Maksim Suharev: "Svarog"
Kad god je paganski Sloven obraćajući se nebu govorio: “Pogledaj me, Nebo! Počuj me, Nebo!”, nije to zborio u metaforičnom smislu jer je nebo doživljavao kao vrhovno biće, božanstvo Svarog (svar = blistav, sjajan). Svarog je izrodio dvoje dece, Sunce koje je dobilo ime Dažbog i Vatru, nazvanu Svarogić. Prema drevnom slovenskom mitu, pošto se navladao svetom, Svarog je stvoriteljsku i vladarsku moć prepustio deci.
Dažbog
U mnogim slovenskim zemljama, na selu, i dalje se čuva mistično poštovanje vatre, koja se smatra svetom. Stariji ne dozvoljavaju mladima da govore glasno u trenutku kada se na ognjištu pali vatra. A poetske tragove drevnih mitova o vatri otkrivaju i narodne legende i priče kada pominju “Plamenu zmiju”, krilato čudovište koje bljuje vatru.
Svarogić
Žuto je i boja zlata, koje je
stalno i nepromenljivo kao i onaj svet. Zlato je i lik svetlosti, ono “označava”
ili simbolizuje svetlost, približavajući se na taj način značenju ikone, koja
je odraz svetlosti i veze s njom, ali se sadržaj koji odslikava nalazi van
realnog sveta.
Žuto je boja večnosti,
kao što je zlato metal prolećnog života. I jedno i drugo nalazimo u osnovi
hrišćanskog obreda. Zlatni krst na svešteničkoj odeždi, zlatni kalež - žuto
večnog života, vere.
Prisutnost žutog u
htonskom svetu, kao jamstvo večnosti, je njen zemaljski aspekt. Žuto može biti
i supstitut crnog.
Žuta boja preovladava u prirodi u
drugoj polovini godine – to je boja zrelog klasja i boja vegetacije koja se
suši. To je predvorje zime, hladnoće i mraka, pa se stoga povezuje i sa
htonskim svetom. Tome doprinosi i žuta boja kože mrtvog čoveka.
U mnogim predanjima zakopano blago
se “kazuje” tako što se u noći vidi plamen na mestu gde je sakriveno. Veza
između zlata i vatre govori o vezi žutog i crvenog, tj. o mogućnosti da se žuto
alternira sa crvenim.
Blizina žute i crvene boje vidi se i u devojačkim gatanjima za udaju: uoči
Đurđevdana devojke kopaju rupice u zemlji i sutradan gledaju: ako u rupici ima žutih i crvenih mrava,
devojka će se udati za momka, ako bude mrkih mrava – za udovca, ako ne bude
mrava – te godine se neće udati.
Veza žutog sa onim svetom vidi se i
po tome što se mitski vodiči duša na onom svetu prikazuju sa nekim žutim
obeležjem. Odraz ove simbolike nalazi se i u narodnim bajanjima: kod Srba
bolesti odnose žuti psi, žuti petao, pilad sa žutim nogama, žuti čovek.
Žuta boja nema visoku učestalost u
narodnim basmama. Često se javlja kao sastavni deo trijade boja: žuto –
crveno – belo. Žuti pesak nosi htonsko
obeležje i zato se na njega tera i nečista sila.
Veza žute boje sa htonskim i
demonski svetom određuje i njenu upotrebu u ritualu bajanja; kad neko dobije
bolest zvanu “sugreb”, ide u vinograd i maže se žutom zemljom ispod dunje;
bajanje stoci od ujeda zmije izvodi se uz upotrebu 9 kamičaka i žute igle; bolesno
dete od žutice pokrivaju u kolevci preko glave žutom svilenom maramom i
prišivaju mu na košulji zlatan prsten; da bi detetu bolje rasla kosa, posle
prvog šišanja, nose njegove vlasi na žutu vrbu.
Literatura:
Enciklopedijski rečnik SLOVENSKA MITOLOGIJA
F. Guirand - J. Schmidt, MITOVI I MITOLOGIJA
J.Chevalier
- A.Gheerbrant, REČNIK SIMBOLA
.JPG)
Нема коментара:
Постави коментар