GOVOR DUŠE: NEKRŠTENI DANI

Duša slovenska (24)

Desanka Petrov-Morar - "Božić"
(ulje na platnu)

Kod Istočnih Slovena dvonedeljni period zimskih praznika, koji počinje Badnjim danom 6. januara, a završava se Bogojavljenjem 19. januara, naziva se nekršteni dani. Po crkvenom kalendaru početni i krajnji datum ovog perioda posvećeni su sećanju na biblijske događaje vezane za Hristovo rođenje i krštenje u Jordanu. U narodnoj tradiciji praznovanje Nove godine pada sredinom ciklusa nekrštenih dana. Sva tri datuma – Božić, Nova godina i Bogojavljenje doživljavani su kao jedinstven ciklus praznika o čemu svedoči ponavljanje kompleksa rituala istog tipa.

Desanka Petrov-Morar - "Božićna dečja radost"

(ulje na platnu)

Neobična zasićenost mnogobrojnim običajima, obredima, magijskim radnjama, gatanjima, zabranama, prognostičkim predznacima, izdvaja nekrštene dane iz čitavog kalendarskog kompleksa. Nekršteni dani su smatrani za opasan period, vreme kada duše umrlih i nečiste sile ulaze u svet ljudi. Po verovanjima Istočnih Slovena, Bog, radujući se rođenju sina, pušta s „onog sveta“ sve umrle i zle duhove da šetaju po „belom svetu“. Time je objašnjavano negativno tumačenje tog vremena kao „Đavoljeg“, „nečistog“, „zlog“, „strašnog“ i „štetnog“.

Dolazak lica sa „onoga sveta“ prikazivale su božićne maskare, među kojima su najpopularnije figure strašila – vampira sa zoomorfnim crtama, staraca, pokojnika. Domaćini su učesnike koledarskih obreda primali kao sakralne goste i „božje poslenike“.

U krug predstava o nevidljivom prisustvu duhova u čovekovom životnom prostoru vezane su i mnogobrojne zabrane: nije se smelo šiti, presti, vezivati, seći, bosti šilom...inače bi priplod domaćih životinja bio kriv, slep, unakažen. Čitav period nisu iznosili đubre iz kuće – da ne iznesu svoju sreću. Briga o duhovima - zaštitnicima kuće izražavala se u zabrani prazne trpeze tokom noći.

Desanka Petrov-Morar - "Nova godina"

(ulje na platnu)

Centralani momenat sva tri božićna praznika predstavljala je zajednička porodična ritualna trpeza koja je predstavljana kao parastosna trpeza: obavezno jelo bilo je koljivo, na sto je postavljan prekobrojni priboj – za duše. Pre večere je obavljan ritual pozivanja za sto duhova predaka ili štetnih sila: mraza, gradonosnog oblaka, vuka...

Prisustvo duhova u ljudskom prostoru obezbeđivalao je, po narodnom verovanju, mogućnost da se zaviri u budućnost, čime se objašnjavaju mnogobrojne forme božićnih gatanja.

Verovanje o povratku došljaka s „onoga sveta“ natrag , u carstvo mrtvih, poslednjih dana božićnih praznika, dobija svoje ritualno oblikovanje u nizu običaja tumačenih kao simboličko „sprovođenje“ duhova – isterivanje koleda, zime, mraza.

Desanka Petrov-Morar - "Koledari"

(ulje na platnu)

Koledo je mitsko biće Starih Slovena koje se može posmatrati na dva načina. Kao zimski duh i kao božanstvo. Praznici u čast Koleda su se organizovali tokom zime, a najveći praznik je bio Koljada, koji je bio na dan zimskog solsticija. Običaji ovog praznika zadržani su i u hrišćanstvu, a ima autora koji smatraju da je hrišćanstvo preuzelo ovaj praznik i slavi ga kao Božić.

Koledo je blizanac sa Ovsenjom. Njihova majka je Zlatogorka Maja a otac Dažbog. Ovsenj je rođen pre Koleda, pa je upregao konje u nebeske kočije praveći put svom bratu Koledu. Ovsenj se pojavljuje leti a Koledo zimi. U vreme zimskog solsticijuma Ovsenj ispraća staru godinu, a Koledo dočekuje novu godinu, odnosno novo Sunce.

Koledo je dao ljudima znanja o vasioni i nebeskim telima. Dao im je knjigu o zvezdama koju su Sloveni zvali ,,Zvezdana knjiga Koleda”. Koledo je napravio i kalendar za ljude, koji su Sloveni zvali ,,Dar Koleda’’ i otkrio je ljudima nauku o Velikom Kolu (Mlečni put). Po legendi poslednji silazak Koleda na zemlju je bio oko 6530. godine pre nove ere. Od tad se ovo znanje prenosilo s kolena na koleno.

Koledovo ime se pominje u mnogim zdravicama. Postoje takozvane koledarske pesme ili koledi. Ove lirsko obredne pesme se uglavnom izvode tokom božićnih praznika i zadržale su se u mnogim krajevima do danas. Po običajima Ovsanj je ispraćajući staro Sunce puštao mrtve, pa su se muškarci preoblačili u razna ruha i išli po selima pevajući i praveći buku. U koledare su išli isključivo muškarci. Njih je koledarskim pesmama učio mešter. Koledari su išli selom i pevali celu jednu noć, sve do drugog dana posle podne. Primer jedne koledarske pesme:

"U našega, koledo!
Domaćina, koledo!
Našlo se je čedo, koledo!
Mlado čedo, koledo!
Muška glava, koledo!
Na glavi mu, koledo!
Kruna – kapa, koledo!’’

Koledara je uvek bilo dvanaest, ali su se delili na dve čete po šest momaka. Svaka četa je imala kolovođu, koji je nosio fenjer okićen ruzmarinom. Zatim su bila tri pevača i jedan blagajnik. Unajmljivali su torbonošu koji je samo nosio darove, kojima bi ih darivali domaćini. Uglavnom su se davali darovi u hrani i piću.

Koledari su išli po sokacima i kucali na vrata kuća u kojima je gorela sveća u pendžeru. Pevali su pesme koje su bile namenjene svim ukućanima. Pevalo se mladoženji, domaćinu, mladoj, bebama, deci. Sve koledarske pesme su imale svoju namenu. Koledo je u njima pominjan kao zaštitinik i dozivan da podari sreću, snagu, ljubav. On je ovde postajao zaštitnik porodice i pojedinaca. Kasnije je u nekim pesmama zamenjen hrišćanskim bogom.

Literatura:

- MITOVI I MITOLOGIJA
- SLOVENSKA MITOLOGIJA
- STARI SLOVENI (Nikola Milošević)

DESANKA PETROV-MORAR

Rođena 1946. godine u Sefkerinu. Živi u Pančevu. Bogat stvaralački fond umetnice prate obimna izložbena i izdavačka aktivnost u zemlji i inostranstvu, kao i brojne nagrade i priznanja, među kojima se izdvaja Nagrada za ukupan umetnički rad dodeljena 2007. godine na Trinaestom bijenalu naivne i marginalne umetnosti.

Izložbom “Zavičajni mit” u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, u junu 2014. godine, obeleženo je pedeset godina kontinuiranog posvećenog umetničkog rada ove značajne naivne umetnice. Izložbu su pratile projekcija filmova: Običaji kroz Desine slike – “Sefkerinska Mandalina” (Etnografski muzej, 1994.) i “Slike zaboravljenog života” (autor: Vojkan Morar).

Retrospektivna izložba koja prezentuje zaokružen, snažan i originalan umetnički opus obuhvata sedamdesetak dela, slika, crteža, skulptura i ikona iz zbirke Muzeja naivne i marginalne umetnosti i privatnih kolekcija, nastalih u periodu od 1964. do 2014. godine.

Stvaralački opus Dese Petrov-Morar otkriva se kao riznica retkih tragova vremena, obeleženih snažnim likovnim pečatom umetnice. Preovladavaju scene inspirisane verom i običajima, kao i svakodnevicom banatskog sela, a u manjoj meri prisutni su prizori fantastičnih sadržaja i portreti. Zavičajni mit na slikama ove umetnice čuva memoriju pravoslavnog i iskonskog identiteta kao temelja naše egzistencije. Reminiscencije na predele detinjstva i važne životne događaje, harmonične idilične scene svakodnevice nekadašnjeg života, predstavljaju odsjaj vremena u kome je ostvarena unutrašnja harmonija čoveka, u okviru porodice, zajednice, sredine i prirode.

Izvor: JIP “Novi put” Jagodina