Duša slovenska (37)
U slovenskim verovanjima likovi paganskih bogova pod uticajem hrišćanstva su promenili imena, ali su zadržali svoju zaštitničku funkciju. Primanjem hrišćansva, u obrednom folkloru (božićnim, koledarskim, žetalačkim pesmama i sl.) likovi Hrista, Bogorodice, anđela i svetaca pretrpeli su bitnu transformaciju i približili se likovima niže mitologije. Hrišćanska crkva je pokušavala da zabrani negovanje starih obačaja u okviru hrišćanskih. Reformom svetosavske crkve u 13. veku mnogobožačka verovanja i običaji se spajaju u srodne običaje i daju im se hrišćanska obeležja. Stara srpska crkva prihvatila je Krsnu slavu kao spomen predaka i u tom smislu je sastavila najstariju molitvu za blagosiljanje krsnog kolača i koljiva. Likovi hrićanskog kulta i književnosti, prihvaćeni u usmenoj narodnoj tradiciji, bili su osnova za kanonizaciju.
Pravoslavna crkva dozvoljava slobodu izražavanja i potvrđivanja hrišćanske vere. Otuda proističu različiti obredi u okviru praznovanja crkvenih praznika, slava, krštenja... Vremenom, savremeni uslovi života menjaju i suštinu osnovnog praznika porodice – slave. Svedoci smo te promene bez želje da kritikujemo i osuđujemo. Sloboda izbora je najveća vrednost ličnosti koja nam je od Boga data.
U legendarnim pesmama zasnovanim na sižeima i motivima kanonskih, žitijnih i apokrifnih hrišćanskih tekstova, likovi svetaca, mada obogaćeni i folklornim crtama, čuvaju svoj sakralni oreol. U njima se najčešće priča o zemaljskim podvizima svetaca od kojih su najpopularniji Nikolaj, arhanđel Mihail, Kuzman i Damjan, Aleksej Božji čovek, koji su poštovani ne toliko zbog svoje čudotvorne moći, koliko zbog teške sudbine. Pripisivane su im radnje i postupci daleki od bogobojažljivosti, a u isto vreme ukazuju pomoć onima koji su u nevolji i kažnjavaju nasilnike i grešnike.
U mnogim zbornicima basmi mogu se naći obraćanja svecima s molbom da pomognu izlečenje. U basmama svetac se može pojavljivati u ulozi čudesnog pomoćnika kao u bajci, ili u ulozi zaštitnika od zlih sila. U arhanđelskoj basmi od groznice , sv.Kuzman i Damjan i otac Simeon, susrevši 12 „kosmatih, raščupanih i raspasanih devojaka“, uzimaju „oštre sablje i nameravaju da im skinu glave“.
Često su ljudi sa svecima zaključivali dogovor o razmeni dobra. Kada završe žetvu, na polju su ostavljali nepožnjeven rukovet žita – „za bradu“ Hristu, sv. Nikoli ili sv. Iliji. Kao žrtvu svecima, u vreme porodičnih i seoskih kalendarskih praznika, prinosili su kokoške, svinje, ovnove i druge životinje. Sveci su poštovani iz straha, plašeći se da ne navuku njihov gnev. Na dan svetitelja postoje mnoge zabrane u radu i ishrani. Sa strahopoštovanjem su ostavljali sve ili pojedine „opasne“poslove i pridržavali se posta.
Slava je srpski praznik posvećen patronu – pokrovitelju kuće, sela, roda, crkve ili profesionalne delatnosti. Najranije svedočanstvo (1018. g.) o slavi potiče iz Devola (okolina Ohridskog jezera) a ostavio ga je vizantijski letopisac Skilica. U prilog rodovskog porekla slave govore do danas prisutne zabrane da se sklapa brak između članova porodica koje praznuju istu slavu (Gruža, Hercegovina, Crna Gora).
Slava se najčešće praznuje od jednog do tri dana i ona čuva mnoštvo elemenata vezanih za obezbeđenje blagostanja, dobitka u porodici, prinosa u polju, plodnosti stoke i dr. Glavni deo ovog praznika je obredni ručak koji porodica priređuje za svoje goste. Tada domaćin s muškim gostima, koje predvodi glavni gost - dolibaša (koji vodi računa da pred svima ima vina i sa čašom u ruci govori molitvu i nazdravlja) i sa sveštenikom ili bez njega, izvodi obred „dizanje u slavu“ kada se uz obrednu pesmu i blagosiljanje diže i lomi slavski kolač.
Upaljena sveća na stolu označava početak praznovanja. Sveća se pali vatrom s ognjišta, ukrašena je sveže ubranim cvećem i raznobojnim trakama, a gase je na dovratku ili poprečnoj tavanskoj gredi. Sveću čuvaju tokom godine i pale je kada zapreti opasnost od grada.
Veliki deo rituala na slavi vezan je za glavni obredni hleb – slavski kolač. U nekim krajevima peku veći broj hlebova i na sto ređaju jedan na drugi ili na sud s kuvanim žitom – koljivo. Cilj ovog obreda je obezbeđenje velikih prinosa. Hlebovi po nazivima i simbolici vezuju se za pojedine sfere seoske delatnosti: oračica – hleb za orača; ovčarnik – za ovčara i sl.
Glavni postupak vezan za hleb je njegovo lomljenje kada se hleb s donje strane unakrsno preseče i zalije vinom. Seče se odozdo „da rodi pšenica i raste nagore“ a lomi se s gostom koji sedi naspram „da se krste pšenice“. Pre lomljenja hleb okreću u pravcu kretanja sunca, a potom svako odlama po komad. Čiji komad se odlomio više imaće više sreće i uspeha.
Klanje životinja za slavu izgubilo je značenje žrtve. Kada je slava padala u mrsne dane, peklo se prase, jagnje ili ovca. U Crnoj Gori je sačuvan običaj da se na trpezu iznosi deo pečene životinje, pre svega glava. Stavlja se ispred najpoštovanijeg gosta. Tada on iskazuje poštovanje gostu pored sebe, stavlja tu glavu ispred njega, a on to isto čini dalje. Na taj način se svakom gostu iskazuje posebna čast, a glava biva ponovo vraćena ispred prvog gosta. On zahvaljuje prisutnima i sa svima deli pečenu glavu: nekom da jezik – da bi lepše govorio, drugom mozak – da bi bio pametniji, i tako razdeli sve – čeljusti, oči i drugo, često ostavljajući za sebe golu kost. Ovaj ritual predstavlja poznati motiv gde više božanstava dele sreću i sposobnost ljudima.
Stepa Sirković: "Slava", 1964. ulje na platnu, 50 x 70 cm.
(Muzej savremene umetnosti, Beograd)
(Muzej savremene umetnosti, Beograd)
Stepa Sirković, slikar naivac, rođen 1932. u selu Drlupi kod Beograda, slika običaje vezane za predanja i duhovni život svoga naroda. Krsnu slavu je naslikao u svojoj kući, zapravo sam obred sečenja slavskog kolača. Svečani čin se odvija unutar stare srbijanske kuće, u kojoj su pored stola predstavljeni sveštenik i ukućani – muškarci, jer će oni, po utvrđenom patrijarhalnom redu, kroz sledeća pokolenja produžavati ovaj običaj. Sve je dočarano u tihom svečarskom raspoloženju.
- Zbornik O KRSNOM IMENU
- Enciklopedijski rečnik SLOVENSKA MITOLOGIJA
- Enciklopedija MITOVA I MITOLOGIJE
- Antologija PASTIR TRAŽI DNO NEBA
Za SRPSKU TELEVIZIJU USA priredila: Nadica Janić
Veza: STV USA
Veza: PRAVDA I PRAVO
.JPG)
Нема коментара:
Постави коментар