KUĆNI PRAG – PREBIVALIŠTE DUHOVA PREDAKA

Duša slovenska (23)

Zvonimir Požar - "Kućni prag"

(ulje na platnu) 

„Kad iz kuće odu čeljad, kad kuća ostane sama, napuštena, kad počne da se urušava, mora nešto živo da ostane. Mrtva uspomena ničemu ne služi, pa su otuda ljudi izmislili guju kućevnicu. Znamo svi za tu guju, više smo je mi pod prag podgurali, ostavili je kao ključ, nešto živo da čuva uspomene…Naša prošlost, briga o prošlosti bez koje ne možemo u budućnost, je simbolično gujna. To gujište koje je u nama i oko nas nikad se od kuće nije odvojilo, ko to izgubi, izgubiće uspomenu na sebe.” (Slobodan Ristović)

Kućni prag  simbolizuje granicu između dva sveta u kojima čovek boravi: svet topline i sigurnosti koji je unutra i svet rada, truda i poteškoća koji je napolju.  Na toj granici nalaze se preci koji one unutra štite od zlih uticaja spolja. Otuda važnost kućnog praga u narodnim verovanjima svih Južnih Slovena.

Milić od Mačve - "Kućni prag"
(ulje na platnu)

Mističnost kućnog praga i njegov značaj u tradicionalnim običajima  ogleda se  u narodnim izrekama: “Kućni je prag najviša planina”, “Ne napuštaj kućni prag i ognjište” i slično.  Među prvim tabuima s kojima se susreću deca  su zabrane vezane za kućni prag. Vrlo brzo dete nauči da je prag poseban deo kuće prekriven velom mističnosti i magije. I u današnje vreme poštuje se  kućni prag na način da starije osobe zabranjuju mlađima da stoje na njemu. Stajanje na kućnom pragu nije poželjno, a pogotovo je zabranjeno kad grmi. Veza između groma i kućnog praga ukazuje na posvećenost kućnog praga Perunu, bogu groma i grmljavine. 

U svim slovenskim krajevima  kućni prag je bio svetinja. Smatralo se da onaj ko stane na kućni prag čini svetogrđe.  Takođe je rašireno verovanje da ne valja sedeti na kućnom pragu jer to sluti na siromaštvo. Neki istraživači staroslavenske religije i mitologije svetost kućnog praga povezuju s kultom predaka. Spasoje Vasiljev navodi: „Sloveni su svoje mrtve ili sahranjivali u polja, pod pragom ili oko ognjišta, ili su položivši ih u čamac spaljivali, ili pak na more otiskivali.“ 

Mlada se udajom ne vezuje samo za mladoženju već i za celu njegovu porodicu i kuću. Kućni prag je bio svetinja koja se nije smela skrnaviti, te se mlada preko njega morala prenositi ili ako je mladoženja nije prenosio morala je da pazi da prag pri prelasku ne dotiče. Ovaj običaj povezan je sa staroslovenskim sahranjivanjem gospodara na svom konju ispod kućnog praga.

Jasna Kovačević - "Kućni prag"

(akril na platnu)

Ukorenjeno je verovanje da svaka kuća ima po jednu zmiju koja se naziva čuvarkuća.  Niko je nije video. U nekim krajevima pretpostavljaju da je šarena, negde da svetli kao zlato a negde da je bela sa krstom na glavi. Živi ispod kućnog praga ili ognjišta.  U njoj je inkarnirana duša umrlih predaka. Pošto čovek oduvek ima ambivalentan odnos prema zmiji - boji se zmije i čini sve da predupredi njeno negativno svojstvo, ali  istu tu zmiju obožava, prinosi joj žrtve. Upravo zato su Srbi svoje mrtve sahranjivali  ispod kućnog praga ili ognjišta. 

Miodrag Nadlački - "Čuvarkuća"
(ulje na platnu; 60 x 70 cm)

Za razliku od ognjišta kućni prag kao simbol ulaza odnosno izlaza u svetu magijske simbolike oduvek je predstavljao ženski polni organ i posvećen boginji života Velikoj Majci. Kroz vekove su devojke upražnjavale ljubavnu magiju koja će dovesti do braka i rađanja. Rekviziti korišćeni u ljubavnim ritualima (metla, sekira, biljka milogled, pramenovi kose, nokti, zemlja uzeta iz otiska stopala itd.) odlagani su u neposrednoj blizini praga, iza kućnih vrata ili zakopavani ispod praga.

I u ritualima sa razdvojenim predmetom, poput prepolovljene kocke šećera, predmeti su se stavljali na ulaznim vratima kako bi između njih prošao muškarac čija se ljubav htela osigurati. Čim bi on prošao devojka bi uzela oba dela kocke i spojila ih. Ideja da se magijski ritual izvodi u neposrednoj blizini kućnog praga proizilazi iz želje da se osigura pomoć boginje Velike Majke da se postane supruga i majka.

Narodna izreka kako temelji ili tri ugla kuće stoje na leđima žene a samo jedan na muškarcu naglašava da je svaki dom područje gde žena ima dominantni uticaj. Nevesta pre nego što će po prvi put ući u kuću svoga muža prostire svoju maramicu preko kućnog praga i poljubi ga izražavajući na taj način poštovanje prema svom novom domu. Zatim ulazi u kuću noseći maramicu, prilazi kućnom ognjištu i u vatru baca maramicu kako bi tim gestom prekinula sa devojaštvom i označila ulazak u period aktivne plodnosti. Ovaj čin je i izražavanje poštovanja prema Velikoj Majci od koje se traži blagoslov plodnosti i naklonost prema ženskoj deci. 

Prag je pored ognjišta oduvek bio najsvetije mesto u kući što potvrđuju mnogi tabui vezani za njega, posebno onaj da se na njega ne sme stati nogama jer “time zatireš dom” misleći time na neplodnost. Povezanost kućnog praga i plodnosti ogleda se i u zabrani da žena sedi na pragu jer će “teško roditi dete”. 

Prema narodnom verovanju, opasnosti od ograme (napada zlih duhova) izlaže se onaj ko neokupan nakon intimnog odnos pređe preko kućnog praga.  Kućni prag je i mesto s kojeg deluju zle sile te se veoma često koristi da se magijski predmeti stavljaju pod kućni prag onih kojima se želi naškoditi.  PragPrag je pored ognjišta oduvek bio najzzliku 

KUĆNI PRAG

Nigde nema toliko slobode 

kao što je na svome nebu 

uramljenom kućnim pragom. 

Sa njega se vidi sve 

od krštenice do kadionice. 

Vide se kapi znoja

i ruža rađanja. 

Kad krenete od kuće, sve zaključate, 

samo za njegovu košulju nemate dugme. 

Sakriven u pupak i majku 

prag te prati i sa puta vrati. 

Onaj ko ima prag za putokaz, 

ni na nebu ne može da zaluta.

Slobodan Ristović

Iz knjige KUĆNA GUJA

Srpska knjiga, Ruma, 2001.

KNJIGAMA PROTIV RATA

Slobodan Ristović je rođen 1952. u Čajetini, a odrastao u Radljevu kod Uba. U zbirci pripovedaka "Mržnja" slika život ljudi čije su sudbine određene ratom, siromaštvom ili pijančenjem, a u zbirci priča "Svetlica" bavi se mržnjom kao trajnim ljudskim opterećenjem. Objavio je romane „Sreća je negde blizu", "Strah od ljubavi", zbirke poezije "Vilin točak", "Viline vrzine", "Kućne guje", "Čemerište", "Senka svilenog sna"…

Bavi se etno filmom. Piše književne i likovne impresije, duhovne članke i eseje. Po zbirkama pesama "Kućne guje" i "Čemerište" snimljeni su istoimeni filmovi. Film "Čemerište" dobio je dve Gran pri i jednu specijalnu nagradu. Zastupljen je u više antologija, a prevođen je na nekoliko jezika. 

Dobio je nagrade "Blažo Šćepanović", "Janko Tufegdžić", jugoslovensku nagradu SS za poeziju i prozu uperenu protiv rata (1983, 1984, 1985, 1986. i 1989.), nagradu "Kondir Kosovke devojke". Zbog knjige “Kućni prag”, proglašen je za “Pesnika viteza” pred pokojnim Patrijarhom Pavlom u Gračanici 1995. godine. Po knjizi “Kućni prag” Radoje Tasić je snimio istoimeni film. Plaketom “Paun Petronijević” za književnu produkciju užičkog kraja 2014. godine odato mu je priznanje za knjigu „Dozivanje Boga” ali i za celokupan dosadašnji pesnički opus i očuvanje narodnog jezika i naše bogate kulturne baštine.

“Među ljudima vlada velika pustoš pa je čovek postao najbliži Bogu i došao u stanje da za sagovornika bira Boga”, obrazložio je naziv svoje poslednje pesničke knjige "Dozivanje boga".  Ovo je njegova četrnaesta knjiga poezije. "Dozivanje Boga" svoju promociju doživelo je i u Oslu 2014. godine, a književni kritičar i publicista iz Brizbejna Dragan Tepavčević izabrao je ovu knjigu za svoj doktorski rad jer Ristovića smatra jednim od najznačajnijih i najboljih srpskih pesnika na početku ovog veka. 

Radi na Zlatiboru, živi u Beloj Zemlji nadomak Užica. Ima šestoro dece.

Za SRPSKU TELEVIZIJU USA priredila: Nadica Janić


Veza: Arhiva STV USA Stari sajt

Veza: Kućni prag - granica između dva sveta STV USA Novi sajt