PISMO

NAJBOLJI LEK JE VOLJENI ČOVEK

„O mikrobima se ranije ništa nije znalo. I smejali su se naučnicima koji su pričali o malim životinjama koje izazivaju bolesti. A bile su dijagnoze koje nama danas izgledaju čudne: "umro od neuzvraćene ljubavi", " razboleo se od slomljenog srca", "dobio sušicu od razočarenja". Ovo su bili uobičajeni medicinski izveštaji običnih lekara. I sve je bilo sasvim razumljivo. 

​​Potom su mikrobe ipak priznali; ali još nije bilo jasno - kako ove zle male životinje napadaju one koji su tužni i napušteni. I arapski lekari pre hiljadu godina preporučivali su da se pacijentu dovede objekat njegove ljubavi. Da dovedu voljenu osobu, iako je iz daleke zemalje. A dok ide karavan, da mu se pokazuje portret voljene osobe ili čitaju pesame o spajanju voljenih. 

Tada su još bili korišćeni portreti, u dalekim predislamskim drevnim vremenima. Zašto ovo kažem, jer su i očevi psihoanalize tvrdili da je bolest usmerena na nekoga. Na nekog voljenog, važnog, značajnog. I rešavanje konflikta u odnosima vodi ka isceljenju. 

Uopšte, najbolji lek je voljeni čovek. Čak i ako je ljubav tajna, nije bitno. Čak i njegov portret će olakšati stanje; a pažnja i nežnost - potpuno će ga izlečiti. Ako je neko bolestan, nije dovoljno voljen. A u duši je - žudnja za voljenim. 

I desetine ljudi, želeći da ozdravi Čovek, traže samo jedno, najvažnije za njega - da ga nađe. Nađe i izleči. Da ga nazove ili napiše pismo neko ko ga može izlečiti. Zbog koga srce tajno plače...“ 

Anna Kirjanova

Izvor: Blog BebaMur 

Priredila: Nadica Janić

SLOBODA

"Znak"

Foto: Nadica Janić

Pogled u Nebo dopire do neslućenih Daljina. Otvara se vidik, svetao, bez magle slutnji, straha, nesigurnosti… Sloboda!

Nije sloboda biti bez stega drugih, bez obaveza i ograničenosti prostora i vremena. Sloboda je u prostranstvu duše oslobođene svih strasti i želja. Tada imaš sve, imaš Sebe.

„Hleb naš nasušni daj nam danas…
I ne uvedi nas u iskušenje no izbavi od Zla.“

Hvala Bogu! Hvala za zdravlje, snagu i unutrašnji osmeh.

Nadica Janić

SAMOĆA

 

"Nebo se otvorilo"
Foto: Nadica Janić

Oktobarsko jutro. Sama. Muzika sa radija. Ispijam kafu u krevetu. Dobro mi je. Osećaj zdravlja i krepkosti. Izaći ću napolje. Uvek ima posla u dvorištu. 

 

"Zahvalnost Suncu"
Foto (selfi): Nadica Janić 

Dašak vetra i blagoslovena Tišina u kojoj je Sve. Samo je treba doživeti i prihvatiti u Suštini svoje duše. Osećaj samosvojnosti i bliskosti sa samim sobom. 

Ne postoji samoća. Sami je stvaramo prazninom misli. Samoća je bol za Dušu.

 Nadica Janić

 

PUT KA SVETLOSTI

 

Foto: Internet

Umesto da pred san pravim planove za sutrašnji dan ili razmišljam o proteklom danu, vratila sam se molitvi „Oče naš“ koju me je mama naučila i koju sam zajedno sa njom izgovarala pred san. Detinja duša je verovala i osećala sreću i ljubav.

Novo vreme, spoznaja u školi koja se nije uklapala u mamine priče o Bogu i veri, kasnije talas životnih obaveza, ponelo me je u druge vode svakodnevice. Sreća je u povratku smirenosti, čistoti i nevinosti. Duša ne stari i njena vrata su uvek otvorena za toplinu Svetlosti.

Nadica Janić

„Molitva "Oče naš" - to nisu samo najvažnije reči za svakog hrišćanina. U tim redovima sadržan je skriveni smisao života, poimanje Boga i svega što nas okružuje. S tekstom te molitve povezano je mnogo zanimljivih činjenica, čak i tajni, koje može da postigne samo istinski vernik.

"Oče naš" je jedina molitva koju nam je Gospod dao. Smatra se da je nju čovečanstvu dao Isus Hrist. Upravo u tome je i njena velika snaga. Tekst molitve glasi:

 Oče naš,

 koji si na nebesima,

 da se sveti ime Tvoje;

 da dođe Carstvo Tvoje,

 da bude volja Tvoja,

 i na zemlji kao na nebu.

 Hleb naš nasušni daj nam danas;

 i oprosti nam dugove naše,

 kao što i mi opraštamo dužnicima svojim;

 i ne uvedi nas u iskušenje,

 no izbavi nas od zloga.

Ove reči odražavaju sve ljudske potrebe, težnju i stremljenje za spasenje duše. Smisao i tajna ove molitve je u tome što je ona univerzalna Božja riječ, koja se može koristiti za blagoslov i za zaštitu od zla, bolesti i od bilo koje nesreće.

Mnogi hrišćanski predstavnici kažu da čitanje molitve "Oče naš" u najštrašnijim trenucima života može pomoći da se izbegne užasna sudbina. Glavna tajna ove molitve je u njenoj snazi. Bezizlazne situacije su najbolji trenutak za izgovaranje ovih moćnih reči. Ali glavna tajna ove molitve ne spoznaje se samo u patnji. Čitanje "Oče naš" svaki dan, ispunjava život svetlošću i dobrotom.“

Izvorni tekst: Тайны молитвы «Отче наш»

Prevela: Beba Muratović - bebamur.com

ODA ŽIVOTU

Iz sveske na široke linije (23)

Foto: Nadica Janić

Divan jesenji dan. Miholjske zadušnice. Groblje je za mene mesto lepote i smirenja. Tišina. Miris sveća. Lagani koraci nosioca uspomena u susret lebdećih duša.

Sređujem suprugov grob. Umro je 29. maja 2023. godine. Mirno, u svom krevetu, u zoru. Teška bolest ga nije dugo razarala. Pomagala sam mu koliko sam mogla. I ispratila na večni počinak. Nisam plakala. Ne plačem ni sada.

Nastavljam da živim u radosti buđenja i lepoti dana. A mesto gde ću i ja večno počivati čeka me. Biće dva imena i dve slike dva bića koja su proživela svoje skromne živote u punoći stvaranja, ne samo materijalnog, u punoći stvaranja i obnove života kroz našu ćerku Drenku i njenih petoro dece: Vuk, Bogdan, Nikola, Dušan i Ana.

Nadica Janić

ČASOVNIK ŽIVOTA

 

"Trenutak u Večnosti"

 (mixed media; 21 x 21 cm)

Autor: Nadica Janić

Mnogo godina je prošlo na mom Časovniku Života.
I što je kasnije - sve je jasnije.
Ostaju blistavi trenuci sreće i crne rupe u sećanju.

ČUVAR SEĆANJA

 

Suvi bagrem na obali Dunava.

Grane se lome, otpadaju ali ukorenjen je - opstaje... 
(Foto: Nadica Janić)

 

Tmurno i hladno majsko jutro. Slušam muziku. Omiljena stanica Radio Karolina. Leonard Koen  Nije više na ovom svetu. Njegova poezija i muzika je večna. 

Setih se dragih osoba. Želim da im čujem glas.

Muzika ispunjava prostor tople sobe. Miriše čaj i biskvit…
Rej Čarls: „Ne mogu prestati da te volim“.

Nisam sama, nisam tužna, sve dok sam čuvar sećanja.

Nadica Janić

NA IVICI

"Na ivici"
Foto: Nadica Janić

Posmatram ga zadivljena

na ivici Obale.

- Siđi do Reke, govori mi.

- Zagazi u vodu,

zaglibi se u blato.

Oseti bol u tabanima

kad nagaziš kamen.

Siđi do Reke

u protok života i snage.

I pogledaj Gore.

Videćeš prazninu

i oblake.

"Protok"
Obala Dunava - Novi Banovci
Foto: Nadica Janić

BORBA SA SOBOM

 "Očaj"
(kolaž; 20 x 10 cm)

 Autor: Nadica Janić

Počinje sa prvim porazom:
pogled u prazno ili neizvesno,
zapitanost, bezvoljnost, umor.

Moraš! 
Hajde, kreni, podigni glavu, prećuti!
Sačekaj da prođe dan i utoni u san,

smrt za jednu noć.

Nadica Janić

IZA DUGE

Foto: Internet

Kod mene je padala kiša.
Kod njega se pojavila duga.

Ja sam u "ovde i sada".
On je u svojoj svakodnevici.

Naše senke su iza duge.

TIŠINA

 "Tišina"
 Foto: Nadica Janić

Đurđevdan. Tišina prazničkog popodneva.
Planovi za sutrašnji dan - u radu nalazim ispunjenje.
I iskrsne misao: Bol je jedina veza sa onima kojih nema.