DANI JORGOVANA
Već dugi niz godina, početkom maja, kada su jorgovani u punom cvatu, u čast ljubavi Elen Anžu - Jelene Anžujske (1236 - 1314) i srpskog kralja Uroša I Nemanjića (1220 - 1277), u Kraljevu, na srednjovekovnom gradu Magliču, Žiči, Studenici, Sopoćanima, Manastiru Gradac, pa sve do Brnjaka na Kosovu i Metohiji, održava se velika međunarodna, kulturna, ekološka i turistička manifestacija “Dani jorgovana”.
DOLINA JORGOVANA
Zanosni miris jorgovana se već sedam vekova svakog proleća širi dolinom Ibra od Kraljeva do Raške. Ovaj kraj tada postaje mesto izuzetne prirodne raskošne lepote. Opojni miris jorgovana podseća na romantičnu priču o francuskoj princezi, kasnije srpskoj kraljici, Jeleni Anžujskoj i srpskom kralju Urošu I Nemanjiću. Ova Dolina jorgovana predstavlja ljubavno zaveštanje kralja Uroša iz XIII veka, njegovoj supruzi Jeleni Anžujskoj.
Jelena Anžujska
Legenda kaže da je iz ljubavi prema Jeleni Anžujskoj srpski kralj Uroš I Nemanjić pred njen dolazak naredio da se putem kojim će ona doputovati, celom dolinom Ibra od Kraljeva do Raške, posade sve poznate vrste jorgovana. Želeo je da ulepša sure litice doline i tako buduću kraljicu podseti na rodnu Provansu. Tako je buduću srpsku kraljicu dočekala Dolina jorgovana. Taj gest izuzetne pažnje i divljenja oduševio je Jelenu Anžujsku i ona je uživala u opojnoj čaroliji mirisa jorgovana koji ju je pratio sve do budućeg muža. Kralj Uroš I ju je dočekao sa rascvetalom dolinom jorgovana, ispred zamka Maglić, sa željom da je svakog jutra budi miris njenog omiljenog cveća. Bio je to kavaljerski potez, bez premca čak i u kraljevskim krugovima.
Smatra se da Jelena Anžujska do dolaska u Srbiju nije videla svog budućeg muža, ali je njegov svadbeni doček sa jorgovanima potpuno vezao njeno srce za Srbiju. Jednim kraljevskim gestom koji je hrabre srpske ratnike primorao da zakratko postanu baštovani, Srbija je dobila mnogo više nego svim dotadašnjim ratovanjima.
Dolina jorgovana
Dolina jorgovana počinje kod grada Kraljeva, jednog od znamenitih gradova centralne Srbije, koji je današnje ime dobio 1882. godine posle proglašenja Srbije za kraljevinu i krunisanja kralja Milana Obrenovića u manastiru Žiča. Manastir Žiča, prvo sedište srpske pravoslavne crkve je podigao Stefan Prvovenčani, gde je i krunisan za prvog srpskog kralja. Po legendi, u tom manastiru je krunisano sedam srpskih kraljeva za koje su otvarana po jedna vrata, a zatim zazidana. Zato je u narodu zovu i "sedmovratom Žičom". Dolinu jorgovana okružuje srednjovekovni grad Maglič iz XIV veka sa osam kula.
Stari grad Maglič
U dolini reke Ibra i Raške, od Kraljeva pa na jug do ispod Novog Pazara, rođena je srpska srednjovekovna država. Neki je, zato, zovu Dolinom kraljeva, a drugi Dolinom jorgovana. Ovo je dolina sa dragocenim srpskim srednjovekovnim manastirima. Tu je i manastir Studenica, upisan na listu svetske kulturne baštine Uneska.
Stari grad Maglič
Jorgovani su vekovima cvetali i mirisali i tako simbolisali ljubav i poštovanje koje je srpski narod gajio prema plemenitoj kraljici Jeleni, čuvenoj po svojoj mudrosti i obrazovanju. Ona je doprinela značajno kulturnom usponu srednjovekovne srpske države. Ostavila je značajan trag u prosvetiteljstvu, jer je njen dom bio i učilište, ali i prva biblioteka - takozvano knjigohranilište. Njenom zaslugom su neke značajne knjige prepisivane za potrebe manastira. Zvali su je prvom srpskom učiteljicom, jer je u svom domu okupljala siromašne devojke iz tog kraja i podučavala ih raznim poslovima. Crkva ju je posle smrti kanonizovala kao sveticu. U braku sa Urošem I, trećim sinom Stefana Prvovenčanog, Jelena je rodila dva sina, Dragutina i Milutina.
Opčinjena lepotom ovog kraja, kraljica Jelena je 1270. godine sagradila manastir Gradac gde počiva kao monahinja. Ovaj manastir spada u red najpoznatijih srpskih manastira srednjeg veka, a freske, koje su dosta oštećene, pripadaju vrhuncu monumentalnog stila XIII veka.
Vladavina kralja Uroša I se smatra za doba procvata Srbije. On je proširio granice srpske srednjovekovne države na jug. Započela je eksploatacija rudnika u Srbiji što je dovelo do ekonomskog napretka i razvoja zanatstva i trgovine. Ekonomski razvoj je podstakao razvoj srpske kulture i opšte blagostanje.
Izvor: Art Nit
.JPG)
Нема коментара:
Постави коментар