGLED IZA...

Priče iz Usnulog grada (14)

"Put svetlosti"
Foto: Nadica Janić

Odlučio je da nestane iz njihovog, nekada srećnog života.

(Da privremeno umre.)

Isključio je mobilni telefon. Otišao u vikendicu na obali reke. Poneo je samo nekoliko ličnih stvari, boks papira i pisaću mašinu.

Pošto je „umro“ (na način kako je odlučio), svaki dan je ispisivao po deset stranica teksta o svom bivšem životu. Dok je pisao, čudio se mnogim stvarima koje je uradio. Postao je sebi stran, dalek...

 A kada je pisao o njoj, više i nije bila tako lepa i dobra i pokajao se što je zbog nje odlučio da umre.

Nadica Janić