DODIR SENKE

Priče iz Usnulog grada (24)

"Dodir senke"

(mixed media; 10 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić

Kasno popodne... Pred polazak u šetnju zatvara prozor. Na prozoru pero. Lastino pero! Iznenadni vetar. Hitro je uzela pero i stavila u džep.

Park je pust. Kroz krošnje se probijaju pramenovi svetlosti stvarajući čudesne senke na stazi. U ruci je osećala blagost dodira pera. Laste se nikada ne spuštaju na zemlju. Ne zna se gde umiru. Ponekad ostave svoje pero kao poruku, razmišljala je i pratila igru senki.

Raskrsnica u parku. Volela je taj izazov - kojim putem. Ali, sada je zastala u centru ukrštenih staza. Lastino pero je stavila između dlanova. Zažmurila je. Bila je u centru svog Krsta.

Hodamo dugom, senovitom ulicom... između dana i noći. Između sreće i tuge... Lišće pod nogama. Držiš mi ruku. Uvlačiš polako prste među moje prste. Moja šaka nestaje u tvojoj. Stežeš mi je i opuštaš. Dodir pulsira.

Hodamo i ćutimo... Zastali smo na raskrsnici. Izvukla sam ruku iz tvoje ruke. Obe šake su na tvojim grudima. Osećam tvoje disanje. Osećam tvoje ruke na mom struku. Privukao si me. Grlim ti vrat i prislanjam obraz uz tvoje lice.

Sanjala je davno zapisan san u plavoj svesci uspomena. Nagli vetar. Otvorila je oči. Pero? Praznih ruku okretala se oko sebe… I senke su nestale. Samo vetar i krik vrana.


Nadica Janić

Objavljeno u Zborniku "Topla reč 6", jul 2020. godine

Korice knjige "Topla reč 6", 2020. godine

Izdavač: Udruženje slobodnih umetnika Australije
Uredila: Hadži Ljilja Plavšić 

"Dodir Senke"
Foto: Zlatko Matić