KAP ROSE

"Uno animo" 

(akril na glini; 5 x 5 cm) 

Autor: Nadica Janić

Volim da pišem kratke priče, da sačuvam kap rose iz moje duše.

Volim da čitam kratke priče. Čarolija je u njihovoj jednostavnosti i upečatljivosti. U svom nagoveštaju otvaraju prostor mašte.

Kratka priča je kao i minijatura u slikarstvu. Istina u kapi rose, svetlost u zraku, ljubav u nagoveštaju.


Nadica Janić

LJUBAV NA DLANU

Priče iz Usnulog grada (28)

I u poznim godinama redovno ide u pozorište. Sprema se pažljivo. Na kraju priprema stavlja kap "Šanel 5" na vrat i poziva taksi.

U polumraku sale  pratila je čaroliju slika života. Blagi dodir ruke čoveka pored nje. Polako, stidljivo, njena ruka je utonula u toplu, mušku šaku. Prepustila se. Nije okrenula glavu ka Nepoznatom. Ruke se nisu razdvajale. Nežni dodiri i toplina koja prožima. 

I dalje se za pozorište sprema pažljivo, posvećeno. Ustreptala srca stavlja kap "Šanel 5"  na dlan i čeka Njegov poziv.  


Nadica Janić

(Prevod)

LJUBAV

Pismo za spaljivanje
Pismo za slanje
I za vraćanje

Tajne se rađaju
Tajne žive neko vreme
Možda dugo umiru

Ljubav ne zna
Kada da ostane podalje
Ljubav ne bira između noći i dana

Ljubav jednostavno stoji na putu
Putovanje koje treba napraviti
Putovanje koje treba prekinuti

Pamte se i čuvaju ali će i izbledeti
Ljubav ne zna kada da se pojavi
Ljubav je jednostavno iznenada ovde

Ljubav ne zna šta nije dozvoljeno
Ljubav ne razume da ikada bude isključena
Ljubav ne zna šta bi maniri rekli

Ljubav jednostavno stane na put

ČOVEK SNUJE, BOG ODLUČUJE

Reportaža

LJUDI PORED NAS (14)

PORUKA ANĐELA 

"Pre neki dan sam posle nekoliko koraka u Smederevu pronašla ova tri pera, dva potpuno bela i jedno belo-žuto.

Dragi moji anđeli, ne znam kakvu mi poruku šaljete, ali molim vas, pomozite mi da nađem neki posao i zaradim novac da izdam moju prvu knjigu pesama. 

Hvala vam, hvala, hvala, znam da ste uvek uz mene i da ćete mi pomoći i ovom prilikom."

Leposava Janić

30. septembar 2018.

FB profil Lepa Janić

Leposava Janić

Upoznale smo se virtuelno nedavno preko predloženog prijateljstva. Piše mi Lepa: „Kada sam videla Vaš lik učinili ste mi se poznati.“ I Lepu je moja duša odmah prepoznala.

Životni moto moje FB prijateljice je „Čovek snuje, Bog odlučuje“. Kada se ostvari jedan san, veruje da se otvara prostor za nove snove. Piše na svom FB profilu: „Moje društvo danju često su ptice, životinje, drveće i cveće a noću nebo.“ U duši - večita devojčica. Piše pesme, priče... piše i za decu. Na svom YouTube kanalu priča bajke deci „da odmeni zauzete majke“. Ima mini-muzej starinskih stvari, ima crno-belog mačka, ljubomornog i maznog... Kuva, mesi, fotografiše đakonije i ruže i „znakove pored puta“. Detinje zapitana kada na ulici ili u bašti pronađe neku stvar. Skrivenu poruku vidi u svemu. Oseća neodoljiv poriv da uradi neko dobro delo. Veruje da će i to ostvariti u životu.

Leti na pijaci prodaje cveće svoje prijateljice i voće svog rođaka. Radi u vrtu i bašti, posluje u kući, druži se, ide na motivaciona predavanja. A najviše što voli je - čitanje. 

Najveća želja joj je bila da izda svoju knjigu. Da je ostavi potomcima i prijateljima, kao odblesak svoje duše. Na njen 80. rođendan, 23. novembra 2018. godine, u Kući Đure Jakšića je bila promocija njene knjige „ Imam nešto da vam šapnem“. 

Leposava Janić na promociji svoje knjige u kući Đure Jakšića u Beogradu

Biografija ove divne žene je jednostavna kao svakodnevica i bolna kao besana noć. Bila je posvećena svom humanom pozivu - medicinska sestra, privržena je majka, vredna domaćica, požrtvovana baka. Kaže da ima šestoro dece: dve ćerke, tri unuke i jednog unuka. Živi sama u selu pored Smedereva. Bez muža je ostala veoma rano. Samo deset dana od pogibije muža, nesrećnim slučajem izgubila je i sestru. Plakala je u samoći. Sačuvala je osmeh za svoju decu. Jedna ćerka živi u Smederevu, druga u Americi. Sada, dok plete, piše da na rad kapne i poneka suza - da bude šarenije. 

...................

Danas punim 8o leta.

Pitate me da li mi to smeta.

Moram priznati malo mi je žao.

Baš je život brzo protrčao!

Brzo prođu mladost i lepota 

ali ostaju duša i dobrota. 

Neću žaliti što je mladost prošla. 

Hej, starosti, dobro meni dosla! 

Život uvek nosi neke čari 

pa i onda kada se ostari.

 KAMEN ZAHVALNOSTI

 Ovaj kamen stalno nosim u džepu i kad god stavim ruku u džep uzmem ga u šaku i zahvaljujem Bogu na svime sto mi je dao. Ovo radim svakodnevno i po više puta na dan.

Kad prodajem ili radim imam drugi koji me takođe podseća da se neprekidno zahvaljujem. Probajte, vrlo je delotvoran.

Kakva slučajnost! Davno znam za kamen zahvalnosti, ima i priča o kamenu zahvalnosti i kako je on nastao. Danas me jedan video podseti na njega. I ja vadeći krompir nađem dva lepa kamena. Jedan ću staviti u tašnu, a jedan pored uzglavlja. Da me uvek podsete na moć zahvalnosti.

Uzmite kamen u šaku, nabrote sve na čemu ste zahvalni, na primer “Hvala ti Bože na zdravoj deci, hvala, hvala,hvala…” i redom na čemu ste vi zahvalni. 

ZAHVALNOST

Hvala ti Bože što si mi dao oči

da mogu da gledam svoju decu

i ove divne ruže.

Hvala ti Bože za divan san.

Hvala za krov nad glavom.

Hvala sto imam divno dvorište

u kome uzgajam cveće i povrće.

Hvala na svakodnevnim inspiracijama za pisanje.

Hvala za divne fejs prijatelje.

Hvala ti na bagremovoj šumi u mom dvorištu.

Hvala za svaki trenutak života koji si mi podario

i za srećne buduće trenutke.

Hvala, hvala, hvala!

12. oktobar 2018.

SAMO POMISLIM

Više skoro da ne moram želju ni da izražavam ili pišem. Juče sam pomislila kupicu jedne debele hula-hop čarape i danas mi ih pokloni moja draga prijateljica Milanka Đurić. Hvala, Miki. Ovo vam pišem samo da shvatite koliko je važna moć zahvalnosti. Hvala. Hvala. Hvala.

ŽIVOT

Ovo drvo često gledam i nekako me asocira na mene i moj život. Ima šest bočnih grana. Ja imam šestoro dece.  Neke su mu grane lomljene ali se drže. Zarasle rane. Imam utisak da je vrh savilo moleći se Bogu. 

LJUBAV

Izgubih prsten što si mi ga dao,

davno ga nemam tako mi je žao.

Kupila drugi, ali to nije isto,

crni kamen tako divno na ruci mojoj je blisto.

Neki su hteli mene da udaju

prstenom novim da me daruju.

Ali duša samo prvog se seća,

tuga je moja i od neba veća.

Posvećeno mom pokojnom mužu Radosavu Janiću

Beograd, 3. avgust 2o18.

Izvor teksta i fotografija: FB profil Lepe Janić

Priredila: Nadica Janić

LJUBAV

Iz sveske na široke linije (22)

"Čežnja"
(kolaž, koža na lesonitu, 50 x 50 cm)
Autor: Nadica Janić

Vreme odmiče, neumitno, ali se u spirali života neprestano vraća na početak. Mi živimo sve naše živote, mi smo i dete, i mlado biće, i staro biće u istrošenom telu. Ali naša duša je uvek mlada, uvek u svim bojama i svim vremenima našeg postojanja.

Duhovna veza, najviši nivo ljubavi, nekima je nedostižna. Prizemljene strasti, zadovoljenje tela i požude je trenutak, a Ljubav kao Blagodat nadahnjuje, otvara sve mogućnosti izražavanja, inspiriše, daje snagu i polet.

----------

Pre ovog života bili smo Jedno. Davno, tamo daleko, iza duge. Voleli smo se kao dečak i devojčica, kao krhka devojka i visok momak. U ovom životu, naše senke su bile blizu a u duši prazne, željne ljubavi.

Oboje smo tražili biće svoje duše. On je voleo, grlio, ali to nije Ona, govorio je u sebi. Smenjivali su se bol i sreća i prazne duše se pitao gde je Ona, ona sa kojom će da uzleti zauvek.

Znala sam da živi negde daleko, iza duge i pisala sam pesme o njemu, sanjala ga, zvala ga Leptirom, zvala ga Senkom... I jednom, u sasvim drugom svetu, nestvarnom, varljivom, svetu reči i slike, ugledala sam njegovo lice. Te usne su me ljubile! Duša je zatreperila i jedan glas, Glas Ljubavi je šapnuo - ON. 

Ali, bilo je kasno!
Jedan klik i OFF!

Nadica Janić